14.06.1950. Rođen MILORAD MIŠO JOKNIĆ
Novinar, pesnik, publicista, hroničar Pljevalja.
Milorad Mišo I. Joknić je rođen u Krćama kod Pljevalja. Diplomirao je na fakultetu političkih nauka, i vrlo rano kao gimnazijalac i student objavljivao je pesme, novinske tekstove u omladinskim, stidentskim i dr časopisima i listovima. Najveći deo svog radnog angažovanja, je proveo na poslovima novinarstva, izdavačke delatnosti i drugih vidova rada vezanih za kulturna događanja Pljevalja i šire. Bio je dopisnik „Borbe“, „V. novosti“, „Prosvjetnog rada“, „Prosvetnog pregleda“,“Mladosti“, „Oslobođenja“, „Glasa Crnogorca“,“Glasa javnosti“, „Polimlja“, „Zlatarskih novosti“… Svi Mišovi dopisi bili su uvek više od golog novinarskog izveštavanja, jer je znao i bio uvek uz sa čitaocima. Mišo je dugo godina bio direktor NIRO „Pljevaljske novine“ i glavni i ogovorni urednik tog lista, u koji je na samo sebi znan način okupljao i saradnike i čitaoce, pa je nemerljiv doprinos koji je tako dao prošlosti i kulturi Pljevalja, o čijem je brutalnom prekidu i ignorisanju govorio i žalio poč. Vuko Bezarević. Tako je na neki način u poslednjem momentu uhvaćena, baš zahvaljujući Mišu Jokniću, ta tanka nit vremena davnog, gde su izuzetno značajna događanja i ljudi zaabeleženi na pravi i istinit način. Treba li ponovo prelistati stranice „Pv. novina“ pa se uveriti u ono i one koji su Mišovim angažmanom, pisali i dokumentovali sve ono što bi danas bilo neuhvatljivo? Da li danas imamo, Sava Pejatovića i sve ono što je on na stranicama „Pv. novina“ i „Brezničkih zapisa“ napisao, ili jednog Rodoljuba Roda Popčetovića i sve ono što je on o starim Pljevljima i Pljevljacima, od mahala do starih grobalja, zanata, teferidža i sl. zapisao, Cana Janićijevića i njegov ekološki angažman i druge aktivnosti kojom su se sačuvala stra Pljevlja. Znao je Mišo doći i starog diplomate, ratnika, jednog od 1300 kaplara našeg zemljaka Miloša Tošića i njegovog kazivanja i susreta sa Teslom, do Dobre Bogdanović, ćerke Dušana Grbovića, koja nam je dokumentovala i očevu smrt i čuveni han- vilu Mehmed paše Bajrovića na Gnjilem brdu… Nije Mišu Jokniću ništa teško kada se trebalo doći do nečeg što smo propustili zapisati i ovekovečiti, protektovati od zlupotreba čiji smo danas svedoci, pa je nalazio sagovornike i pisce u savremenicima tih digađaja. Koliko je danas recimo vredan mali po stubcima , tekst Nikole Kovačevića od pre 35 godina o školovanju u pljevaljskoj gimnaziji ? I sve su to radili bez honorara i plata, ništa im nije išlo u radni staž, i bili su zahvalni što je jedan Mišo Joknić uspostavio kontakt sa nečim što je skoro bilo izbrisano, a ništa neće biti, što se već nije dogodilo. Istorija kao učiteljica jeste silovana, ali istraga nepravde mora doći.
Na žalost, „Breznički zapisi“ čiji je Joknić bio jedan od pokretača i održivača, više ne postoje, druga su vremna, ali i tu je dao veliki trud, baš kao i za Istoriju Pljevalja, na koju bi da ga nije bilo još čekali. Iskre pljevaljske gimnazije, U ogledalu vreman, Privredna panorama Pljevalja, Stanovništvo u pljevaljskom kraju, Ruže decembra , brojni komentari, prikazi , recenzije…Jedan je od autora i urednika monografije, Pljevaljska gimnazija i Istorija Pljevalja…samo su deo velikog spisateljskog umeća i rada Miša Joknića.
Pored novinarskog, istraživačko istorijskog rada, možda je Milorad Mišo Joknić najblja ostvarenja dao u književnom žanru. Čekaju na pravu kritiku i čitaoce njegova pesnička zbirka Kamen svjetlosti, dvije zbirke aforizama Sa dna istine i Domišljaji.
Milorad Mišo Joknić, radi humano i nenametljivo. Uskoro mu izlazi zbirka pesama „Sunce u čaši“ i zbirka aforizama „Indeksi prepoznavanja“. Mišo Joknić je davno stavio svoj neizbrisiv pečat zavičaju i istinski mu se odužio, ali i u stubovima kulture i humanog komuniciranja ugradio sebe na najbolji način. Takva će zasigurni biti i njegova enciklopedijska knjiga „Hronologija događaja u pljevaljskom kraju od prvg pomena do 1990.
Beograd,12.jun 2014. Vojkan T. Bojović
Prilozi: 1. Fotografija M. Joknić,“Ne hitaj vrhu/ Vrh je zadnja tačka. Poslije nje/ Moguć je sunovrat.
2. Iskušavanje čojstva, Pljevlja, 2009.Grafo Crna Gora , Podgorica
3. Pesma M. Joknića – Pljevlja iz zbirke“Iskušenje čojstva“
4. Iskušenja čojstva, aforizmi:
