Ne sanjaju američki san!

Davno  je  prošlo vreme  kada  su  lekar, sveštenik i  učitelj  bili  najcenjeniji  i najpoštovaniji  ljudi i sela  i  grada. Bilo  je to zbog  važnosti posla  koji  su   radili,  jer od  njega  nije  zavisilo  samo  selo  i  grad, država  je  počivala na prsvećenosti, zdravstvu i  duhovnosti. Ali,  vreme  gradi i  na  žalost  ruši… I  to  nije  tema  ovog  pisanja. Jer, bez  obzira na  napredak  u  svim  oblastima ljudskih  delatnosti, pa i medicini,  zdravstveno  stanje  na  planeti obasuto je velikim  brojem  novih, a  da  za  stare  boljke , nije  u  u  celosti  pronađen pravi  lek. Konstantno  i  grubo uništavanje  čovekove  okoline, čini  tu  sliku  još  mračnijom. A o  uslovima  lečenja, pogotovo  kod  malih  i  siromašnih  zemalja , da  i  ne  govorimo.  Svedoci  smo da  se  i  lečenje  dece, vrlo  često  odvija  uz  pomoć dobrotvora i  akcija preko  SMS, „Tvitera“, „Fejsbuka“…Šta tek  napisati o  administraciji, (ne) overenih  zdravstvenih knjižica, uputa, zakazivanja i  kod  lekara opšte prakse a  tek  onih  drugih, čekanja i  šetanja od  jednog  do  drugog „specijaliste“…E, pa  rekao  sam, nije  ovo  priča  o  tome.  Ovo  je  nešto  sasvim  drugo. Nije  sve tako  crno, a  da  svet  neće propasti  znalo  se  poodavno, uprkos  „krvavom“  razaranju“  svega , svačega i  svakoga…Znao  je  to  i  Andrićev  Alihodža“ da  ne  može  biti da  će  posve  i  zauvek nestati velikih i  umnih a  duševnih ljudi koji  će  za  božiju  ljubav činiti  dobra  dela...  Eto  za  ovo  pisanje, ulažem  napor  da  bacim  malo  svetla na  dva  mlada  lekara, izuzetno  sposobna, vredna, odana  i  posvećena  ne  samo  Hipokratovoj  zakletvi, već i više  od  toga, srećan  da  ih  imamo  i  ponasan  što  su  iz  moje  blizine, i  što  mogu  da  im  sve  ovo  i  kažem , odam iskreno  poštovanje.

dr  Branislav  Bane  R. Rovčanin (1986 Beograd) je  školovanje  i  studije  medicine završio  kao  jedan od  najboljih u  generaciji i još za vreme studentskih dana je počeo da se bavi ispitivanjem biologije raka i razvojem onkoloških dijagnostičkih i prognostičkih biomarkera. Završio je i postdiplomske specijalističke studije iz Genetike na Biološkom fakultetu u Beogradu. Istovremeno, dr  Rovčanin  je  prisutan  sa  svojim  radovima  u stranim časopisima, na velikom  broju  naučnih  skupova  i  kongresa u  zemlji  i  inostranstvu,  što   mu je donelo  ne  samo  brojna priznanja  i  diplome, već  i  rejting velikog  mladog  talenta  i  pozive  za rad  na  klinikama  u  inostranstvu. Sve  to  u  vreme  kada  na  stotine  njegovih kolega  uzima  licence  i  trči  za boljim  uslovima  rada i pogotovo  daleko  većim platnim  iznosima. Dr Bane ne  gleda  na  sat , ne  meri  radno  vreme, ono  je  ukucano  kod  svakog njegovog  pacijenta. Tek,  kada  ih  zbrine, odlazi  kući, uvek  spreman  na  poziv  da  se  vrati  na  odeljenje ukoliko  je  to  potrebno. Omiljen je kao jedan  od  najmlađih  asistenata  na  Medicinskom  fakultetu  u Beogradu  na  predmetu Humana genetika, a od marta 2015. godine Dr Branislav Bane Rovčanin je zaposlen i specijalizira hirurgiju u Centru za endokrinu hirurgiju KC Srbije kod  prof. dr Ivana Paunovića.

Dr Bane  je izuzetno  dobro    ovladao  na  svim  savremenim medicinskim  uređajima, a  posebno ima  veliki  rejting, na  ultrazvučnim  pregledima, pa  su  mu pacijenti i njegove  kolege.

Deo svog  slobodnog  vremena  dr  Bane  voli  da  provodi  u  prirodi. U  Pljevljima  je  njegova  omiljena  maršuta  Moćevac – via Sv. Trojica – Vodice – Rudnica. Na  beogradskom Kalemegdanu  sam  ga  upoznao  sa mojom „drugaricom“ „Šapicom“, poslednjim  primerkom  nemodifikovanih  evropskih  veverica.

