Više od 80 odsto Pljevljaka za ulazak u EU

Zanimljivo je da većina ispitanika smatra da će Crna Gora ući u EU za tri do pet godina

Istraživanje nevladinih organizacija u devet crnogorskih opština pokazalo je da postoji velika raspon razlika u podršci EU i NATO – u većini gradova podrška EU je iznad dvije trećine, dok podršku Alijansi daje samo jedan grad.

Uz podršku EK, u Podgorici, Nikšiću, Cetinju, Ulcinju, Budvi, Herceg Novom, Bijelom Polju, Pljevljima i Kolašinu sprovedeno je istraživanje u okviru projekta „Evropa u mom gradu“. Projekat sprovodi Centar za građansko obrazovanje (CGO), u saradnji sa Centrom za monitoring (CEMI) iz Podgorice i Građanskim inicijativama (GI) iz Beograda, uz podršku delegacije EU u Crnoj Gori.

Jedno od pitanja na koje su odgovarali anketirani građani bilo je „Kada bi se održavao referendum o ulasku Crne Gore u EU, kako biste vi glasali”, a najviše građana Pljevalja, njih 83 odsto, dalo je potvrdan odgovor, dok je najmanja podrška EU zabilježena u Kolašinu, gdje je pozitivan odgovor dalo oko 47 odsto ispitanika. Na Cetinju je taj procenat oko 69, a u Podgorici oko 73 odsto.

Kada bi se glasalo o ulasku u NATO, onda takav korak najviše podržavaju građani Ulcinja, njih oko 60 odsto, dok je u ostalih osam opština taj procenat ispod 50 odsto. Najmanje raspoloženih građana za ulazak u NATO je u Herceg Novom, svega 20 odsto.

Većina se nada EU za tri do pet godina

Zanimljivo je da većina ispitanika smatra da će Crna Gora ući u EU za tri do pet godina, te da će za pet godina EU u njihovim životima igrati važniju ulogu nego sada. Kao osnovnu prepreku za ulazak u EU, u većini opština građani vide EU sa svojim složenim uslovima i pravilima, te visok stepen korupcije i kriminala i nesposobnost naše administracije. Zanimljivo je da većina ispitanika smatra da će Crna Gora ući u EU za tri do pet godina

U većini opština više je građana koji ne znaju neki evropski projekat koji je realizovan u njihovom gradu, nego onih koji su sa tim projektima upoznati. Taj procenat je jedino u Pljevljima i Bijelom Polju veći od 50 odsto. Najmanje upoznati sa takvim projektima su građani Ulcinja, čak 96 odsto.

Građane najviše interesuje ekonomska dimenzija 

Izvršna direktorka CGO-a Daliborka Uljarević kazala je da Istraživanje pokazuje da, “uz približno trećinu njih koji smatraju da već dovoljno znaju o EU i petinu nezainteresovanih, dobijamo skoro polovinu onih koji žele da saznaju više o EU”.

“Kada se govori o oblastima posebnog interesovanja, treba naglasiti da postoje značajne varijacije između odgovora anketiranih, čime bi se moglo generalno zaključiti da građane Crne Gore najviše interesuje ekonomska dimenzija evropskih integracija, odnosno znanje iz politike zapošljavanja, kao socijalno-ekološki dio, odnosno održivi razvoj”, kazala je Uljarević.

Ona je rekla da podaci treba da budu “upozoravajući signal lokalnim upravama i Vladi da građani žele da nešto vrlo konkretno dobiju i čuju o EU”.

EU podstiče lokalne uprave

Šef delegacije Evropske unije u Crnoj Gori Leopold Maurer istakao je kako je jedinicama lokalne samouprave u procesu evropskih integracija neophodna podrška civilnog sektora – prevashodno nevladinih organizacija i medija.

“To je posebno važno u cilju što bolje informisanosti građana o procesu integracija. Evropska unija podstiče jedinice lokalne uprave, prevashodno putem brojnih investicija”, kazao je ambasador Maurer.

Gradonačelnik Cetinja Aleksandar Bogdanović kazao je da je projekat od izuzetnog značaja za Cetinje, prije svega jer za krajnji cilj ima jačanje kapaciteta i uloge lokalnih uprava u procesu evropskih i evroatlantskih integracija.

Gradonačelnih Herceg Novog Dejan Mandić smatra da bez kompletne transformacije na lokalnom nivou nema ni krupnijeg progresa na putu ka Evropi.

Za bjelopoljskog gradonačelnika Aleksandra Žurića projekat omogućava intenzivnije razmjene iskustava, ali i približavanje ekonomskih, kulturnih, socioloških i drugih vrijednosti.