U velikoj sali Udruženja književnika Srbije, 24. novembra 2016. veliki broj ljubitelja knjige, i posebno poštovaoci onogo što i kako piše Magda M. Bezarević Peternek , imali su zadovoljstvo da se upoznaju sa prvim proznim ostvarenjem, pesnikinje, čije stihove pamtimo iz njenih zbirki Za sve sate, Ispričano ćutnjom i nadasve Kucaj mi na srce.
Umesto stiha Magda se ovoga puta dohvatila „biča“ da uzudara „kič“, jer kič je, kako napisa tačno i jednostavno – NEVASPITANJE.
- IZVINITE, HVALA, MOLIM, IZVOLITE su četiri neophodna začina za ( nažalost) sve manje ukusan život.
Od ove svoje sentence počinje Magda svoje „bičevanje“ u jednoj od svojih prvih kolumni 2013. godine a razlog za to nalazi u VASPITANJU, i to ne bilo kakvom, nego DOMAĆEM.“ A od njega, priznaćete miriše čitava kuća . pa se onda miris širi duž čitave ulice..“.
Pesnik i gitarista Branimir i Džoni Štulić je u jednom nevremenu napustio Balkan rečima „Nemam s kim, a ni protiv koga“, a nekadašnja „furija pod koševima“ je u našenm vremenu sadašnjem rešila da „zakucava“ i „bičuje“ jednim drugačijim stavom :
- Sve manje imam s kim , ali imam protiv Nije moćno, ali je neophodno.
A pritiv čega i koga je to sve to Magda Bezarević Peternek podigla „bič“? Za razliku od drugih pisaca ovog književnog oblika, uglavnom političke tematike i sadržine, koji se direktno obraćaju pojedincima i vlastima, kod Magde toga nema. Ona se ne obraća imenovanim , jednostavno ona je :
- Protiv onih, od koji umesto IZVINJENJA dobijam prostrelne rane od njihovih
- Protiv onih kojima kažete HVALA i kada vam ne kažu
- Protiv onih koji umesto MOLIM ne kažu ništa. (Boldirao B)
Jer, nevaspitanje je kič.
I tako još stotinu puta, o svemu onome gde će se i čitalac, tj svaki od nas naći i nalazi, hteo ne hteo. Magda se hrabro i vešto upustila u borbu protiv onog što je Štulić nazvao „žabokrečina“ , normalno saznanjem da je ne može očistiti, ali da je bar može koliko toliko oterati od nas svojim „bičem“. SEBIČNOST – Zakržljala, ali opasna „bolest“, koja je Magdi jednako bolna i surova, bilo da je materijalna ili ona duhovna. Jer, SEBIČNOST je zakržljali, ustajali kič. Pa onda SUJETA, MRŽNJA, BAHATOST, LJUBOMORA, NACIONALIZAM, AGRESIVNOST, BEZOSEĆAJNOST, SITNIČAVOST, FANATIZAM, SVAĐALICE…
Može leva, može desna, „FURIJA“ u akciji, kako je novinar opisao , jedan od Magdinih koševa u vreme kada je bila jedna od najboljih igračica naše lige. Igrala je u Crvenoj zvezdi, Budućnosi (Pg). Mačvi- Šabac, Primorju – H.Novi i profesionalnu karijeri završila tamo gde je i počela, pljevaljskom „Rudaru“ tada članu Prve B- Lige SR Jugoslavije 2002. godine.
