Evo nas do još jednog maja, mjeseca ruža i matura, prvih i onih posle , godišnjica : 10, 15, 20 ,25, 30, 35, 40, 45, 50… ITD Treba to sve dočekati izgurati…
Lično sve su mi bile podjednako drage , radosne, zbog novog susreta sa dragim licima iz školskih dana i setan zbog opravdanih izostanaka onih sa kojima se više nećemo sretati. Ostaše sećanje, fotografije po albumima i …Još uvek nas vidim u onim našim zelenim klupama, školskom timu, ekskurziji, nekom ponovnom susretu, na čaršiji ili Terazijama, Sutomoru, vozu, ili autobusu…Ostaše i razglednice iz Pariza, Dubrovnika, Čanja… čestitke za N. godinu, rođendane…
Mnogo toga se zaboravilo, izbledelo, ali kao što na izustust i danas znam one satave dragih timova: Beara, Stanković , Crnković – ‘Čajkovski, Horvat, Boškov – Ognjanov, Mitić, Vukas, Bobek, Zebec. Ili onog svetskog : Gilmar, Đ. Santos, Zito – Zozimo, Mauro, N. Santos – Garinča, Didi, Vava, Pele i Zagalo. Tako i sada znam sastav našeg IV – 3: Aničić Miloje, Bajić Miodrag Mujo, Bajić Petar – Pero, Bajić Radoš, Bajčetić Dragolјub Bajčo, Bojović Vojislav Bruno, Bojović Mirko, Vuković Blažo, Vukojičić Blagoje, Golubović Tomislav, Drobnjak Veselinka Vesa , Đenisijević Milenko, Jovanović Anđelka Lulka, Kalezić Ksenija, Kapetanović Milenko Mićo, Knežević Vladimir, Knežević Ratomir Raco, Krstajić Božidar Bojo , Lacmanović Mirko, Milićević Danica, Obradović Mirko Zambata , Ostojičć Slavica , Popadić Radenko Rajko Lau, Radojević Stojanka Beba, Radulović Miomir Miro, Ramović Mujo Ramlјak, Simović Tomislavka, Stanković Milorad Mikuš i Telaćević Munir Muki. Muki zadnji u dneniku, prvi u svemu drugom, drugarstvu, klikerima, ocenama…
Zahvalјujući nastavniku Danilu Kneževiću, ostali smo zajedno , bar na fotografijama. Prozvano je IV – 3. Na slikanje. U školskom dvorištu.
Samo crno – bele ftografije. Pitaju me, kao „dežurnog – redara“, ko je iz moje generacije, uglavnom od drugarica, devojaka, pa evo nekih , ne po mom izboru, već koje sam imao fotografije, a izborao ih, ako se pamti samo „devojačka lepota!…Dve Milene i dve Rade, jedna Mila i Anđelka, i naša KK – Katana Kadira. Bilo je kao i kod svih generacija i devojačke i momačke lepote, i pravnika, lekara, radnika, ekonomista, inžinjera, sportista, pisaca, pesnika, direktora, rukovodioca, ambasadora…..Nije se tada znalo za tajkune, kontraverzne bismismene, stranačke aktiviste..
Evo ih , te devojke iz moje mature: Mara, Dana, Verica, Rada Ar, Binasa, Anka, Kadira, Rada Č. Rasema…Priprema za slet u Titogradu…
Na istom mestu, ali bez Ljilјe, Anke, Fine, Bele, Zićija, Rade, Dane, Ranka… Naša prva i jedina , meni najdraža ekskurzija…
Moja „reprezentacija“ Naša „NADA“ Esperanca, naš školski tim, igra i druženje koje traje čitavog života: Munir, Vojkan, Slavko, Ranko, Rajko, Tomica i Radovan Laco…
Evo ih i na stranicama jedne od mojih knjiga,
Brzo, kao i svima, minu naše đakovanje. Najviše zahvalјjući našim zavičajnim drugovima koji su ostali verni rodnom gradu, Ranku, Vesi, Vulu, Sretu, Finoj…sastajemo se svake pete godine.
Naše prvi sastanak posle odlaska iz Tanasijevog zdanja. Bilo je to 20. Maja 1982. Ali , nije me nešto slušao moj FOTO APARAT „ZENIT“ !Nismo se baš ni „namestili“. Šćućureni kao vrabci…
Iz mog IV – 3 došli su te 1982: Munir Telaćević, Bojo Krstajić, Slavica Ostojić, Blažo Vuković, Vesa Drobnjak i ja. Kasnije , dolazilo nas je i više..
Naša Veca iz prve klupe, đak pešak iz Durtovića, bila je biser ne samo našeg razreda , nego i čitave generacije. A na „45“. prvi put nam iz Aranđelovca došao Laco i Tomica iz Kragujevca…IV- 3 , IV-2… Putuje se iz dana u dan u neka nova i davna sećanja, i kao da se ništa desilo nije…kao da nema odsutnih , kao da smo svi u svojim klupama…čekamo da šesti čas zvoni…
Još jedno podsećanje na naš prvi ponovni „maturski „čas. Kao da se nikad rastali nismo… A rastajali smo se…Bledeli smo i mi i fotografije i sećanja… Život je radio svoje…A mi smo, kao i svi , radili nešto drugo…
U znak sećanja i poštovanja, na moje drage drugove i profesore, i ovog maja 2019. „dežurni redar IV – 3“ Zadnja klupa do prozora…
autor, Vojkan T. Bojović
