Prepsika se nastavlja odgovor direktora LJE RTV Pljevlja

DEJAN MILIČIĆ, direktor LJE RT PV: DVIJE ČESTITKE NA JADIKOVKU MILANA KNEŽEVIĆA

Uvaženi kolega Kneževiću

Osim brojnih citata koje duhovito komentarišete – iz mog odgovora sindikalnoj organizaciji, citiram i sledeće: „Zatekao sam veoma odgovorne novinare, snimatelje na čelu sa Vama (mislim na Mika Mitrovića), montažere, realizatore – koji su u ovako teškim uslovima stvarali 2-3 sata korektnog TV programa (radio se nije čuo) i na tome se većini zaposlenih mora odati priznanje i zahvalnost“.

Ovo citiram zbog toga da ne ispadne kako umišljam da prije mog dolaska na čelo LJE RT PV nije valjalo ništa, a da je sad sve idealno. U ovoj korektnosti, ako želite možete pronaći i sebe.

Dakle: Čestitam Vam što ste iz novinarske pritajenosti napravili prvi prilog, posle sedam mjeseci, prvi put od kako sam direktor LJE RT PV. Odušili ste, to je zdravo. Istina, bolje bi bilo da ste napravili neki prilog za RTV Pljevlja (za šta primate platu) ali i ovo je napredak. Više puta sam javno isticao da ste mi korektno pomogli prilikom primopredaje dužnosti – što i ovom prilikom činim. Ali novinarskih priloga do sad nije bilo. A plata je bilo. A ja sam uz sve rezultate koje sam naveo sindikalnoj organizaciji, uspio da uradim i desetak novinarskih priloga. Takođe, nisam Vas uopšte direktno pominjao (osim upoređenja plata u Vašu korist), što i vi konstatujete. A Vaš ugovor o direktorskoj plati stvarno je reprezentativan.

Takođe Vam čestitam što ste se ljudski potpisali, a ne da se skrivate iza pamfleta sindikalne organizacije. Prepoznah stil i sistematičnost; umalo ne zamjerih ni krivom ni dužnom sindikalcu – potpisniku kleveta, za koje sam mislio da su stvar zaposlenih – a ne javnosti.

O kvantitetu i kvalitetu programa neka sude gledaoci TV Pljevlja. Kao prilog: šta sam zatekao, a šta smo uspjeli da popravimo – zamoliću vlasnike portala da objave dvije slike studija za jutarnji program. (prije i poslije 1. decembra 2015).

Manje je važno koji je list objavio fotografiju novinarke sa kišobranom – važno je da nam sad ne kisne i ne trebaju nam kišobrani. Krov je popravljen za par stotina evra (koje će, nadam se, platiti Fond PIO, vlasnik susjedne zgrade) a godinama se manipulisalo sa neophodnom rekonstrukcijom krova u  stotinama hiljada evra. „Jedino što ste sa mnom izgubili jesu – kišobrani“ napisao sam u odgovoru sindikalnoj organizaciji. Ili biste voljeli da prokišnjavamo; da nismo značajnim procentom pokrili seosko područje, da nismo na M:tel-u? Dali biste volje voljeli da nismo počeli da otplaćujemo INTEGRIS? Nije mi namjera da uvrijedim ni Vas ni bilo kog drugog, valjda je intencija svakog direktora da sistem funkcioniše što bolje i sa više uvažavanja. Ukoliko negdje pretjeram ili pogriješim unaprijed se svim zaposlenim izvinjavam.Ali nemojmo da nas vrijeđa istina. I još jedno da imamo u vidu: dok mi mudrujemo, dok poentirate na pravopisnim greškama i lapsusima – naše kolege rade. Snimaju, bilježe, montiraju, realizuju… Bolje bi mi bilo da ne dangubim sa odgovorima nego da montiram moj večerašnji prilog iz ciklusa „O ljudima“.

