Sasvim je sigurno, da i oni koji malo znaju o svojoj veri, osećaju da je Božić nešto veliko, značajno, da je slava nad slavama…i kako reče u Gorskom vijencu Iguman Stefan: Nema dana bez očnoga vida/ niti prave slave bez Božića! Zato ni oni najbogohulniji ne mogu ovaj dan Hristovog rođenja svrstati u ostale crkvene praznike , ili kao u deo narodne tradicije ili folklora…jer je Hristovo rođenje činjenica koja je pokrenula tok ljudske istorije. I kako je govorio poč. prof. dr Radovan Bigović :ovaj događaj je bio kraj jednog i početak novog sveta. Bila je to pobeda života nad smrću , proslavljanje ljudske prirode i njeno uzdizanje do božanskog prestola. Nije ga tek tako veliki vladika Rade okitio u svom Gorskom vijencu i vezao ne samo za ono što je bilo, već i za ono što nam dolazi, čemu smo svedoci sve do današnjih dana.
Sama reč „božić“ predstavlja deminutiv imenice bog tj mali bog, bogić, božić.Od te reči nastale su mnogobrojna lična imena i prezimena kod pravoslavnih srba. I U Pljevaljskom kraju Božiću se davao značaj slave nad slavama, jer kako je zapisao hroničar vremena davnog „ Duhovna snaga našeg naroda ovamo je vrlo jaka. Ona je ovamo mnogo jača nego u ma kojem drugom srpskom kraju. A ruski putopisac Aleksandar Gljferding kaže: Nigde se sloboda narodnog života nije očuvala tako snažno kao u Pljevljima.
Ipak, bilo je vremena kada je oko badnjaka u m-ru Sv. Trojice i crkvi Sv. Petke bilo tek destina vernika, a za činodejstvovanje se išlo u Čajniče po popa Novicu Janjića.
Do 1941. godine Badnji dan i Božić su se slavio kao gradska slava uz počasti ne samo vernika, već i vojske 48. pešad.gvozdenog puka i ostalog življa. Badnjaci su paljeni u manastirskoj porti a kasnije od 1928. i na Raskrsnici kraj hrama Sv. Petke. Od 1990 godine ovaj veliki hrišćanski praznik okuplja oko badnjaka veliki broj vernika i poštovalaca ovog dana. . Zahvaljujući mileševskoj eparhiji, vernicima i nj.p. vladici Filaretu , svetlost i plam badnjaka ozariće sada i lica vernika u velikom broju obnovljenih i novopodignutih hramova , sa sveštenstvom koje je takođe i obnovljeno i povećano. Setimo se da je sve od 1945 do početka osamdesetih godina prošlog veka, čitavo pljevaljsko arhijerijsko namesništvo opsluživao mali broj sveštenika: protojereji Milorad D. Krezović (1903-1984), Pavle M. Džaković (1906-1978), Ratko V. Gospić( 1916-1992) i kasnije sveštenici Milutin Andrić (1949), Dragiša Topalović (1953), Mileta . Kljajević (1963) i jerej Dušan Mihajlović (1975). Dobro veče i srećno Badnje veče! Neka nam Hristovo rođenje donese svima Zdravlje, mir i veselje!
Paljenje badnjaka na Raskrsnici ( Sada Trg patrijarha Varnave) 1935. godine. U prvom redu predsednik opštine dipl.pravnik Bogdan R. Nenadić, pukovnik Velibor Pavlović komand.48. pešadijskog gvozdenog puka , Jako Hadžijakšić ( sa štapom, logoraš iz Nežidera i prvodecembarska žrtva) , Miladin Božović ( prvi sleva) Vladisav Diso Rosić, major Žika Gavrilović (prvi sdesna ) i dr.
Božićno kolo kraj badnjaka u m-ru Sv. Trojica 1941. godine. Sleva: Rajko Rajo Bajčetić- Grkić, NN, Mila Rabrenović, Mišo M. Božović, Rajova supruga, NN.
Badnji dan 1986. godine kraj hrana Sv.Petke. Brane Jovašević polaže badnjak, sa malobrojnim vernicima
Povratak vernika najradosnijem danu. Badnje veče kod crkve Sv.Petke 1995. godine.
pripremio, Vojkan T. Bojović
