Pljevlja na današnji dan: Vojislav Vojo Đ. Đenisijević preminuo u Bosanskom Brodu

VOJISLAV VOJO Đ. ĐENISIJEVIĆ preminuo u Bosanskom Brodu 10.sept. 1918.

Pri  povratku  iz mađarskih  logora  Nežidera  i  Boldogasona, umro  je u  10. Septembra 1918. u Bosanskom  Brodu  Vojislav Vojo Đenisijević ( 1882 – Pljevlja) Njegov komšija, sapatnik  i  logoraš iz iste barake, Janićije P. Janićijević (1888 – 1982) zapisa  u  svome  Dnevniku:

• Putijući u furgonima za  stoku kroz Mađarsku , Vojo  se  teško  Razboleo  se  on  još pre  više  dana , još  kada  su  nas  jedanput  vraćali  sa  stanice, ali  se  držao  u  sili. Naglo  je  propao, a  kad  smo  bili u  Bosanskom  Brodu, tu  straža  dozvoli da  Vojo  ostane  u  bolnici. Sa  njim  je  izašao  i Miko  Lazarević da  pripazi  na  njega  i smesti  ga  u  bolnicu, a  mi  smo produžili  za  Pljevlja. Kada  smo  posle  nekoliko  dana  stigli  kućama, rekoše  nam  da  je  Vojo  umro i  da  ga  je  Miko  shranio na  tamošnjem  groblju.

Vojova  supruga  Katarina dobila  je  tada  dva  telegrama  u  jednom  danu.  Prvi  je donosio  radosnu  vest, jer  je u  njemu  pisalo  da   joj  je  suprug  oslobođen  i  da  je  krenuo  za  Pljevlja. Drugi  je  doneo  tužnu  vest iz  Bosanskog  Broda, da  je  Vojo  preminuo  i da  je tamo  i  sahranjen.

Vojislav  Vojo Đ.  Đenisijević , kao  student Trgovačke  akademije  u  Beogradu, na  fatografiji  iz poznatog  Ateljea KENIG.

Vojislav  Vojo Đenisijević je  rođen 06. Marta 1882. godine  u Pljevljima, kao  prvi  od  tri  sina Đenisija  Đena trgovca  i  Mileve Kuburović iz  poznate  čačanske profesorske porodice. Po  završetku  osnovne  škole  u  Pljevljima otac  ga  šalje u  Beograd gde  sa  uspehom  završava  Prvu  beogradsku  gimnaziju. Ovu  renomiranu  školu  su  završili i  istaknuti  Pljevljaci  i  prosvetitelji: Tanasije, Risto i  Gavro  Pejatović, Todor  Đ. Rosić ( stariji  brat  patrijarha  srpskog  Varnave) Stevan  Samardžić, Aleksa i  Stevan  Cvijetić…Kako  je  Savo  Pejatović- Goran  zapisao,  prvi  pljevaljski  đak  ove  renominarane  škole osnovane  pre  177. godina, bio  je    Nikola  Pejatović, upisan  1872. godine. Posle  gimnazije, Vojo  sa  uspehom  diplomira  i  na  Trgovačkoj  akademiji. Videvši  obdarenost  svog prvenca otac  Đenisije  Đene  ga  šalje  u  Beč  na  studije  Eksportne  akademije, na  kojoj  sa  najboljim ocenama  diplomira. I  u  Beogradu  i  Beču,  Vojo  je  pored  studija učestvovao u  radu  raznih   kulturnih  društava, kao  što  je bilo  Akademsko  pevačko  društvo „Obilić“ a  u  Beču  je  bio član  i  učenik  muzičkih  klubova  i  škola. Uzimao  je  časove  violine kod  najboljih  bečkih majstora  ovog  instrumenta. Posle  završenih  studija, vraća  se  u  Pljevlja , odbije  sve  ponude  za  poslove u Beogradu, Sarajevu, Solunu…i  posvećuje  borbi  za  oslobođenje. U balkanskim ratovima  učestvuje  sa  braćom  Aleksandrom  Acom i Jovanom Đidom.

Vojo kao  student  Eksportne  akademije  u  Beču, gde  ga  je  dočekao  Pljevljak Jovan Bavčić.  Ma  gde  nije  bilo  Pljevljaka!? Uz to, i  očeve  trgovačke  veze i  preporuke vezane  za  smeštaj bile  su  korisne , pa  je  pomogao  i  jevrejin Isidor  Salom.

Razglednica  koju  je  Vojo  po  dolasku  na  studije  u  Beč 08.10. 1904. poslao  ocu  Đenu.“ Pozdrav  svim  ukućanima i  ko  god  upita“.