O mom radu za proteklih sedam mjeseci uredno svakog mjeseca obavještavam Savjet RT PV, kao i javnost. Neka zaposleni ocijene moj rad, a posebno neka uporede dostupnost  službenom automobilu. Ja sam, uostalom i od Savjeta i od osnivača tražio zapošljavanje vozača.

Shvatam Vaš jad što više niste direktor, i žal za službenim automobilom. U sindikalnom pamfletu (ako stojite iza zaključaka koje potpisuje Miko Mitrović) tražite elaborat za zapošljavanje vozača – a u Vašem ličnom pismu jadikujete što vozilo (i) ja koristim i vozim, pored kolega Brajkovića, Zukovića (ranije Mitrovića) pored Raonića, kod koga je konstantno drugi ključ. Vozač(i) ili direktor? odlučite sami; ja bih se ugodnije osjećao pored profesionalnog vozača. Podsjećam Vas da putničko vozilo sorento 2,5 CRDI-EX ima neispravnu prednju vuču, da je neupotrebljivo na snijegu i vlažnom putu, opasno za vožnju; knjigovodstvena vrijednost vozila na kraju 2014. bila je 859,37e; na kraju 2015 – 0e (nula evra). Da Vas podsjetim da smo tokom zime za reportaže sa sela koristili lična vozila snimatelja, novinara, nekada i moje lično.

Ja privatno vozila imam skoro 30 godina – a vama je ovo četvrto službeno. Želim Vam i peto. Najiskrenije. Neka zaposleni ocijene koliko je ko zloupotrebljavao službene privilegije i koliko su zaposleni u kom periodu koristili službena auta. Koliko su bili uvaženi i poštovani;kako ko gradi autoritet.

Spustiću se na vaš pamfletski nizak nivo i podsjetiću vas popodneva kad smo se sreli na vrletnom putu za Vaškovo: Ja sam se vraćao sa novinarskog zadatka o vaškovskom domaćinu (N.K.)  a viste popodne išli u rodno selo. Ja sam se vraćao sopstvenim vozilom – a vi ste išli službenim, upravo ovim za kojim jadikujete.

Vaš rečnik „po šumama i gorama naše zemlje ponosne“ otkriva šumnjačko-staljinističku strategiju takozvanih „pobjednika“ koji su decenijama fabrikovali pljevaljske direktorske kadrove i gdje se još od malih nogu podrazumijeva fotelja i službeno vozilo. Tu privilegiju ste koristili deceniju i po, pa dozvolite da još neko pokuša. Istrpite muški! I pišite, stvarajte, biće rezultata, nagrada, knjiga, emisija… (ako to nije autoritet, ne znam šta je).

Na radiju i TV Pljevljaočekujem vaše priloge na osnovu kojih ćete konačno opravdati svoju platu. Ako ste čiste savjesti i ako možete kolegama pogledati u oči, dođite na jutarnje sastanke u redakciju, a nemojtebesposličiti, okruženi i okuraženi podrškom(?) osoblja administracije i tehničke realizacije. I po stilu vaših jadikovki i po obrazovanju, vjerujte mi: Vama je mjesto među novinarima. Biće Vam teško samo prvo jutro. Divni su to ljudi.Ja sam tamo rezervisao stolicu, kada mi za 3,5 godine(maksimalno za 3,5) istekne direktorski mandat; vi sa takvom činjenicom još ne možete da se pomirite.U redakciji sam svakog jutra. Ja tako gradim autoritet, kad Vas to interesuje.

Umalo da zaboravim one pecke o alkoholu: sjećate se kad smo se sreli u vrletima Vaškova, ja u svom – a Vi u službenom automobilu. E, onaj fini čovjek o kom sam pisao (N.K.) novinara Pljevaljskih novina, tj. mene – ispratio je domaćinski, sa flašom rakije. Piju ljudi.Pozivam Vas da popijemo po jednu („kontrolisano“ kod direktora kako informišete javnost) – a posle na posao. Ja već imam pripremljen prilog i za narednu srijedu. O Ljudima.

Pljevlja, 22. jun 2016

Dejan Miličić, novinar