Fudbalska lopta brzo je osvajala Pljevljake. Po istraživanju g. Radomira Matovića, nju su u grad na Breznici početkom 20 veka 1908. godine, doneli iz Pariza, Praga i Beča, datašnji studenti braća Jošo i Filip Savov Đurašković, a po pričanju mog oca Todora (1900-1987) i Bajići, Šećerovići…Izmišljotina je da su navedno neki „Penkala i Volkar“ doneli loptu. Jasno je, zbog čega su izmišljeni, ali zahvaljujući pre svega Radomiru Matoviću, i tadašnjim sataropljevljacima koje navodi Matović, Brane Jovašević, Brane Nenadić, Ato Mulović, Blagoje Dragašević, „PENKALA“ sa Volkarom nije prošla. Svakako da navedeni, spominju i garnizon na Dolovima, gde su njegovi vojnici i oficiri u austrijsko vreme doneli sa sobom najviše tambure ( Otuda pljevaljski tamburaši) kao i da je bilo i onih kojima je i fudbalska igra bila poznata. Posebno je to bilo izraženo posle završetka Prvog svetskog rata i formiranja 48. pešadijskog gvozdenog puka koji je bio sve do 1941. učesnik i pokretač gotovo svih kulturnih i sportskih događaja u gradu.
Formiraju se i prvi timovi, zapisani su: Karađorđe, Hajduci, Lasta, Đerđelez, Urugvaj., kao i timovi po ulicama i mahalama: Varoš, Moćevac, Čaršijani, Trebovina, Brdo, Džemat…
Zahvaljujući poč. Milenku Mišu Ž. Aritonoviću (1928 – 2011) njegovim zabeleškama i fotografijama, ostalo je dosta toga ne samo otrgnuto od zaborava, već postalo svojevrstan dokument i ostavština za budućnost, prepreka , ako je oni imaju, „spisateljima“ nove istorije.
Uz ovo pisanje, fotografija koja je obogatila moju dokumentaciju zahvaljujći poč. Gavru L. Živkoviću, i imena „ČARŠIJANA“ koja su tako došla i do elektronskih stranica, zahvaljujući pre svega poč. Mišu Aritonoviću, staročaršijanu i igraču Jakića i Breznika, velikom zaljubljeniku u fudbalsku igru.
Čaršijani na fotografiji iz 1931. god. Prvi red odozgo s leva: Juso Jašarbašić,NN, NN,NN.
2. red odozgo: Dragašević, Obradović, Prole Đurović, Zvonko Rep, Gavro L. Živković, Dobroslav Došo B. Dragašević, Sveto Obradović, Ljubo L. Živković.
3.red: Dimitrije Janković Kepo, Marinković
4.red: Milorad Mišo Karadžić, Miloje Mile B. Dragašević- Špiro, Preradović Prerad.
Sedi: Zdravko Dragašević Čavča.
Autor; Vojkan T Bojović; Београд, 07.12.2013
7 коментара
hahaha…“staropljevljaci“ jedinstvena kovancica..sta znaci ova rijec?..ali nebitno..prije neka Mujesira rece Pljevlja bila grad, čarsiju izgradili Turci..evoo odlične fotografije da se vidi kako je izgledala ta carsija ..jeli ovo na nekom selu slikano ili u “staropljevljima“ 🙂
ma jok …to ti je u srcu staropljevalja…ko je tebi i meni kriv što smo novopljevaljci…peh brate, sudbina…
Podržavam gospodina Bojovića, svaka mu čast.
Samo naprijed
Moze li Bojovic odgovoriti odakle mu ova zbirka slika. Ovo bi trebalo da se cuva u muzeju
Бесмислене су и непотребне поделе „старопљевљаци“ и „новопљевљаци“ и сл.