U  jednom  od  prvih  i  retkih  tekstova o  Voju, pesnik  Mićun  A. Šiljak u „Brezničkim  zapisima“ pišući o  njegovom  muzičkom talentu navodi:

• Umjesto života  u BEOGRADU I  Solunu, odabrao  je  život u  porobljenoj sandžačkoj  Ne  obazirući  se  na stalešku  pripadnost i socijalno  porijeklo , kretao  se  među najsiromašnijim slojevima  društva , zbog  čega je  uživao simpatije  i  povjerenje svih  sugrađana. Visoko obrazovan  i  učen  u Beogradu  i  Beču , postao  je  poznat  u čitavoj  rasovoj  Srbiji. Muziku  je  nosio  u  sebi  i ona  je  bila  njegova inspiracija  i nadahnuće  u borbi  za  narodno dobro  i  oslobođenje.

Vojislav  Vojo na  dan  venčanja sa  suprugom  Katarinom  iz  poznate  prijepoljske  porodice  Veseličić .

Sabirni  logor, Zenica 07.11. 1916.odakle  je  austrougarski  okupator, slao zatočenike  u  zarobljeništva  po  Mađarskoj  i  Austriji. Vojov  brat  Jovan – Đido  piše: Mila  sna’o, Evo  ti  šaljem  fotografiju nas  Pljevljaka, slikao  nas  je  jedan „feldvebel“ kao  i njih  ranije. Podaj  sliku  svim  našim  kućama oće li  nas  poznati pa  mi  piši…Svima pozdrav  i  ko  god  upita  za  nas, tvoj Jovan Đenisijević.

Na fotografiji- razglednici su  i  potpisi logoraša  sa  slike: Mile P. Ćirković, Rajko Debeljević, Božo Vujadinović, Radovan Gogić, Milan Bajić, Dušan  Radičević,  Todo Preradović, Risto  Marjanović…

Posle  završetka  rata 1918. Jedna  od  gradskih  ulica ( od  Tršove  do  V.  Jakića) dobila je   ime  Vojislava  Voja Đenisijevića.

Nisu zapamtile  oca: Vojova  supruga  Katarina, sa  ćerkama Miroslava (1911) Mileva (1912), Branislava (1914) i Ksenija Ksena (1916).

Na žalost, američkim  bombardovanjem  Pljevalja 1944. godine, direktinim  pogodkom u  kuću  Voja  Đenisijevića ( na uglu  današnjih Kralja Petra i V. Jakića) nije  ostalo  mnogo  od  stvaralaštva  Vojislava  Voja  Đenisijevića. Nešto  crteža, svezaka, fotografija, dokumenata iz  rada  SPD  Bratstva  čiji  je  Vojo  bio  obnovitelj  i  predsednik…Nestala  je  i  Vojova  čuvena  stara  Stradivarijeva  violina, kompozicije, Pljevaljsko  kolo i  druge  note i crteži…

A  ovaj  Vojov  crtež supruge  Katarine , uvek mi  budi  sećanje  na njegovu ćerku  Milevu S. Nedić. Nekoliko  meseci  pred njen  večni  odlazak, posetio  sam  je  i  poneo  ovaj  crtež ( mada  je  sa  fotografija  bilo  lako  prepoznati Vojovu  suprugu) ali bez  obzira na  sve  što  nosi  90 godina, tetka  Mileva je  iz  prve kroz  suze izgovira – MAJKA i  prislonila  je  na  grudi. Potvrda  onog da  se  ta  reč prva  izgovori  i  poslednja  zaboravi…

Istaknute  i  značajne  ličnosti jednog  vremena sa  prostora  Tare, Lima  a  i  šire Narodni  tribuni… Stoje  Vojo Đ. Đenisijević dipl.Trg.akademije u Bgdu. i  Eksportne  akademije u Beču, prvi  predsednik pljevaljske  opštine 1912. godine, Mitar S. Obradović (1881 – 1941)profesor i  sedi  prota Savo T. Vukojičić (1884 – 1938) prvi  predsednik  Pv. Opštine posle  oslobođenja 1918. Fotografija  , posle  odlikovanja koje  su  dobili  od  Kralja  Petra  i  Kralja  Nikole  1913.  godine.

Notni  zapis „Pljevaljskog  kola“ po  sećanju Miloja  Mića U. Milinkovića.

Najveći  broj  dokumenata o  svojoj  porodici , Pljevljima  i  Pljevljacima, sačuvala  je  Vojova najmlađa  ćerka  Ksenija – Sena (1916 – 1998) rođena  u  godini  kada  joj  je  otac  odveden  u  logore iz  kojih  se  nije  vratio.  Sada  su kod porodice  Vojovog unuka, Milevinog  sina  Mihaila Miška S.  Nedića.  Hvala  mu  na  ustupljenim prilozima i  pomoći  oko  ovog  i  drugih  pisanja  o  našem  zavičaju.

autor, Vojkan T Bojović