Popodnevni sati u srcu pljevaljaske čaršije bili su termin za mali spektakl, a koji izrežira nekolicina najboljih čovjekovih prijatelja. Grupica željna pažnje, u svakom pogledu i mnogo čega još, na najprometnijem gradskom mjestu, ispred opštinske zgrade izvode performans pod nazivom „Idite i borite se“. U mnogo čemu je to podsjećalo na ceremonije koje su se sprovodile u čast nekadašnjih velikodostojnika države Rima. Naime, građani se danas zadesiše kao posmatrači, u otprilike, polučasovnoj borbi Zo-gladijatora. Na licima očevidaca, mogle su se primijetiti razne manifestacije emocija, neki su bili u čudu, drugi sa zebnjom i bojazni, pojedini sa ožalošćenim pogledima, a bilo je i onih sa usklicima „to, bravo, ne daj se, ovde ima raznih vrsta pasa, itd“. Uz gromoglasne laveže i neartikulacije, agonija jednog od zalutalih rasnih kućnih ljubimaca odvijala se pred očima pljevaljske čaršije. Okružen ljutim protivnicima, nama poznatim kao lutalice, junak sa ogrlicom i lijepo „vaspitan“, branio se lavovski.
Šta je u ovom slučaju glas građanske misli i odgovor? Iskušani morem problema u našoj sredini, zagađenim vazduhom, neurednim i blatnjavim ulicama, pitamo se čeka li nekog od građana ili neko dijete iza ugla čopor nezbrinutih pasa. Čak i da se zaključi da su isti bezopasni po ljude, vizuelni dojam ovakvih scena je jako neugodan i porazan za cjelokupnu zajednicu i njenu uređenost.
Definitivno je ovo jedan od indikatora kvaliteta života građana ovog grada. Sve je ovo povod da se postave mnoga pitanja koja su u vezi tretiranja ovog problema. Na kolikom smo stepenu razvoja i da li smo (ne)sposobni da riješimo status onih koje ne traže mnogo? Dokad će biti sterilna uloga odgovornih i nadležnih? Svi bi trebali da zauzmu stav da nas ne zanima samo puki odgovor na ovakva pitanja, kao što je ne posjedujemo neophodna sredstva za puni i efektivan rad azila (razumije se finansijska) i da dizanjem ruku od ovog problema skidaju vlastitu odgovornost.
Savjesni građanin, Damir Softić
9 коментара
eee kako je fin ovaj haski 😀
Raspusteni psi kako ih autor nazva „lutalice“ u ovom spektaklu simbolizuju narod koji je ostavljen na milost i nemilost dok ova bitanga sa ogrlicom predstavlja dobro njegovanog politicara sa kravatom. Prisjetimo se samo Marka Miljanova koji govorase „ja sam se vjestini ucio od pasa i macaka..!“ Dakle, narod bi trebao da saleti i opkoli budale i bitange sa kravatama i metne im lance i okove te ih uputi ravno u pritvor. Ovo je istinska slika Pljevalja i drzave u kojoj zivimo.
Kako si ti isfrustruran covjek jbte….
Kakve on veze pronalazi…hahahahhaha.
Bas me zanima sta bi psiholozi rekli kad covjek ima ovakvu potrebu da hapsi, zatvara, vezuje u lance itd, kad su svi oko njega losi a o ,kao Bog, odredjue kazne…i kako on u svakoj pojavi nadje vezu sa drzavom i priliku da pljuje po njoj. E drzave ce biti pa ti i tebi slicni na glavu da se pobodete….
A tebi drugar cim se potegnu teme kriminala i gole istine koja je vidljiva iz vasione proradi instinkt da ujedas.I od kuda ti to da je bilo ko protiv uredjene i pravne drzave?Kriminalci i prevaranti ostaju to sto jesu pa taman da ti počnes na trepavici da dubiš.
Jedno je biti protiv kriminala u drzavi ( za sta se zalaze svako razuman) a sasvim dugo protiv drzave….ti si protiv ove drzave, bio i ostao. Taman da ti sve pozlate tebi ona opet nece valjati.
Хвала Богу да је коначно неко проговорио и о овом, нимало наивном проблему Пљевљака. Припадам оној групи грађана (којих је чини ми се из дана у дан све више) чији страх од паса није обичан страх. У питању је фобија коју носим из дјетињства након једног немилог догађаја са псима.
У посљедњих неколико година живим као осуђеник и кривац без кривице у сопственом граду, захваљујући овим „највећим човјековим пријатељима“. Идем улицом стрепећи да не сретнем пса, а када га сретнем скривам се мислећи куда и како да прођем. Вјеровала сам дуго да је ово само мој проблем, али сам у међувремену упознала много својих суграђана који поучени различитим непријатним искуствима, имају исти проблем.
