Beogradska razglednica – februar 2017.

A  ovo  je  maglovito februarsko jutro  na Vračaru. Vedro  je , stidljivo  progrejava  sunce.. Posle  kafe i  čaja  u  našem  kafiću, krećem  u  šetnju  do  Kalemegdana,  sa  drugarom Pljevljakom – zemljakom  Dujom, koji  mi nikada  nije  zamerio  što njegove vrhunske  sportske  rezultate nisam  bar  negde  notirao  u  tolikom  pisanju  o  PV  sportu.

A  na  Kalemegdanu,  baš  pravo  zimsko  jutro, Duja  je  bez  kape  i  rukovica. Ne  veruje u  toliku  temparaturnu razliku na  maloj  razdaljini.

Ipak,  čekala  nas  je  moja veca  „Šapica“ a  upoznavanje  sa  Dujom, prihvatila  je  sa  onom : prijatelj moga  prijatelja  je  i  meni  prijatelj!

Golubice  bela, nisi  me  zaboravila. To  cenim  i  volim, i  sve  to za  nekoliko  mrvica  hleba…

A  ovako  se  najlepše  i  najlakše  čeka  proleće. Kome  to  smeta  magla  i  zima?  Možda  je  baš  u  nekom  ovakvom danu  Josipa  Lisac  otpevala  onu  njenu; Magla  svuda, magla  oko  nas/ Iz daljine jedva  čujno/ dopire  tvoj  glas…“  Ma  kakava  magla, mogu  i  ćuskije  da  padaju, otpevao  bi  je  Dino Merlin!

Da  oprosti  Meštrović, meni  su  ovi  dole  nekako  lepši  pobednici  od njegovog “ gologuzana“:

Dovoljno  je  samo  malo  sunca, pa  da  se  zaboravi  na  zimu. Deca  su  tu  prva, osvojila  su  parkove  i  igrališta…

Stariji  su  osvojili  bašte  kafića, pa  se  samo po  odevanju  može  naslutiti  o  kom  je  godišnjem  dobu reč. Beogradski  cvetni  trg. Sunčanog  februarskog  četvrtka 2017.

Rekle  su  mi  da  su došle  iz provincije, strpavši u  torbe  i  ruksake,  snove  i  ambicije…Tako  je  nekako pevao i   Balašević svojoj „Provincijalki“.  U  sunčanom  danu na  Kalemegdanu  kao  da  sam  video ono pljevaljsko  IV -4. u  ekskurziji na  istom  tom   mestu: Milena, Ljilja,  Rada, Nefa,  Dana, Kadira, Anka,   Mebrura.. Samo    nije  tada bilo    mobilnog  ni  na  vidiku..Kako  progurasmo   mladost bez  njega? Ah, poklanjala  si  al’ i  krala, i  nevjerna  si  bila  ti…

Uvek  kada  mi  treba  neka  fotografija, nje  nema. Onda  evo  ova  Kalemegdan – Ekskurzija. Kako  smo  to mi ovekovečili  pola  veka  ranije bez  mobilnog  i  farmerki: Anka, Fina, Ljilja, Bela, Bruno, Lale „Zići“ Rada, Dana i  Ranko. Jedan fotograf presretač, napravio  nam je  ove  fotografije  i  poslao  pouzećem.  Hvala  mu!

Vesela  ruljo smeha,  drugovi  vrabci, proguraste  i  ovu  zimu,  proleće  na  vidiku! Beogradski  vrabci  podunavci,  na  Trgu  republike. Februar 16. 2017.

Izmamilo  ga  sunce. „PIKSI“  ulični  frulaš i  pevač, samo  za  pvportal „Svi  pljevaljski  tamburaši“! „Piksi“ legendo,  evo  ispunio  sam  obećanje,  ima  te  sada  i  na  „Fejsu“.

autor, Vojkan T Bojović