Voli  Pljevlja  i  Pljevljake. Kao  da  je  sa  diplomom  male  mature ! A pošto  je  pregledao  tekst napisao  je: Hvala  ti  na ovom  nadahnutom  tekstu. Najdraže  mi  je  što  će  on izaći u pvportalu, pa  se  i  na  taj  način još  više  osećam kao  deo  Pljevalja.

dr Dragan  Savić ( 1969 Kraljevo) je  studije  medicine  i  specijalizaciju, završio  u Beogradu. Još kao  mlad  lekar, ističe  se posvećenosti  ovom  humanom  pozivu, i posebnim  darom u  dijagnostici  i  hirurskim  intervencijama. Šira  javnost je  početkom 2013 godine  upoznata sa  izuzetnom operacijom  koja  je  obavljena  na Neurohirurškoj  klinici  u  Beogradu , kada  su  dr Dragan Savić i  dr Bojan Pavlović  sa saradnicima, odstranili devojici Sanji Ilić (19) tumor veličine pomorandže, koji  je  bio  smešten u  bazi  lobanje. Operacija  je iѕvedena  na  neklasičan način, i  u  celosti  tumor  je  posle  pet  sati laparoskopske operacije izvađen kroz  nos! Sanja  je  spašena  najgoreg, nastavila  normalan život, a  ovaj  uspešan  zahvat, prvi  put  izveden  u  Srbiji i  okruženju, svrstao  je  ovu  dvojicu  mladih  lekara među  vodeće  u  Evropi.

Deo  velikog i  u Evropi  priznatog  tima  neurohirurga  KCS prof. Danica  Grujičić i dr Dragan  Savić

Pre  izvesnog  vremena i  gledaoci Drugog  Dnevnika  RTS, upoznali  su  se  sa  još  jednom  pobedom dr Dragana  Savića i njegovih  kolega,  kada  je  na  čudesan  način (opet  samo kroz  nos) otklonio neprekidno  curenje iz  nosa  jednoj  devojci, tačno  locirajući obolelo mesto  na mozgu.

Sa  oduševljenjem  je propraćena  operacija  koju  je  dr  Dragan  Savić, obavio  dečaku  Nikoli (12) inače  izuzetnom  fudbalskom  talentu koji  je  već  angažovan u  jednom  španskom  klubu. Problemi  koje  je  Nikola  imao  sa  disanjem na  početku  su lečeni  kao  polipi, ali  kako  poboljšanja  nije  bilo, prebačen  je  iz Tiršove  u KCS , gde  je  konstantovan  tumor. Poduhvata  se  prihvatio  dr  Savić sa saradnicima  i u  celosti  ga  obavio uspešno. Posle  nekoliko  dana Nikola  je  pristupio  treninzima, bez  ikakve  bojazni od  bilo  kakvih  posledica.

Dr Bojan  Pavlović  i  dr  Dragan  Savić, posle još jedne  uspešno  obaljene operacije  u KCS devetnaestogodišnjoj devojci.

I  dok slažem  ove, ne baš  mi  bliske  i  poznate  redove (nije  medicina ni  sport ni  politika pa  da  svi  sve  znamo), o  jednom  mladom  doktoru  koji  već  uspešno  startuje i  drugom  koji  uprkos  nameštenim  aferama (2011)  koje  su  na  sreću  brzo likvidirane, nije  odustao, nije  otišao  u  beli  svet, a  štampa  je ovih dana  preplavljena novim  podvigom  beogradski  neurohirurga  dr Miloša  Jokovića, dr Dragana Savića i  dr. koji  su  jednom  pacijentu, posle 38  godina  izvadili iz mozga,  deo  automobolskog filtera  za ulje !  Ovo  je  zaista  vest, za  divljenje, nadu. Bog  Vas  nagradio ! Ova vest   „dilituje“  , one  jajare novinare, koji  nas  obasipaju „podvizima“ „umetnica“ i  njihovim  banalnim  i  vulgarnim  događajima, kao NN ispao  mobilni  u  WC  šolju i  sl!

U kratkim i  retkim časovima  odmora  dr Dragan  Savić ( drugi s desna  stoji), doleti  na  biciklu  sa  kolegom  na  partiju basketa, amerikanera, krugova…na  naše igralište veterana  KK. ADA- BREZNIK. Ne  voli  publicitet  i  fotografisanje, ipak pristao  je, jer  mu  je u  ekipi  bio  jedna  od  najboljih  igrača njegove  kraljevačke  Sloge  koji  je u sezoni 2007 godine u  timu  iz „Srpske  Bolonje“ postigao  preko  800 koševa  i  bio  prvi  strelac  i MVP super  lige  Srbije.

Svakako da  o  poduhvatima  ovih  mladih  lekara, koji  su  odbili  mnogobrojne  pozive  za  rad  na  klinikama Italije , Nemačke pa  sve  do  Saudijske  Arabije , može  se  videti  na You Tube, i  internet  stranicama.

Ono  što  me  oduševilo , baš  kao  i  njihov  radni  uspesi , je  jedna  rečenica  koju  sam upisao na  gotovo  svim  stranicama  mojih  zabeleški.

• Pa nismo mi  odlučili  da  budemo  lekari,  da  bi bili  bogati,  nego  da  bi  pomagali ljudima, i to  radimo  sa  zadovoljstvom, pogotovo u  našem  gradu u  našoj domovini, a  to  je  i  veće i  bolje  i  slađe od  svih plata.

Zaista,  neće  svet, uprkos  svom  zlu ovog pomanitalog  veka  propasti dok  je ovakvih  humanih, duševnih  i  sposobnih  ljudi. Neka im  je  srećan i  uspešan  svaki  čas  svaki dolazeći  dan  i  svaka  godina.

autor, Vojkan T Bojović