Nadimci Pljevljaka

I u  Pljevljima  i Pljevljacima  od  vajkada  su  prisutni  nadimci  tj. drugi  naѕiv ‘ime za  osobu , stvar, životinju…Normalno da  nadimak nije  zvanično  ime,  ali  u  dosta  slučajeva  potisnuo  je ono  iz  Krštenice  ili  Izvoda  za mnoge  osobe. Koliko  je  onih  danas  u  Pljevljima  koji  znaju  tačno  ime  i  prezime mog  drugara  „DOLARA“ ?  Ili  recimo, o  već  opisanom  na  ovim  stranicama  „Božu  Riteru“  tj.  poč. Božidaru   Kovačeviću !Nadimke  daju  drugovi, prijatelji, često  i  oni  drugi, pa  oni  nisu  baš  milozvučni: Kleco, Ćopo, Ćoro, Kljako, Slino…i  mogu  biti  više  nego  uvredljivi, pa  ih  oni  kojim su  davani  uglavnom nisu  prihvatali. Ali, i  tu  ima  izuzetaka. Prihvatili  su  i  takav  nadimak i  nosili  ga  čitavog života  bez  ljutnje. Tako  je  našem  prijatelju  i  komšiji Mišu B. Dajeviću  i  na  posmtrnom  plakatu  i čituljama bio  uz  ime  i nadimak „Ćopo“. Danas  i  njegovog  sina  Dragoljuba Bata  svi  zovemo  Bato  „Ćopo“. Istovetno  je i  sa pljevaljskim  sevdalijom Muzaferom  Prekićem  „Dekikom“, omiljenim  pitomim  i  duhovitim čaršijanom, zapisanom  u „Urbanom  humoru Pljevljaka“  Branka  M. Banovića.

Kroz nadimke  se  mogla  prepoznati između  ostalog  i  duhovitost jedne  sredine i  jednog  vremena. I  u  Pljevljima  je  nadimaka  bilo, kao  što  napisak, oduvek: Između  dva  svetska  rata  nije  ih  manjkalo i davana  su  takođe  što  prema  fizičkom izgledu, što  prema  zanimanju,  što po  nekoj  uzrečici  koju  je  određena  osoba  često  upotrebljavala, jelu koje  je  voleo  i  sl. Tako  su  nastali  nadimci:  Nosonja, Furundžija, Konj,  Patak, Koka, Profa, Azgin,  Pirinčuša  i  dr. A  po  nadimcima u  Pljevljima  su  živeli  i Amerikanac, Rus, Švabo, Gedžo, Crnogorac, Srbijanac, Bosanac…

Svakako da  se i  među  nadimcima  u Pljevljima  zastupljena imena  iz  životinjskog  carstva: Pjevac, Patak, Krava, Jarac, Foka, Sova, Krme, Mačak, Miš…

Za  ovo  pisanje , koje  bi  na  ovu  temu  moglo  biti  i duže  i  temeljnije  da  se  osvrenem  na  jednu  fotografiju FD JAKIĆ, koja je bila u nekadašnjoj brijačnici   frizerskoj  radnji  „Sport“ braće  Hrastovina  u  Čaršiji.  Fotografiji  su  radnji  ustupili  bivši igrači  Jakića: poč. Špiro, Kornja i Mišo  Šigić. Navodim  nadimke,  jer  fotografiju  koristim  zbog  teme  ovog  teksta. Na  njoj  su  pojedinačno  zastupljeni  svi  oni  koji  su igrali ( sporno  je  za  neke  da  li  su  igrali!)  gde  su  uz  imena  navedeni  i  nadimci. Po fotografiji  svi  su  ih  imali ! Pa  evo par  nekih: Sreten „Žmara“, Džemail „Lički“, Dragan „Čiča“,  Zdravko „Ćavća“, Mijo „Penal“ Ismet „Krmak“, Talović, „Švabo“, Šućrija “Poljski“ Vojo „Ćelo“, Čole „Tašak“, Vojo „Kornja, Mile „Špiro“.., Mišo „Vasiljčić“ ( po  majci  Vasiljki)… Sredinom devedesetih  godina, našao  sam  se  slučajno  u  navedenoj  radnji, jer  sam  video  da  je u nju   ušao  legenda  i  najbolji igrač  tog  tima, pa  pošto  sam  radio  knjigu Fudbal u Pljevljima , želeo  sam  da  malo  porazgovaram  sa  njim. Ali, legenda  nije  bio  raspoložen ( kasnije  mi  je  ispričao i u  pismimima  napisao zašto) zbog  pomenute  fotografije, igrača  koji nisu  ni igrali a postali „glavni“ i  pogotovo  nadimka  koji  su  mu  pored  imena  stavili !  Ali, da  se  zadržim na  nadimcima  iz sporta, odakle  potiče  i moj „Bruno“. Iako  sam  „crveno’beli“ ili „ciganin“ nadimak  je  od  Partizanovog fudbalera  sa kraja  šeѕdesetih Bruna Belina, starijeg  brata kasnijeg igrača Dinama i reprezentacije  JU. Rudolfa  Belina.  Kada  sam  gledao  jednu  od  prvih  utakmica kao  dečak u Beogradu ( Partizan- Dinamo) svidelo  mi  se kako  igra Partizanova  „5“.  Za one  kasnije fudbalske  znalce,  sličan  stil  igre  imao  je  i  njegov brat Rudi, pa kasnije, kako  bi  rekao  reporter Ivan Tomić „ Dinamovo  med i mleko  Zajec  Zeko“! Po  povratku  u Pljevlja  ja  sam  sa  oduševljenjem  pričao, kako  dobro  igra  Bruno, pa društvo  poče  tako  da  me  i  zove, iako  su  mi  ljubimci  tog  vremna  bili moji „Zvezdaši“ : Šeki, Kostić, Beara, Dure, Tomić, Maravić…

