Po završetku Drugog svetskog rata, radilo se i na „novoj“ fiskulturnoj kulturi, pod okriljem i nadzorom Narodnog fronta ili Sindikata a i dr. Tako je i u Pljevljima odlukom GNO osnovano 1946. Pored GN Pozorišta, Biblioteke i Sindikalno sportsko društvo „Jedinstvo“ koje je od sekcija prvo osnovalo fudbalsko društvo. Odavno se znalo da Pljevljaci vole fudbalsku igru i da imaju dosta dobrih igrača koji se mogu ukomponovati u snažan tim.
Ni rat im nije smetao , niti su se plašili, tim pljevaljskog „Breznika“ pred utakmicu u Prijepolju protiv „Polimlja“,15.avgusta 1943. koju su pobedili sa 2:1! S leva. Dragan Milinković, Duško Milatović, Š. Hadžihamzić, Beba Vukojičić, Labud Dragašević, Ševkija Pojatić, Mijo Aritonović- Penal, Branko Vuković, Džemail Adžo Selmanović i Hajran Hadžihasanović.
Čuči, Hajro Hodović. Neki od ovih igrača nastaviće da igraju posle oslobođenja u Jedinstvu i Jakiću.
Tim pljevaljskog „Jedinstva“ je svoje prve utakmice posle rata , igrao u Prijepolju, Čajniču, Goraždu, N. Pazaru, Beranama…A ovo je fotografija „Jedinstva“ pred utakmicu u Užicu protiv „Slobode“ koju su Pljevljaci pobedili 2:1. Stoje s leva: Vuko M. Dragašević- pred. GNO , ?, Kole R. Dragašević, Džemail Adžo Selmanović, Zdravko R. Dragašević, Milenko Mišo Ž. Aritonović, Šućrija Hadžihamzić, Mihailo Mišo St. Radičević, Dragan U. Milinković- Čiča, Remzo Hrastovina.
Čuče: Dobroslav Došo R. Dragašević, Vojo Kapetanović- Kornja, Hajro Čole, Bratislav Bati Jovašević, Rastislav Rasko U. Milinković i (Brković ?)
Veliki fudbalski zaljubljenik, igrač Jedinstva, Jakića i Breznika , Milenko Mišo Ž. Aritonović (1928- 2011) zabeležio je u svom Dnevniku sve utakmice, Jedinstva i Jakića odigrane 1946 i 1947 i gotovo sve koje je igrao 1948, 1949, 1950 , 1951 i 1952. 1953. za Jakić i Breznik. Samo zahvaljujući „Aritonu“ moglo se ovo zapisati i sčuvati od raznih tvoraca nove istorije , pa i fudbalske, kao ono „PENKALA“‘VOLKAR“ Nije prošla „penkala“ zahvaljujući i Radomiru Matoviću , hroničaru Pljevalja i tvorcu pljevaljske fudbalske renesanse.
„Jedinstvo“ 1947. godine menja ime u „JAKIĆ“ ( po nekadašnjem igraču predratnih „Breznika“ i „Jedinstva“, narodnom heroju Velimiru M. Jakiću 1911 – 1946) U Istoriji pljevljskog fudbala, „Jakićevci“ su ostvarili najveći uspeh u fudbalskom kupu Jugoslavije, plasiravši se te 1947. Godine u 1/4 finala , gde su tek u produžetku poraženi u Sarajevu od tadašnjeg prvoligaša sa Koševa 2:3(2:2; 0:2). Na fotografiji je tim Jakića pred utakmicu 1/16 finala kupa protiv Rudara iz Trbovlja, na igralištu u pljevaljskom polju (Žugića livade) koju su rešili u svoju korist 3: 2(3:1) Tri gola postigao je desno krilo Mihailo Mišo St. Radičević, učenik gimnazije. S leva: Sr. Taušanović, DŽ. Selmanović, Dr. Milinković- Čiča, M. Radičević – Stefančić, Remzo D. Nuhanović (kap) , Š. Hadžihamzić, Zd. Dragašević- Ćavća, Konstatin Kole R. Dragašević, Mišo Ž. Aritonović, Hajro Čole i Remzo Hrastovina- Raran.
