Чини се да ништа боље не одсликава актуелни политички живот у Црној Гори од дијалога који се ових дана може чути на улици, у кафани, или било ком другом мјесту. „ Јеси ли чуо за ово чудо?“ „ Јесам, а на које мислиш?“ Овакав дијалог није само констатација стања у држави, него се често користи и за пророковање, односно предвиђање будућих политичких догађаја, па чак и политичких каријера појединаца.
У стара „добра времена“, кад су Тито и Партија били све и свја, било је оваквих разговора, али су се они одвијали строго у четири ока. Тада је све било дефинисано, скоро забетонирано, чинило се за „вјеки вјеков“, па се мало ко усуђивао да предвиђа чак и блиску, а камо ли далеку будућност. Једино што је народу било преостало, а у недостатку штампаних и електронских медија, па самим тим и читања или слушања званичне прогнозе Хидрометеоролошког завода, прибјегавало се прогнози времена на основу локалних метеоролошких појава.
Тако је сијевање од Чемерна у народном тумачењу најављивало лијепо вријеме наредних дана. Напротив, ако сијева од Љубишње готово сигурно је значило најаву кише и невремена. У новом вијеку и миленијуму, у Миловој ери, кад имамо готово сатне временске прогнозе, нема потребе пратити са које планине сијева. Најчешће и највише сијева, од бројних камера и блицева фотоапарата, на политичким скуповима, тамо гдје се одлучује о важним државним питањима. Ипак, можда највише сијева на неким свадбама.
Да је Црна Гора феномен међу државама доказ је и то што се једна свадба тако приљежно анализира и ставља под политичку лупу, од министарских кабинета до планинских катуна. Да ли је неко био позван или није, на свадбу деценије на Светом Стефану, питање је које је ових дана интригира модерни Монтенегро. И онај дијалог са почетка текста, гдје се на питање, да ли је неко чуо за најновије чудо, одговара да јесте, а тек потом пита на шта је питалац мислио, односи се на на поменуту свадбу.
Шта значи, неприсуство Душка Марковића предсједника Владе на поменутој свадби? Да ли је то најава новог раскола у ДПС –у или тек опомена, односно укор државног старјешине? Било како било, поменута чињеница је потврда да има нешто труло у ДПС-у. Што се тиче нас Пљевљака, много више треба да нас забрине што је на поменутој свадби био и господин Брковић. Вјероватно је то и одлучило да Влада уведе стечај у болници Мељине, али не у „Вектри Јакић“. Бојати се да ће и тужба господина Брковића против Управе за шуме , која му је недавно одузела концесије на пљеваљске шуме, бити позитивно ријешена по њега.
Елем, окрени обрни Пљевљаци увијек остану грбава страна , попут оног магарца, ког на свадбу не зову да се весели него воду да носи.
ПОКРЕТ ЗА ПЉЕВЉA
