29.08. 1880. Rođen u Pljevljima Petar Đ. Rosić Varnava

Dogodilo se u Pljevljima … 29.08. 1880. Rođen u Pljevljima Petar Đ. Rosić Varnava, blaženopočivši patrijarh  srpski

Porodica  Rosić u  kojoj  je  rođen  jedan  od  najboljih  i  najvećih  sinova  Starog  Rasa, Petar Rosić Varnava,  došla  je  u  Pljevlja sedamdesetih  godina 19. veka  iz obližnjeg  sela Crljenica. Krsna  slava im je Sv.  Jovan – Jovandan (20.01.). Skromnu  kuću  i  okućnicu  izgradili  su  na  kraju sokaka Dževair  tj.  Zlodolu, prvo ulica  Pukovnika  Anđelkovića a  sada Mirka  Pejatovića.

Pisanje o ovoj  porodici počinjem  od  patrijarhovih  roditelja, oca  Đorđa (1832 – 1916) i  majke Hristine  Krsmane (1844 – 1927) rođene Pejatović. Porodica  se na skromnom imanju Zlodola bavila  zemljoradnjom, a  kasnije  sitnim  trgoačkim  poslovima. Vredni  i  čestiti širili  su  imanje  a  i  trgovina  je  bila  uspešna. To im je  omogućilo  da  najstarijeg  sina  Todora pošalju  na  školovanje  van  Pljevalja  što  je  tada  bila  privilegija  samo  najimućnijih Pljevljaka.

Đorđe  i  Krsmana  izrodili  su  petoro  dece:

1. TODOR (1867 – 1907) završio  je  učiteljsku  školu  u Beogradu  i  tako  bio  jedan  od  prvih  pljevaljskih školovanih  učitelja. Bio  je  veliki  narodni  trubin i  borac  protiv  turske  vlasti. Bio je  oženjen  Zorkom, sa kojom  je  imao  dvoje  dece: Vojislava i Nadeždu.
2. DANILO je  umro  vrlo  mali  oko 1870. godine  od  neke  dečije  bolesti, koje  su  tih  godina  harale  u Pljevljima.
3. Aleksa Lekso (1875 – 1937) bavio  se  trgovinom  sa  najmlađim  Urošem. Nije  se  ženio.
4. PETAR – Varnava ( 1880 – 1937) patrijar  srpski  od 1930 – 1937. godine kada se iznenada  misteriozno  razboleo  i  umro.

1. UROŠ (1885 – 1937) bavio  se  trgovinom  sa bratom  Aleksom. Bio  je  oženjen  sa  Milicom  Vojinović iz Užica sa  kojom  je  imao četvoro  dece: Danicu  Danu  Abramović dipl. istor. umetn. Nadeždu  Nadu  Gačić prof. Kseniju  Senu  Martinović  profes. i  sina Đorđa dipl.ing. Ovom  Uroševom granom stablo porodice Rosić se  grana  i  u 21, veku. Dana ima  dvoje  dece: Marinu  Abramović, umetnicu, i sina Velimira  Buca prof. dram. umetn. ćerka  Ivana. Đorđe Đoko (1933 – 1993) sina Uroša  koji  sa suprugom Jelenom  ima: sina Đorđa i  ćerke  Nataliju i Zoru . Đokova ćerka profesor  dr Tatjana Tanja    ima  sina Andreja.

Dakle, pojavljivanje ličnosti iz porodice  Rosić,  koje  se raznim  povodima  predstavljaju  kao  rod  patrijarha  Varnave, ovde  nema  niti  ih  ko  od  porodice  poznaje.( Detaljnije  o porodici  blažen.počivšeg patrijarha Varnave PV novine ,01.April 2003).

