Sjećanјa koja traju – Žarku M. Krezoviću – ( 1930 – 1973)

“ Sjećanja  imaju snagu života, a život  često boju  uspomena“

Neko  je  rekao „ZAVIČAJ  NE  ZABORAVLjA“,  ali , mnogo  je  primera  da  nije  više tako , ne  samo  u  mom ,  nego  i  u  drugim  zavičajima… Vrjeme  radi  svoje,  jedni  zaborave, drugi  ne  znaju,  treći  se  tim  ne  bave, pogotovo  ako  od  toga  nema  neke  „vajde“…

Trebalo  je  ovo  pisanje  da  bude  urađeno  pre  nešto  više  od  godinu  dana , u  znak  sjećanja  na  ŽARKA M. KREZOVIĆA  ( 1930.  Plјevlјa – 1973. Beograd)  kako  bi obeležio  45. godina od  kada  nas  je  prerano  napustio.

Po  diplomi  Žarko  je  bio  nastavnik  tehničkog  obrazovanja  u  školama Plјevalјa  i  Beograda, po  talentu   i  aktivnostima, čovek  univerzalnih  znanja  i  opredelјenja , prisutan  uvijek  tamo  gde su  lјudi, posebno  mladi… Bio  je najviše vezan za  prirodu  i  njene  lјepote,  sve  ono  što  je  bogom dato  čoveku  da koliko  toliko  ugodno  provede  ovozemalјski  život. Zato  ga  je najviše  bilo  sa  planinarima i u  rodnim  Plјevlјima  i  volјenom  Beogradu.  U  PSD Ljubišnji  i  beogrdskoj  „Pobedi“ , PSD  „Sutjesci“ i  posebno  JSD Partizan , koje  istinski  znao da  cjeni  sav  Žarkov  trud i  umjeće i  stavlјa  ga  pet  godina ( 1961, 1962, 1963, 1964, 1965)  među  svoje  najbolјe  sportiste,  tamo  gde  su  njegove najveće  zvezde: fudbaleri Milutin Šoškić  i  Milan  Galić,  velemajstor  Svetozar  Gligorić, vaterpolisti  Milan Muškatirović  i Zoran  Janković, atletičar olimpijac  Franjo  Mihalić  i  dr.

Što  skromnost, što  vrjeme , sve  ovo  ni  lokalni  zavičajni  list  nije  znao ili nije  hteo  da  zna. Ostali  su  ćutali…

Iako teškim i  dugim putem  za  Plјevlјa  tih šezdesetih  godina, preko  čuvenog „Savinog  lakta“ dolazio  je  Žare  sa  planinarima  Beograda u  Plјevlјa  da  ih  povede  i  pohvali  se  svojim  zavičajnim  brdima i  planinama.  Koliko  sam  puta  u  Beogradu, prilikom  upoznavanja spomenuo  Plјevlјa, i  bio  obavezno   upitan  za  Žarka !

Nikada  mi  nije  bilo  jasno  ono „LEGENDA“ ali  kako  drugačije ovo  sjećanje  uramiti…  kako  smjestiti  sve  one  koji  su  u  svojim  prvim  dolascima  u Beograd,  nalazili  smještaj  u  Žarkovom  malenom  stanu  ili  školskom  kabinetu kada  nije  bilo  drugog  prostora, a ni sredstava za  neki  drugi  smještaj.

Bolјi i  nešto  stariji  poznavaoci  istorije  JU sporta , prepoznaće  ovde  tadašnje  velikane, među  koje  je  svoje  mjesto  pripalo  i  Plјevlјaku ŽARKU M. KREZOVIĆU kršnom sinu  prote  Milana  i  popadije  Danice: Šoškić Vl. Kovačevič, Jelena  Genčić , velemajstor Gligorić, vaterpolista Mirko  Sandić, košaekaš  Miško Bojović, rvač  Stevan Horvat…

I  među  najbolјim  sportistima  JSD  Partizan za  1964.  Godinu  sa  reprezentativcima fudbalerom Zoranom Miladinovićem, st.teniserom Vojislavom Markovićem, odbojk Milicom  Stojadinović, košark. Borislavom Ćurčićem…Tadašnja SOFKA – a Jugoslavije dodelјuje  Žarku Krezoviću  svoje  najveće  priznanje: ZLATNU  ZNAČKU !

Članovi PSD „Ljubišnja“ Plјevlјa iz  nekog  vremena  kada  se  na  planinaenje  išlo  i  sa leptir  mašnama ! Žarko, prvi  sleva sa  šeširom , bio  je  veliki  zalјublјenik i  fotografije, i uglavnom  je  zabeležio  sva  svoja  planinarska putovanja  od  Triglava  do Đevđelije. Pasionirani  skuplјač amblema, znački, zastavica  i  dr. predmeta i  obeležja  iz  svih  krajeva  zemlјe  i  sveta  gde  je odlazio.

Grupa  planinara PSD „Sutjeska“  iz  Beograda, prilikom  boravka  u  Plјevlјima  u  organizaciji  Žarka  Krezovića….

Nepunu  godinu  po Žarkovm  odlasku  njegovo  PSD  Sutjeska iz  Beograd, postavila  je  kraj izvora  Breznice  na  jednoj  stijeni  ploču  zahvalnosti  “ U  ZNAK  SEĆANјA NA  VELIKOG  PLANINARSKOG  AKTIVISTU –  ŽARKA M. KREZOVIĆA…“ za  koju  ko  malo  zna  i  vidi  u  njegovom  zavičaju.

Možda  je  mogla  biti  postavlјena  na  nekom  vidlјivijem  mjestu. Ipak ,  Hvala  im !  Neki  drugi  planinari , doći će  jednog  dana  u  nekom  bolјem  vremenu  do  nje i  naći  joj  neko  vidlјivije  mjesto.  Sada bar  znaju  gde  je !

Hvala vrednom  Edinu  Zkoviću, na  uloženom  trudu  oko  snimanja  ovih  fotografija i  JSD Partizan na dostupnom  „VESNIKU“ i podacima i  fotografiji  kao i  porodici  Žarka  Krezovića  u  Plјevlјima. A  našem Žaretu  hvala  za  sve dobrote  koje  nam  je  darivao, svojim druželјublјem i  lјudskosti. Zapisa  veliki  poeta  Mićun A Šilјak u  pjesmi  „Bez  rastanka“: KO  DA  SE  NIKAD  RASTALI  NISMO / ZNAĆE  SE  EVO  DA  I  MI  BISMO…

Autor, Vojkan T Bojović