Na današnji dan. veliki paravoslavni praznik Sv. Vasilija Ostroškog, 12.maja 1985 godine , počeo je nastavak gradnje hrama na Vračaru, posvećenog Sv. Savi, prvom srpskom arhijepiskopu i tvorcu srpske crkve, pismenosti, kulture, državnosti…
Ideja o pdizanju hrama i prvi pokušaji gradnje, datiraju više od jednog veka, ali razni događaji, pre svega ratovi Prvi i Drugi svetski, ostavili su ga u temeljima, koje su još 1935.postavljeni zahvaljujući tadašljem patrijarhu srpskom blaženopoćivšem patrijarhu Petru Đ. Rosiću – Varnavi ( 1880. Pljevlja – 1937. Beograd)
Ovako je izgledao glavni ulaz u hram sa zapadne strane do 1985. godine.
SVETITELJU OČE SAVO – MOLI BOGA ZA NAS !
Tokom Drugog svetsko rada nemački fašisti su ga pretvorili u magacine i garažni prostor, a posle 1945. imao je sličnu namenu. Trudom i promisli tadašnjeg patrijarha srpskog Germana, ( Hranislav Đorić, J. Banja 1899 – Beogr.1991) na današnji dan praznik Sv. Vasilija Ostroškog Čudotvorca 1985. godine svečanom arhijerejskom liturgijom , počeo je nastavak gradnje.
Novinari su tada zabeližili da je Sv arh. Liturgiji prisustvovao veliki broj vernika, neki navode i 50 hiljada, možda i više….
Idejni projekat hrama, uradili su tada najbolje srpske arhitekte: prof. arh.Bogdan Nestorović, akademik prof. Aleksandar Deroko, prof. arh. Vojislav Zađina , glavni odgovorni projekta realizacije, tadašnji gradonačelnik arh. Branko Pešić, konsultacija akademil prof.arh. Đorđe Zloković
Hram Sv Save posle dve godine, nastavka gradnje, maj 1987. Na fotografiji V. T. Bojovića.
Godina 1989. 26. juna ,zabeležena je u građev.dnevniku hrama po velikom građevinskom poduhvatu, postavljanja tj podizanja kupole teške 4.000 tona na visinu od 40. Metara. Nosilac celog posla , koji je privukao pažnju na stotin stručnjaka iz sveta , bilo je preduzeće za projektovanje i inženjering Prva petoletka Trstenik – Inženjering a.d sa sedišten U Beogradu, koje je uradilo i organizaciju celog posla oko elektrohidrauličnog sistema za podizanje kupole. Podizanje kupole izvodilo se 40 dana sa 16 hidrauličnih presa. Ove metode primenjivane su do tada samo u SSSR , što je bio svetski podvig tog vremena.
Na žalost, i izgradnja hrama je pokušana da se koristi i u političke svrhe i rejtinge. Tek po pisanju ovog mog teksta ( Politika 13.02. 2007) došao sam do saznanja iz verodostojnog mesta, da je tokom sankcija, dosta dobro stajala blagajna hrama Sv Save, ali da je baženo počivši patrirh Pavle, rekao da se izvode samo manji radovi i oni na održavanju urađenog, jer nije bogougodno da se radi više, kada ljudi nemaju srestava za hranu, lekove i dr.
Znao je bl.počivši patrijarh Varnava da će gradnja hrama Sv Save trajati decenijama i decenijama, pa se potrudio da se podigne manje crkveno zdanje, za bogusluženja. I tako i bi , a mali hram Sv. Save je postao i njegova večna kuća. Izgradnjom , drugog nivoa kripte u velikom hramu, biće njegovo večno boravište.
Do svetosavskog Vračara, došla je i ruka potomaka mileševskih neimara, Maksima i Todora i Ozrena Bojovića, koji svojim radom očuvaše naše svetinje Mileševe, Sv. Trojice, Pive, Dobrilovine i velikog broja crkava na prostoru Tare i Lima.
autor, Vojkan T Bojović