A da  ne  širim temu, zadržaću  se  kod  nadimaka pljevaljskih  sportista. Pored  već  spomenutih i u Prvom  sastavu  Rudara 1955. bilo  je  dosta  onih  kod  kojih  je nadimak nadjačavao  ime a  pogotovo prezime: Tomo „Žuća“  i njegov brat Jugoslav Jugo „Guma“,  kapiten Dragan „Čilja“, krila Đokica „Škevrija“ i Krsto „Šore“, golman Budo „Pljakić“…pa  kasnije  Safet „Lićko“, Ivo  „Rus“ Asko „Lupen“, Joja „Reponja“, Drago „Četka“ , Slavoljub „Struja“ i.t.d  do  Danila „Stipa“ , Blagoja „Kljaka“, Dragana „ Lokija“….Košarkaša, Dragan „Čip“. NEP.  Dragan Vema – Friks, Hatuna, Kemzo  i  dr.

U  nadimke  nebih  mogao  ubrojati  ona  imena  izvedena  iz prezimena: Agić-Aga, Selmanović – Selman, Bajić- Baja, Džaković – Džakula, Zečević – Zečka, Spajić- Spaja , Bojović- Boja  i  sl.

Možda  na  ovu  temu, pljevaljskih  nadimaka , neko ,  bude opširniji i  detaljniji, pogotovo o  načinu  nastanka  nadimaka  i  kako  su  oni  prihvaćani. Ovo  je  samo  mali deo  jedne  velike i  kompleksne  teme. Možda se neko pozabavi  i  njom.

Za  ovu  vizit  kartu nije  potrebno  ime  i  prezime, pa  i  fotografija  je  suvišna. Zavičajni  drugar i komšija  „Dolar“, kršteno Dobrilo.

Ni  ovde  nije  potrebno  ime  i  prezime, jednostavno  GALIĆ, veliki igrač i  legenda Partizana. A u  stvari  Rajko S.  Pavićević. Kada  sam  jednom  prilikom  pokazao i poklonio  ovu  fotografiju iz  grada  u  kome  nikada  nije  bio ni  igrao, video  sam suze  u  očima Milana  Galića.

Sevdalija, akšamlija  i  pitoma  pljevaljska  duša, ostao veran nadimku do  kraja  života:  Muzafer Prekić – Dekika. Nikada  nismo  razjasmili, da li  je DEKIKA mera  za vreme, težinu , ustvari nešto malo; Ma za dekiku ! To je  kao  ono  pljevaljsko „ BEZBELI“ ! Pa  im  ti  prevedi ko  zapita ?!

Fotografija  FD Jakić iz frizerske  radnje braće Hrastovina, sa  nadimcima. Interesantno  je , da  je  Dragan Milinković – Čiča, stavljen u PS tj  „Još su igrali “ a  on je bioo  odmah uz R. Nuhanovića i M. Radičevića, a daleko  ispred  brata Raska, i drugih. Rasko je   doduše bio  strelac ona  dva čuvena  gola  protiv Sarajeva 1947. ali  zbog  studija nije  imao  mnogo  nastupa u  ekipi.

autor, Vojkan T Bojović