Pljevaljska deca – ONI KOJI DOLAZE

SVI SU CVETOVI BUDUĆNOSTI U SEMENU  SADAŠNJOSTI“ 

Kada su pre petnaest godina Saša M. Starčević i Vojkan T. Bojović, pravili koncept za knjigu „PLJEVLJA I PLJEVLJACI“ – KNJIGA 2. otavili su pod „obavezno“ i prostor za bar neke od onih koji dolaze, a čiji talenat nije bilo teško prepoznati.

Tako su se na stranicama   knjige od 212 – 222, našli Velimir   M. Vučković, Dolja Sr. Dragašević, Stevan R. Vraneš, Branislav Bane R. Rovčanin, Borka Boka LJ. Tomović, Mijat. B. Vujačić, Vladimir Pešić, Nikola Ćaćić, Goga Sekulić… Pa da vidimo šta se u proteklih petnaest godina ostvarilo od talenta „druge“ generacije pljevaljske dece.

Da, tako smo sa Velimirom   Vučkovićem, započeli   ovo poglovalje knjige. Danas ove 2017. godine, Velimir je kao akademski muzičar, vođa svog benda, koji je   jedan od poznatijih u Beogradu i okruženju i čiji voklani   i instrumentalni kvaliteti su sada poznati i najširoj muzičkoj publici.

Za Dolju kažu da je „Dijete šahovske ljubavi“ Crnogorca i Bugarke, odrasla u Beogradu i nekoliko gradova Rusije, školovala se na Kembridžu, igrala u zapaženim londonskim teatrima, BBS, serijima i filmovima širom Evrope, pa sve do „sapunica“ kao što su „Emedale“ i “ Eastenders“ . Tako   je Dolja Dragašević – Gavanski postala poznato ime i britanskoj publici. Poslednjih godina prisutna   je u predstavi „Rok en rol“ Toma Stoparda u glavnoj ulozi „Putovanje“ , „Zemlja krvi i meda“, „Naša vrsta izdajnika“, „Lekcija“… Živi u Londonu sa suprugom i dvoje dece…

Stevan R. Vraneš je diplomirao Dramaturgiju na FDU u Beogradu 2002. godine i za vreme studija napisao je scenarije za nekoliko kratkih filmova. Nakon diplomskog scenarija i drame, nije dugo pisao za pozorište i film. Poslednjih petnaest godina, bavio se ljudima i reklamama, izdavao magazine, razvijao digitalne medijske projekte i radio u nekoliko velikih multinacionalnih korporacija. U jednoj  još uvek radi. Napisao je mnogo više poslovnih planova, nego bilo čega drugog. Piše   blog o ličnom razvoju  karijere pod naslovom „MISSION 45“

Drama „SVEDOBRO“ je Vranešova povratnička i pokajnička drama, nastala kao test i potreba sa suočavanjem sa sopstvenim demonima i talentom za pisanje koji možda više ne postoji. Pisao je u trenucima otetim od posla i porodice, u Opatiji, Plaiću, Rafailovićima..

„PLJEVLJA I PLJEVLJACI“ Beograd, 2005.

Ovo današnje pisanje o Branislavu R. Rovčaninu , bilo   bi ustvari samo nastavak   onog od pre petnest godina… Diplomirao je na medicinskom fakultetu  u Beogradu sa prosekom 8,92 a stekao je zvanje specijaliste biologije (genetike) završivši specijalističke studije na biološkom   fakultetu u Beogradu 2014. Sa prosekom 10,oo. i kao student   zapažen je svojim   radovima u stranim i domaćim časopisima, izlaganjima na kongresima i drugim   naučnim skupovima, bavići se naukom i usavršavanjem u zemlji i inostranstvu. Trenutno radi kao specijalizant hirurgije u Centru za endrokrinu hirurgiju KCS, a uskoro završava doktorsku disertaciju. Teslina nagrda za a stvaralaštvo mladih dodeljena je u 2016. godini dr Branislavu R. Rovčaninu, saradniku Instituta za hemiju u medicini u Beogradu.

Ko bi rekao, da ovaj mladić dečačkog lika, između ostalog, učestvuje u nekoliko hirurških  intervencija dnevno. Kako smo ono rekli Baki: Medicina je hirurgija – ostalo je sudbina!