U svojim kolumnama, Magda ne krije svoje mišljenje, opredeljenje, svoje stavove, kada je u pitanju , tradicija, slave, vera i vernici, evropejstvo, amerikanizacija… Tako će jednom svojom stričevom duhovitosti ( dosta toga je izgleda u njoj od strica Vuka Bezarevića) odbrusti a pomalo otvoriti i oči jednom američki nastrojenom sagovorniku “ Više volim ruski rulet, nego američke krofnice !“ Zaista, svima nam je dosadila ta amerikanizacije u svemu i svačemu. I tamo gde je to OK ( eto i ja sam inficiran tim, ma koliko bežao od svega toga) i tamo gde za to nema nikakve potrebe ni smisla. I ja sam jedan od onih koji istinski veruje ( a mogu i dokazati) da nije sve što je tuđe bolje od našeg! Globalizacije nameće i to od jednog jezika, jedne kulture i politike, jednog vladara, mono, mono, mono…A svem mani, mani mani…VAU, VAU, OK, JES, HEPI, NO KOMENT …( Izvinjavan se što ove reči ne znam da pišem engleski) već su sastavni deo mladih, mlađih a i nas starijih. Meni je ipak bliža ona naša JE’O TE , kojom iskazuješ iznenađenje, divljenje, čuđenje i strah , radost, oduševljenje..ma sve.
Dosta Magdinih kolumni sam čitao i pre nego što ih je smestila u knjigu, divno opremljenu i uređenu od korice do korice, a kako i nebi, kada su je radili tj uređivali Dragan Mraović – Glavni i odg.urednik, Živorad Ajdačić,- Urednik, Tomislav Peternek –korice , Jugoslav Vlahović – ilustracije, Žarko Mrkić – lektura i korektura., i zaista perfektan grafički dizajn Zoran Mihajlović… Ma „drim – tim“. Magi, oprosti. Šta da radim, „amerikanizacija“ je i mene balkanca s je..la, ma koliko ja volio sarmu, pasulj i ajvar više, od big- meka, i tvrdio da i dalje igramo bolju košarku od njih, ma koliko nas oni razlike pobedili. Više volim da gledam i uživam u Teovim asistencijama i koševima nego NBA nafilovanim robotima.
I kao što zapisa recezent knjige Mr Milica Jeftimijević Lilić „101 bič za kič „, je knjiga koja će one koji zaslužuju , ošinuti, a nagraditi one koji su željni kritičkog mišljenja i svesni nužnosti da se mora zaseći, da bi se odstranilo bolesno tkivo.
A pod utiskom, zaista prave promocije , bez dugih govorancija, alii pravih opservacija i usmeravanja čitaoca na sve ono što je pisac napisao, setio sam se jednog teksta na Magdine teme prof. Dragana Nedeljkovića , objavljenog 1991. God u Politici, pod naslovom OSMEH.
- Bio sam u servisu za pranje Žena tu zaposlena nije me udostojila pogleda, na pozdrav mi nije odgovorila, na ponovljeno pitanje prezrivo je ćutala. A nije imala razloga da se na mene ljuti! Savako od nas može navesti bezbroj primera neljubaznosti u raznim sredinama i na svim stupnjevima obrazovanja.
- I profesor Nedeljković ih „bičuje“ jednim tekstom koji je video na zidu u Nansiju. “ Osmeh ne staje ništa a daje mnogo/ Obogaćuje onoga koji ga prima/A ne osiromašuje one što ga nude …i preporučuje da se istakne u školama, bolnicama, knjižaram, kafanama, muzejima, svugde gde je malo ili nimalo OSMEHA, koji je najbolji znak kulture i dobronamernost.
Mislim da bi mnoge tekstove Magde Bezarević Peternek , trebalo štampati u vidu plakata, i postavljati po školama, kafićima, prodavnicima , bolnicama, administacijama..podsetiće nas da budemo, bolji, humaniji , a onda i bliži i bolji jedni drugima. Magdino „bičevinje“ i njena knjiga i pisanje na ove teme ima taj cilj i u tome je i te kako uspela.
Koliko bih ja mogao još toga napisati na ove Magdine kolumne, i ne samo ja, ali, pošto „nas čeka za stolom u ćošku, naravno sa kariranim stolnjakom ( i aluminijskom pikslom, dodao Vb) onda ćemo naširoko o svemu. Normalno, biće to neka Kafana sa dušom!
Promociju je učnilo još prijatnijom, trio gitara učenika srednje muzičke škole iz Beograda .
A oni koji se odluče da pročitaju bar neku od 101 kolumne, uveriće se da smo i mi svi tu negde, i da i nas Magdin bič i te kako, bar malčice dodiruje.
autor, Vojkan T Bojović
