Tragom jedne fotografije

Pljevaljska „Varoš“ nekada  se  Čaršijom  srce  grada, u  kome  je  bilo  korzo, poznate  kafane  manastira  Sv. Trojice ( srušene  bombardovanjem „sveznika“ 1944) kao  i kuće  uglednih  trgovaca Bajića , Đenisijevića,  Bavčića, hanovi  Cerovića, Selmanovića… Kasnije  ulica  Kralja  Aleksandra, posle  1945. I  danas Velimira  M.  Jakića, narodnog  heroja .

Kako  ono otpeva,  večiti  dečak Mika Antić:

• A ja  živim jer  se  nadam
• Da me i  sad negde  čeka
• Jedna šuma iz  detinjstva
• I vedrica vrućeg  mleka,
• I  tišina  ispod  brega,
• I plav  lepet  ptičijih  krila,
• I ogromne  žute  zvezde
• Kao što  je  moja
• Al’ putevi zatravljeni,
• Nad njima  se  magle  tope,
• Odavno su zatrpane,
• MOJE BOSNE  DEČJE NOGE

Mogao  sam  samo  ovo napisati  na  pleđini   ove  fotografije, iz  nekog  dalekog  zavičajnog  leta. Vraćajući  se  sa  Ćotine, „letra“  nas  dečake moj  rođak Dragan  Gane iz  Prijepolja.  I  sačuvah  je , kroz  sve  bure  i  oluje, malu , pola  od  9/ 13  kao   i  to  leto,  i  gola  brda zavičaja  i  polje žuto –  zeleno , koje bi poželeo    i Van Gog,  i  ovekovečio  bi  ga  u  nekoj  svojoj  slici i  tako  sačuvao…i  nikada  nebi bilo  raskopano…

Pa  krenimo  redom . Prva kuća  s  leva koje je  fotografija   sačuvala. To  j e nešto  od  onoga  što  je  prekoostalo  od američko – engleskog  bombardovanja 24.7.1944.kada je  veliki deo  ovog  dela  grada sravnjen  sa  zemljom . Mlađi, normalno  ne  pamte, stariji  zaboravili  ili  se  ne  sećaju  kuće Miloša  Ćorovića „starohercegovca“ , kupila je  kasnije  opština   i  u  nju  smestila Stambeno- komunalno preduzeće, koje nije  sprečilo  njeno  urušavanje, pododupirući  je  sa  dva  direka! Osamdesetih  godina  srušena.

Kuća Vukašina  i  Marije  Žugić, roditelja  heroja 2. Sv rata  Božidara  – poručnika  VKJ odolevala  je sve  do  početka  devedesetih godina  prošlog  veka,  kada  je  porušena.

Jedina  od tri  kuća poznate  srpske  porodice  Đenisijević koja  nije  porušena  u  bombardovanju  1944. porušena  je novom  urbanističkom  koncepcijom.

Ovako  je  prof. Vitomir Vito  M. Srbljanović (1937 – 1991) pokušavao  da  odbrani  i  sačuva  nešto  od  onoga  što  su  Pljevlja činili  gradom bogate  prošlosti  i  tradicije.

Sa  prof Vitom, u  stroju  onih  koji se  borili  da  sačuvaju  nešto  od  starih  Pljevalja , je  i  veliki  broj  razumnih , obrazovnih, humanih  ljudi, pre  svih : Aleksandar  Cane J.  Janićijević, dr Miodrag Mišo Todorov  Bojović,  dipl ing  arh. Vehbo Bambur Hajrin, dipl arh . Nijazija  Koštović, novinari  i  publiciste Danilo  Eraković, Mišo  Joknić  i  dr…

ING. ARH Vehbija  Vehbo Bambur – Hajrin ( 1937 – 2017 ) sačuvao  je  stara  Pljevlja na  svojim slikama  i crtežima . Sjajan majstor , koji  je  tačnosti  inženjera znao da  odmeri  dimenzije  svakog  detalja … Penda  1955.

autor, Vojkan T Bojović