„PLJEVLJA I PLJEVLJACI“ Beograd, 2005. V. Bojović i S. Starčević

Ovu fotografiju mi je poklonila Borka Boka, prosledio sam je merodavnim koji će ovaj anđeoski lik znati upotrebiti u   prave humane i civilizacijske uloge.   A Borka je za ovo vreme od talenta pre   petnest godina do sada, uspela da ostvari dosta zapaženih   uloga u različitim dramskim formama i žanrovima. Boka je sa Osmanom i „Plavom pticom“ osvojila srca dece, a i nas starijih koji   bi to želeli da budu zauvek kao i ulogama   u svom matičnom   pozorištu „Boško Buha“, u serijama „M(j)ešoviti brak“ Nadica, Košarkaši, Cvat lipe na Balkanu, „Ljubav, navika panika“- Maja, i filmovima koji su   na festivalima i smotrama, uglavnom dobijali nagrade: U Veneciji „Ničije dete“ a na festivalu   u Berlinu „Vlažnost“. U Filmu Jelena, Katarina, Marija igra jednu od glavnih uloga, u premijeri predstave   Zvezdara teatra „Boing, Boing“ pisca Marka Komoletija, kao i u prvom   domaćem dečijem 3D filmu „Zmajovini pangalozi„…

Više od glumačke lepote   i atraktivnosti, ali svakako u „triling“ sa Monikom Beluči i Slobodom Mićalović…Najlepša

„Snežana“ ali i Šeksiporova Dezdemona u njegovoj kultnoj predstavi „Otelo“.

Ana LJ. Tomović ( Borkina setra) diplomirala je pozorišnu i radio režiju na FDU u Beogradu u klasi   prof. Egona Savina. Režirala je dosta predstava za   naše poznate pozorišne   kuće; SNP, Beogradsko dramsko, Narodno pozorište Sombor, Kraljevačko pozorište, BELEF, Dobitnica je nagrade za najbolju   režiju na Joakim festu 2005. za   predstavu „Patka“ ….Drame „Brod za lutke“ koja je   bila na programu Bitefa…

U horor žanru, mladi Mijat Vujačić u svojim   romanima rešava razne životne događaje   i sudbine. Tako je posle „Krvavog   akvarela“(2004) i roman NekRomansa (2005). Njegovi   likovi su žestoki, beskrupulozni, opasni… I u ovom romanu se bavi neljudskim u čoveku… A za roman „Vampir“ kritika kaže da je jedan od retkih knjiga u našoj književnosti pisan u duhu  u stilu trilera.

Mogao sam tada pisati   i o mom Milošu, jednim od velikog broja košarkaških talenata   Srbije , kada je Miloš Teodosić, čekao na ovu „4“. Od pljevaljskog igrališta   kraj Breznice , zakucavanja u školskom dvorištu, dresa reprezentacije, MVP i prvog strelca Super lige Srbije…ali mi smo sve to tiho   prolazili, trenirali u nekim proleću, kao i   druga deca tog vremena, uz sirene i čekali obaveštenja   Avrama Izraela o „prestanku opasnosti“, tomahavki, kasetara … pa da ubacujemo lopte u koš.  A onda, samo   tri godine kasnije, Prvaci   sveta i   to u Indijanopolisu…

Možda Rasim Čakar, jedan od legendi pljevaljskog fudbala, sa   najdužim igračkim stažom , nije kao trener   napravio takav uspeh,   ali je jednog   dečaka doveo od poljane do   najboljih golgetera šampiona FK „Partizan“ i reprezentativca SR Jugoslavije. Koga dražeg od sina Damira.

Pisao sam i o pljevaljskoj odbojkaškoj „carici“ Amadei M. Duraković , najboljoj   igračici nekadašnjeg šampona   beogradskog “ Poštara“ i reprezantativki Srbije i evro šampiona Kana, gde je igrala 2010, kada i Miloš u Antibu. Mahao sam joj sa posterom njenog  tadašnjeg tima u kome su igrale sve same „zvezde“ Ju odbojke: Milena Rašić (16), Anja Sposojević (15), Ana Antonijević (7), Jelena Lozančić (17) i Amadea sa njenim br.2, ali i o drugi mladim talentima iz raznih oblasti ljudskih kreacija i zanimanja. Neka nešto bude ostavljeno drugima, od ovog sa „periferije“ i u „pokušaju“, dosta je i ovo.

Da, nastaviće se – uvek   će biti talenata, treba ih samo prepoznati i učiniti sve da oni budu ono čime ih je Bog nagradio, na dobrobit i zadovoljstvo svih nas, koji i uspehe drugih diživljavaju kao svoje.

autor, Vojkan T Bojović