TANASIJE (JAKO) PEJATOVIĆ rođ 21, januara 1875, u Plјevlјima
Pejatovići su svakako porodica koja je krajem 19. i početkom 20 veka, dala najviše , značajnih ličnostu ne samo za Plјevlјa i Staru Rašku, nego i šire. Na njihovom rodslovskom stablu mogu se naći, prosvetari, nacionalni tribuni, trgovci, vidari…
Pejatovići se u našem kraju spominju prvobitno u Otilovićima , selu na domak Plјevalјa, a prema istraživanjima Sava Pejatovića dipl pravn.( 1924 – 2013) zahvalјujući kome je sačuvano mnoštvo dokumenata , ova porodica je je došla u naš kraj još pre skoro 300 godina sa Kosova. Sa sigurnosti, stablo ove porodice se može pratiti od NјEGOVANA koji je imao pet sinova: JOKO, NIKOLA, ANDRIJA, MILAN I VASO.
Crtež Tanasija J. Pejatovića , oko 1890, na kojoj su porodice Rosići (levo), Đenisijevići u sredini i Pejatovići desno. Zahvalјujući Milanu Miniću( na crtežu u krilu dede) čija je majka Olga setra Tanasijeva, sve si ličnosti identifikovane. Kako piše na crtežu: Orginal je u Muzeju Plјevlјa. Inv . br. 67/323)
Od JOKA su Niko – trgovac, ATANASIJE TANASIJE, – profesor, RISTO , vajar, ćerke Olga i Julijana Jula .TANASIJE je rođen 21. Januara 1875. godine u Plјevlјima, od oca Joka i majke Ane rođ. Đenisijević. ( sestra Đenisija Đena J. Đenisijevića trgovca iz PV) Kako je majka blaž.poč. patr. Petra Rosića Varnave Krsmana od Pejatovića, to su ove tri porodice u bliskim rođačkim odnosima. Što se vidi i na sačuvanim fotografijama, i dobrim odnosima i do današnjih dana.
Tanasije (levo) sa mlađim bratom Ristom (1877 – 1904) Zajedno su učili škole u Beogradu. Risto je bio talentovani vajar, i njegov veliki broj radova od Beograda i Praga nije još dostupan, ili je promenio autora?
Srećni dani porodice PEJATOVIć. Tanasije i Risto sa majkom , sestrama Olgom , Julom , rođakama ..
Posle osnovne škole u Plјevlјima Tanasije nastavlјa u Prvoj beogradskoj gimnaziji svoje đakovanje, vrlo uspešno, pa na studijama Velike škole odsek istorijsko – geografski takođe je među najbolјima.
Malo je pisano o velikom angažovanju Tanasija kod vlade Srbije za osnivanje gimanzije, a preko svog profesora , naučnika Jovana Cvijića, čiji e bio najbolјi student i saradnik. Tako su Plјevlјa 1901. Srpsak vlada osniva gimnazije u Solunu, Skoplјu, Bitolјu i Plјevlјima:
Tanasije je posle diplomiranja raspoređen na rad u Srpskoj gimnaziji u Skoplјu , a rešenjem Ministarstva inostr.poslova Srbije od 07.9.1901 postavlјen je za direktora Srpske gimnazije u Plјevlјima.
Još tokom studija Tanasije se bavio naučnim radom i putovao po mnogim krajevima stare Raške i Srbije i prikuplјao materijal za antropo – geogarfije i drugih oblasti pa i književnosti. Značajan je njegov rad „O pesmi i pevanju“ , kao i veliki bro putopisnih reportaža. U svom kratkom životnom veku uspeo je da uradi antologijsku studiju „SREDNјE POLIMLjE I POTARJE“ ČIJA VREDNOST JE IZ DANA U DAN SVE VEĆA I DRAGOCENIJA.
O radu i životu Tanasija Pejatovića , dosta je pisano. Ovo tek na kao malo podsećanje na ovog velikog , umnog i humanog čoveka, njegov rad i veliki doprinos što njegov zaviča ima gimanziju sa tradicijom dugom preko stotinu godina ( 1901 – 2019).
Prerana smrt Tanasijeva na Đurđevdan 1903. Bila je težak udarac ne samo za porodicu Pejatović i ceo plјevalјski kraj. Opelo je održano u manastiru Sv. Trojica a večni počinak mu je prvobitno bio na groblјu manastira Sv Trojica, odakle je 1967, premešten na srpsko groblјe na Varoši. Od Tanasija su se oprostili govorima iguman Vasiliji Popović, strešina manastira Sv. Trojica, Đorđe Pejanović i Stevan Samardžić nastavnici gimnazije, i Mile Poleksić učenik gimnazije. Opširne izveštaje o smrti i sahrani Tanasijevoj objavili su mnogi srpski listovi, a posebno „Carigradski glasnik“
Nad odrom pok Tanasija, sestre Olga i Jula , sestre od stričeva, verenica Stana Jovanović učitelјica, , brat Niko, ujak Đene Đenisijević, tetak Ilija Samardžić sa sinom Stevanom ) sa crnim florom na lev. ruci) .
Veliku stvar uradiio je prof. geografije MILENKO M. BEZAREVIĆ, čijom zaslugom je 1986. godine izašlo reprint izdanje Tanasijeve knjige SREDNјE POLIMLjE I POTARJE – sa odlično datim predgovorom o ŽIVOTU I RADU TANASIJA PEJATOVIĆA.
autor, Vojkan T Bojović