Докле више??? Не тражим убијање, нити касапљење животиња. Не мрзим их. Тражим само да имам у рођеном граду права колико има пас. Ако ударите или не дај Боже убијете пса, бићете кажњени, па макар то учинили у самоодбрани. Само пси могу некажњено и потпуно слободно да се шећу гдје год хоће, нападају кога хоће и да никоме због тога не одговарају.
Е па, сад ћу у буквалном смислу цитирати Матију Бећковића када каже: „Нека је проклета земља у којој су пашчад пуштана, а камење свезано“
Potpuno te razumijem i slazem se…
Volim zivotinje, imam psa koji zivi u solidnim uslovima, ali sam proiv njihovog poistovjecivanja sa ljudima i davanja im prava i osobina ljudi. Ne postoji varijanta dje pas moze biti preci od covjeka niti i jedna ljudska sloboda smije biti ugrozena radi zivotinja.
Novijih godina , usled pomodarstva i ,siguran sam, stranih uticaja sa vrlo smisljenim ciljem, svjedoci smo da se ljudi udaljavaju od ljudi, nemaju vremena jedni za druge a okrecu se raznim ljubimcima, pogotovo psima. Pas je jednostavan za drzanje, posvetimo mu se kad imamo vremena i koliko mozemo a on nas u svakom slucaju rado i sa ljubavlju docekuje. Bice lijeno po prirodi ,kakav je covjek, bira laksu varijantu i okrece se psima umjesto ljudima jer ljudi traze trud, razumijevanje, kontra usluge i imaju licnost dok psi ne prigovaraju na nase mane i lose osobine, ne kritikuju, ne zavidimo im , ne mogu biti uspjesniji od nas u poslu niti ista uraditi bolje. E tada se covjek osjeca kao Bog nad njim, superioran bar nad nekim, on je gospodar njegovog zivota a ovaj ga bezuslovno voli. Tako se covjek sve vise udaljava od ljudi, gubi osjecaj za realan zivot i ljude oko sebe, i pas mu postaje preci od drugog covjeka pa umjesto zadovoljsva jer ga ima, seta i druzi se sa njim ( kako bi to trebalo da bude) pas mu postaje sve u zivotu.
Pa imamo primjer u gradu dje osoba nije u stanju da normalno komunicira sa svojom rodjenom djecom i muzem ali zato okuplja copor pasa oko sebe i drzi ih u stanu. I onda je ona veliki humanista i emotivac a mi drugi surovi i primitivni pa o jadu zabavlja komsiluk i citav grad. Na kraju zamislite apsurd, osoba poput tebe Ena, ne smije normalno da ide ulicom, ide sa strahom da bi nekakva dzukela slobodno setala i birala koga ce ujesti.
Siguran sam da se ovakvi zakone donose da bi se uticalo na psihu ljudi, da se uce pokornosti i poniznosti prema novom svjetskom poretku, da ljudski um toliko dovedete do apsurda i gluposti da mu ne padne na pamet da se pobuni ili digne glavu ili baci kamen pa cak i na psa od koga mu prijeti opasnost a kamoli na vladare i novi poredak. Tako se slama ljudski ponos, covjek se ponizava, dresira i privikava da se sklanja svemu i svacemu pa cak i psu koji ide ulicom.
Priroda (ili Bog) su svakoga postavili na svoje mjesto i zivotinja to treba da i da ostane i sluzi covjeku sto, naravno, iskljucuje svaki vid brutlnosti i nepotrebne grubosti prema njima. Ko zivi u skladu sa prirodom njemu ovaj zakon nije ni trebao jer normalan covjek ni mrava ne zgazi ako ne mora ali se sigurno zastiti kad je ugrozen on ili neko njegov.
Vise volim najgoreg covjeka nego najboljeg psa.
Ena slažem se sa tobom, ali ovo treba riješavati suptilnijim i humanijim metodama, a ovog čovjeka ne bi trebalo citirati ni u ludilu. Samo konstantan pritisak na nadližne iz svih pravaca.
Kakva si ti đžukela od čovjeka Poslaniče.
Tebe nazvati psom je uvreda za sve rase pasa.
Kavo si ti dno dna,kakva si ti pometina.
Kako si ti jadan.
Nema komentara na koi ti nešta ne baljezgaš,na koi ti tvojim minornim i mizernim pisanjem ne učestvuješ.
Pas je najveći čovjekov prijatelj,a ti nisi ni svoj prijatelj ni svoje djece (sreća bi bila da ih nemaš),kako si ti žalosan i jadan.
Učini sebi uslugu,a nas i ovaj komentar oslobodi tvojih jadnih komentara.
OBJESI SE,MOŽDA ĆE NEKO REĆI „Žalosti – možda je nešto bio obolio.