Vertep, igrokaz koji se izvodi o Božiću a potiče od pre više desetina vekova. U hrišćanskoj tradiciji , prvi put se pominje Vertep za vreme cara Konstatina u 4. veku. Uoči Božića ulicama Carigrada je išla velika litija na čijem čelu su bili vizantijski car i patrijarh, a crkvene pesme su pevali svi sveštenici carigradskih crkava . Litiju je pratilo mnoštvo sveta . Nišena je velika napravljena pećina (Vertep) u kojoj je predstavljano Hristovo rođenje.Učesnici ovog igrokaѕa bili su obučeni u odgovarajuće kostime i govorili su određene tekstove. Glavni likovi su : Presveta Bogorodica sa detetom u rukama, Pravedni Josif, car Irod, sa vojnicima naoružanim kopljima, potom tri cara – mudraca sa Istoka: Gaspar, Valtazar i Melihor.
Kod Srba se Vertep spominje u 18.veku. U narodnoj predstavi koja je izvođena uoči Božića i sva tri naredna dana dodati su i i neki drugi likovi, kao šaljivđija i sl. Uglavnom ovaj igrokaz uglavnom je imao tri dela koji opisuju :Rođenje Hristovo u vitlejemskoj pećini, najavu pastira da se Hristos rodio i Poklonjenje mudraca.
Carigradski glasnik je 01.02.1896 godine zabeležio, da se pod Turcima krajem 19. veka Vertep prikazan samo u Pljevljima. ( LJ. Durković, Br. Zapisi br. 3)
– To proslavljanje trajalo je sve do 1941. godine. Đaci su se maskirali Obično su bila četiri cara. Od žute hartije pravljene su krune, a od crvene sablje. Jedan je nosio zvezdu. Maskirani đaci sa nastavnicima išli su po kućama sva tri dana Božića, pevajući crkvene i svetovne pesme. Tom prilikom kupili su priloge za siromašnu decu. U tom cilju pevali su pesmu „Car Petar“ koja glasi:
– Ja sam car Petar/ u ime siromašnih đaka / letim kao vetar /nosim pehar vina / da nazdravim svima /Pehar ti se izmače/ dukat mi se u kutiju primače.( Iz rukopisne pesmarice Save Lazarevića, učenika u Pljevljima, 1902. god. Br. Zapisi br.3) .
Na fotografiji učitelj Risto Marjanović ( 1892 – Bgd. 1958) sa svojim đacima „vertepašim“ o proslavi Božića u Pljevljima ( oko 1925 ?) . Inače, Risto Marjanović je završio učiteljsko bogoslovsku školu u Prizrenu u generaciji sa Mihajlom V. Dragaševićem (1893-1941) i Mitrom Obradovićem (1881- 1941) Ostao je upamćen po talentu za crkveno pojenje i narodno pevanje.Čuveni etnomuzikolog Miodrag Vasiljević koristio je njegovo pevanje i notno zabeležio u antologijskog knjizi Narodne melodije Sandžaka ( SANU, 1953) zajedno sa pesmama koje su mu pevali Hamdija Šahimpašić, Dušan Radičević, Anđa Božović, Radojka Šljukić i dr.
Učitelja Rista Marjanovića sa đacima učesnicima Vertepa
pripremio, Vojkan T. Bojović
