Stećci koji su odnešeni sa područja Mataruga, Vrulje i Kozice pripadaju opštini Pljevlja – smatra predsjednik opštine Pljevlja dr Miloje Pupović
Ministarstvo kulture Crne Gore i Narodni muzej Crne Gore organizovali su krajem septembra manifestaciju Dani evropske baštine s ciljem da skrenu pažnju javnosti na određenu vrstu kulturnih dobara. Ovogodišnju manifestaciju posvetili su stećcima. Tim povodom predstavnici Narodnog muzeja sa Cetinja su 25. Septembra odnijeli pet stećaka sa područja Mataruga, Vrulje i Kozice. Mještani su bili ogorčrni zbog ovakvog postupka koji je urađen bez njihove dozvole a predsjednik opštine Pljevlja dr Miloje Pupović smatra da su stećci vlasništvo opštine Pljevlja i da su uzeti na nedoličan način.
– Mi smatramo da se radi o kulturnoj baštini koja pripada ovoj opštini. Samtramo da se radi pokretnim kulturnim dobrima i da način na koji su stećci odnešeni ne priliči Ministastvu kulture. Red je bio da se obavijeste nadležni u opštini a ne da se sve izvde na grub način preko noći, kazao je Pupović
– U opštini Pljevlja nisu bili ni upoznati da se ova manifestacija održava. S obzirom da su stećci izloženi u lapidarijumu na Cetinju koji je i napravljen povodom ove manifestacije bio bi red da smo bili obaviješteni. Naknadno smo saznali da su se još 2009. godine ministri kulture Crne Gore, Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, svjesni lošim stanjem stećaka, dogovorili da se najreprezentativniji primjerci prenesu na Cetinje radi trajne zaštite, što je dobro. Međutim smatramo da je opština morala biti obaviještena i sporno je da li je to zakonito, istakao je Pupović.
Opština Pljevlja će sa ljudima iz kulturnih institucija obaviti još konsultacija po ovom pitanju i sigurno se obratiti Ministarstvu kulture da čuju i njihovo mišljenje.
3 коментара
Тако је, господине Пуповићу, одношење стећака била је класична пљачка и треба учинити све да нам их врате.
Задатак наших установа културе је да након свега, напокон организују научни скуп са најеминентнијим познаваоцима и да јавности кажу колики значај имају стећци за потпуно сагледавање историје и културе овог нашег поднебља.
Стећци нису споменици било какви и било чији. То су споменици, „вјечне куће“ наших предака из раног средњег вијека који спадају међу најљепша и највреднија спомен обиљежја из тог периода у Европи. Под великим стећцима су сахрањивани наши племићи и витезови који су кроз вјекове бранили свој тј. наш народ од разних освајача. Под стећцима спавају и учесници Косовске битке са ових простора (велможа Вратко- отац књегиње Милице и дјед деспота Стефана Лазаревића, као и последњи бранитељи који су пали у одсудним биткама против Отоманске империје. Под стећком је сахрањен и Херцег од Светог Саве – Стефан Вукчић Косача.
Само ових пар аргумената је довољно да напокон обратимо пажњу и да сачувамо своје трагове у времену да нас вријеме не би прегазило.
И да никоме не дамо споменике наших предака.
Kakav izliv romantizma!
I opet po obicaju iskrivljujete istoriju. Pestanite citirati guslare i politicare. Okrenite se nauci.
Dakle, istorija kao nauka kaze:
Steci su spomenici starih predaka i oni su jedan od najboljih spomenika Evrope. Kao takve nam je i moralna duznost da ih postujemo.
Ali istorijska nauka kaze i da su steci srednjovjekovni spomenici bosanske (bogumilske) crkve.
Dakle, ni pravoslavne ni katolicke nego pateranske crkve!
Takodje, Stefan Lazarevic je bio turski vazal (saveznik) a Vukcic Kosaca je bio bosanski plemic.
Eto to je istorijska istina bez navijanja i friziranja.
Какво навијање и фризирање?
Позивате се на историју као науку, али само до нивоа полуистина.
Која то „историја“ може да каже да су неки споменици „најбољи“? Ваљда стоји нека другачија формулација?
Стећци су споменици људима-појединцима, а не било које цркве, па ни босанске (богумилске).
Ако је Стефан Лазаревић био турски вазал, а Стефан Вукчић Косача-Херцег од Светог Саве босански племић не можете тврдити да обојица нису били СРБИ. Узгред, Стефан (Шћепан) Вукчић Косача био је последњи бранитељ ових крајева од Османлија, ктитор неколико православних цркава и директан потомак Јелене, сестре цара Душана Силног. Као такав, поштујући управо своје претке сахрањен је под стећком у својој задужбини цркви Шћепаници на Шћепан пољу у срцу његове Херцеговине.
И још нешто. Богумилска црква била је Еванђеоска црква попут данашње Коптске, Етиопљанске, Антиохијске и Јерменске цркве чији припадници поштују искључиво Христово учење исказано кроз Јеванђеља. Народи који припадају овим црквама први су примили хришћанство и остали му вјерни и након кодификације и након велике шизме од стране Римске патријаршије. Шта ако су наводни богумили примили еванђеоско хришћанство у првим вјековима послије Христа, директно од Његових ученика и тако чврсто утемељени у својој вјери нису прихватали ни Рим ни Цариград?
За сам крај. Ово што ја пишем, ћириличним писмом, могао је прочитати свако онај ко је сахрањен под стећком, док Ваше писмо није присутно ни на једној вјечној кући по Вама нечијих „старих предака“, а по пуној истини мојих и твојих директних и не баш тако старих предака.