Posle uspeha u kupu , Jakićevci su postali miljenici grada, dobili su i novu opremu, izgrađen je 1948. stadion na Čitluku kraj Breznice sa tribinom, svlačionicama, kupatilom…Formiran je i podmladak i pionirski tim. Fudbal je bio glavna stvar svih mladih a i starijih Pljevljaka tih godina. Zahvaljujući Milenku Mišu Aritonoviću, sačuvano je mnogo , dokumenata, fotografija, lične opreme…I ova fotografija je iz Mišovog voljenog Albuma„Jakićevci“: Stoje sleva: Alija Aljo Vlahovnjak, Miloje Mile R. Dragašević- Špiro i Konstantin Kole R. Dragašević. Čuče: Milenko Mišo Ž. Aritonović i Zdravko R. Dragašević – Ćavća.
Pisati o Jakiću i Jakićevcima a bar ne spomenuti , njegovog kapitena i najboljeg igrača Remza D. Nuhanovića (1922 – 2002)bilo bi više od običnog propusta, bez obzira što sam jedini , ovog velikog sportskog poslenika Pljevalja , zapisao u dosta tekstova i hronika , raznim povodima a i ponaosob.
Konstantin Kole R. Dragašević (1924) stameni bek „Jedinstva“, „Jakića“ i „Breznika“, uvek među najboljima i u pobedama i u porazima, jedini od igrača koji ovaj tekst može još dopuniti ili ispraviti.
Mihailo Mišo St. Radičević ( 1929 – 2007) igrao je fudbal profesorski , drugi strelac prvog fudbalskog kupa SFRJ iza Jezerkića ,tada fudbalera Partizana, osvajača kupa, krilo koga je po dolasku na studije u Beograd, prepoznao tadašnji prvoligaš BSK ( sada OFK Beograd) ali se „Stefančić“ ( kako su ga zvali Jakićevci) odlučio za matematiku i istinskog i omiljenog profesora na bivšoj Vojnoj akademiji, iza koga je ostao veliki broj matematičkih zbirki i udžbenika, a najviše onih koji su zahvaljujući njemu zavoleli matematiku. Samo previlka skromnost, učinila je svo to njegovo umeće tek u poslednjim godinama njegovog života, poznatim i priznatim.
Tim FD Jakić na fotografiji iz 1948. godine, član lige Crne Gore, iza novoizgrađene tribine stadiona na Čitluku: Stoje sleva: Ahmo Selmanović- preds.društva, R. Nuhanović, Dr. Milinković, Š. Hadžihamzić, M. Dragašević, M. Aritonović, H. Talović, H. Čole, R. Hrastovina i Mijo Aritonović – Penal. Čuče: Z. Dragašević, S. Taušanović, K. Dragašević i Trifun Novaković blagajnik društva.
Ovaj snimak stadiona , napravio je Žarko M. Krezović ( 1930 – 1973) za vreme Sandžačkih igara u Pljevljima 1960. Godine. Hvala mu. U nastavku PV- Spomenara biće nešto o Žaretu, jednom od petostrukih sportista godine JSD Partizan. U zavičaju kršnog i čestitog protinog sina nije bilo poželjno ni kao Partizanovog sportistu godine, zapisati i spominjati, a on se na to nije osvrćao…Poeeta Mićun Šiljak ga ovekoveči i u stihu…Ko da se nikad rastali nismo…
Žarko u društvu velikana „sve samih reprezentativaca“ JSD Partizan Beograd i nekadašnje Jugoslavije: velemajstora Svetozara Gligorića, vaterpolo velemajstora Mirka Sandića i Zorana Jankovića, fudb.reprez. Zorana Miladinovića, Vladica Kovačević, Jelene Genčić, košarkaša Miška Bojovića i dr. malo li je ?!
autor, Vojkan T Bojović