Blaženopočivšem patrijarhu Varnavi, posebno  mesto dato  je  u  pisanju ovog  autora, kao  i   prikupljanju  dokumenata i  saznanja  iz njegovog  života, u  šta  su  takođe  svoje  umeće  i trud  uložili Milorad Mišo I. Joknić, Milić Petrović, Slavenko Terzić… Dolaskom  za  episkopa  mileševskog nj.p g. Filareta ime  delo i žrtva patrijarha Varnave  posebno  se  vrednuju, što  na  žalost nije  bio  slučaj  do  tada.

Petar Đ. Rosić  Varnava, postao  je u  tridesetoj  godini  episkop veleško – debarski,, u četrdesetoj mitropolit  skopskog, a  u  pedesetoj  patrijarh  srpske  pravoslavne  crkve. Uz  sve  do  sada napisano  o ovoj  izuzetnoj  ličnosti  koji  se  od  pljevaljskog Zlodola  svojim  umećem   trudom   i hrabrosti, svrstao  u  najbolje  naslednike  Sv. Save , za ovo pisanje jedan događaj iz  njegovog  ranog detinjstva koje porodica  čuva  decenijama, a  koje istovremeno  govore  o  posebnoj  moralnosti  ovog  podneblja:

– Na  Badnji  dan igrao   se mali  Petar  na Raskrsnici sa decom, kada  ugleda  neku kesicu, i  otvorivši  je zasijaše  novčići. Otrča kući i  pruži  je  majci  Krsmani, koja  ga  odmah  ljutito  prekori:

– To gdje  si  našao, odmah  idi  i  vrati!  I  mali  Petar posluša, vrati  se  na  Raskrsnicu  i  ostavi  kesicu.

Prepričavajući  ovaj  događaj sa  većim  brojem poznavalaca  naših običaja,  došao  sam do  zaključka  da  tadašnji  verujući  i  duhovni  živalj, nije  hteo  da  mu  takva „zla para“  dolazi  u  kuću, jer  od  nje  nema  dobra. Setio  se  ovog događaja i  kod  Andrićevog  Bakusa  Gaona,  iz Na Drini  ćuprije, sina  siromašnog berberina Avrama Gaona, koji  je  u sastavku  dve  ploče  na  ćupriji našao  dukat, iščačkao  ga , otišao  sa  njim u Ustamujića han gde  se  okreće  karta…Bio  je  mlad, zelen, postao  je  skitnica i kockar, napustio kasabu, otišao u  svet  za  svojom  zlom  sudbinom… „To  je  od  njega učinio , kaže  se  „đavolji  dukat“, koji  je našao na  kapiji i  iščačkao  ga u  subotnji dan.“

Hristina Krsmana Rosić (1884 – 1927) rođena  Pejatović, bila  je  stožer  porodice  i  duhovnosti, koju  je sin Petar  u  celosti primio.

Patrijarh  Varnava  u  poseti majci  Krsmani i braći. Sleva :  brat Uroš, majka Hristina, episkop Varnava i  snaha Milica, Uroševa  supruga.

Patrijarhov brat  Todor (Pljevlja1867 – Lazarevac 1907) ppružao je  veliku  pomoć bratu Petru u njegovom  školovanju. Spomenik na groblju u Lazarevcu, i njegovo očuvanje su deo  zahvalnosti  patrijarha Varnave.

Fotografija  koju  je  patrijarh  Varnava  poklonio  Ljubici (Rosić) i Branu Nenadiću  u Sr. Karlovcima 1934. godine.

Stara  kuća Rosića   u Dževairu, bila je  gotovo  u  celosti  oštećena od nabujalog  Zlodola 1926. godine. ( Iz knjige Majevskog  o Varnavi) Puko  Zlodo, što  bi  rekli  Pljevljaci i poplavi  pola  Pljevalja.

Poseta patrijarha  Varnave manastiru Mileševi, povodom 700 godina  od  smrti  Svrtog  Save.

Patrijarh  srpski  Varnava rođen  je  u  Pljevljima 29.8.1880. godine  i  kršten  u  manastiru  Sveta  Trojica.

autor, Vojkan T Bojović