Сатропљевљаци се употребљава у смислу одређивања и борављења житеља града, у који је неко дошао пре неко после. баш као што се данас иде у Европу. Хоће ли и тамо бити „староевропљани“ и они други ? Циклус живљења и боравка једне породице и житеља града је такође билошки ограничен. Кажу негде највише 200. година. Можда ово ново тѕв. истраживачко новинарство напише и нешто више о томе. Што се тиче Пљеваља, већ почетком 21. века нема великог броја породица и њихових потомака у граду на Брезници, првобитном Брезници, Брезнику, Пљевљима, Таслиџи, Пљевљима…Само у задњих 70′-80 година прелиставањем тел.именика, нема или мало има Абаџића, Мутавџића, Батрићевића, Јевросимовића, Шећеровића, Недића, Јовашевића, Бавчића, Корјенића, Јашарбашића..од породице блаженопочивш. патријарха Варнаве Росића, потомци су у Београду, а праунука Марина Абрамовић у Њујорку! Породице Милке Бајић Подрегин аутора романа Свитање, Којићи, тј.Бајићи и Жарковићи тј. Живковићи из Голубиње (Авалска ул.) далеко су по свету Лондон и др. Током 1.12.1941, велики број кућа је запаљен посебно на Раскрсници, као и америчким бомбардовањем 1944. од Зеленгоре до Вароши.Касније, нове власти, руше и што треба и што не треба и праве ново и то је оно данас и овде. И стари и нови, у чаршији, Таразијама или Башчаршији , сви смо ми Пљевљаци. Иначе мислим да је ова фотографија из архива В. Бојовића направљена негде у блиѕини аутобуске станице ?
Pljevljak,..Ove kako ih nazivas besmislene podjele su nastale upravo od onih koji su simislili ovu kovanicu “staropljevljaci“ a njena sustina nije ovo sto ti naglašavaš nego se ovaj pojam upotrebljava za afirmaciju navodnih dostignuća i prosperiteta koji su Pljevlja doživjela tokom turske okupacije jer su u turskoj administrativno-vojnoj podjeli okupiranih prostora na balkanu imala status grada pored Skoplja, Banjaluke ,Mostra, Sarajeva itd. a na to se nadodaje i priča o uređenom gradu, čaršiji , kaldrmi , dućanima i drugim glupostima ..s druge strane ova nesretna kovanica se još više eksploatiše od strane onih koji su kao trgovačke i zanatske pravoslavne porodice pred kraj turske okupacije naselili rubne dijelove naselja Pljevlja, najviše na Varoši, čime sebi pokusavaju dati gotovo aristokratsko prijeklo i napraviti otklon od onih koji su se nesto kasnije dosli u PV a naročito nakon II sv,rata sa okolnih brda masovno naselili u grad ,takođe i sa brda iz okolnih gradova..uslovno receno grad jer to nikako nije ličilo na grad već na neuređeno naselje..da bi se nesto nazvalo gradom mora da ima obiljezja grada, prije svega populaciju, infrastrukturu i mnogo toga, pa tek da se administrativno nazove gradom..kao sto znas gardovi imaju u svom sastavu opštine a ne moze se opština od 37 h stanovnika sa urbanim jezgrom od 20 tak h, ni u kom smislu tretirati kao grad.. ozbiljnije širenje ovog urbanog jezgra opštine nastaje tek od 60 godina prošlog vijeka kad se izgađuju naselja varoš, moćevac, gagovića imanje, kupusište, golubinja,naselje iza pošte,guke,potrlica sve su to novija naselja ako na avionskim snimcima pljevalja pogledas Pljevlja bez ovih dijelova dobijas ruznu naseobinu od 4-5 h stanvonika bez ikakvih značajnih urbanih sadržaja ako se pod tim ne podrazumjevaju dućani u zgradama od ćerpča i dizme i dvospratne kuće sa magazama i avlijskim zidovima ili drvenim parmacima kakvi se vide i na ovoj foto…zato je ovo “staropljevljaci“ više nego komično..onda imamo i “staromojkovčane“ i “starožabljačane“ “starobjelopoljce“ itd. jedino sto se u tom smislu moglo čuti su “staropogoričani“ pa je neko nasao analogiju sa tom kovanicom koju su neki rado prihvatili da bi se razlikovali od novopljevljaka i to je njihov problem u pojimanju i prije svega u orjentaciji ..svako ima pravo na svoju orjentaciju ali ovo je komično kad se čuje
Sve je covjek napisao u tekstu. Citaj pazljivo. Kakava zbirka? Fotografija je poc. Gavra L. Zivkovica ( to je kuca u parku kod poste) a poc. Miso Aritonovic je uglavnom prepoznao sva lica sa fotografije. Citaj pazljivije. Pa muzeju i sl. je zadatak da prikuplja i objavljuje, a ne pojedincima, cijim trudom uglavnom je i sacuvano dosta toga iz proslosti grada. Hvala im.