U Kraljevu je posle kraće bolesti preminuo 17. oktobra 2017. Veljko M. Bojović, jedan od legendarnih rukometaša pribojskog FAP- a i pljevaljskog Rudara sa kraja šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Plenio je svojom levicom i golovima, ali i mnogo više fer igrom, ponašanjem, druželjibivosti, u svim timovima za koje je igrao. Ostaje upamćen i kao divan, čestit čovek i onda kada je otišao sa rukomentnih terena u poslovima kojima se predano i pošteno bavio gotovo do poslednjeg dana života.
Nećemo se više sretati sa uvek nasmejanim i dobroćudnim Veljkom, ali ostaje u neizbrisivom sećanju sa legendama pljevaljskog rukometa koji će ga dočekati na nekim nebeskim visinama: Smajo Čengić, Bećo Durutlić, Zoran Čović, Miodrag Stamenić, Golub Ćosović, Velimir Tošić, Gana Fatić, Hilmija Hadžalić…
Voleo je ovu fotografiju: Tim Pljevljaka koji je 1972. godine na 19. MOSI igrama osvojio prvo mesto: Smajo Čengić, Veljko Bojović, Novica Borozan, Zoran Čović, Izet Gec i Bećio Durutlić trener. Čuče: Enes Suruliz, Hilmija Hadžalić i Bido Bojadžić.
Voleo je Veljko Pljevlja i Pljevljake i smatrao ga rodnim gradom, za životnu saputnicu je i izabrao devojku sa Breznice Stanislavu Peruničić sa kojom ima dvoje dece Dejana i Bojana.
Odan porodici, ostaje primer uzornog supruga, brižnog oca, nežnoga dede unuku Vladimiru.
Sahrana Veljka Bojovića je na Neškovskom groblju u Kraljevu, 19.oktobra 2017.
