U Pljevaljskim novinama, br.1480 od 01.12.2018.godine, pročitah da je na sastanku preduzetnika, koji je održan polovinom oktobra u Privrednoj komori Crne Gore, saopšteno da za gradnju cementare u Pljevljima postoji zainteresovani investitor, koji već ima spreman idejni projekat, ali se njegov identitet čuva u tajnosti.
Lijepa i radosna vijest, nema šta, ali se odmah razočarah što je investitor tajnovit.
Po onoj narodnoj „Koga su guje klale, on se i guštera boji“, mi Pljevljaci se bojimo da će nas u nizu prevara zadesiti još jedna, zvana drugi blok TE, koja je stara 30 godina.
Građani Pljevalja, izgleda da je počela predizborna kampanja za 2020.godinu. To možda i nije tako loše, sve što se radi treba početi na vrijeme, jer Vlast nema čime u ovom periodu zabavljati građane nego sa tajnovitim investitorima.
Ovaj period sigurno će biti ispunjen pričom, gradiće se fabrika cementa, možda će se graditi, najvjerovatnije će se graditi, i na kraju sigurno će se graditi, jer sve analize pokazuju da je neophodno potrebna cementara gdje bi se proizvodio visokokvalitetni cemenat i koja bi u potpunosti valorizovala postojeće sirovine, a njena proizvodnja obezbjedila značajne finansijske efekte.
Kada dođe vrijeme za to, u kampanji će, zna se ko saopštiti :“ Ugovor o gradnji neće se nigdje drugo potpisati nego u Pljevljima“ kao i u slučaju TE II.
Kad sve prođe po volji bajkopisaca, po običaju dolazi ona stara floskula „Mi bi gradili ali ne da Evropa“. Posle toga im ne ostaje ništa drugo nego da smisle neku treću, četvrtu, petu i ko zna koju po redu bajku jer po njima nema razloga da im i sada ne vjeruju Pljevljaci.
Oni dalje u saopštenju kažu da lokacija fabrike cementa treba da bude na mjestu koje omogućava povoljne infrastrukturne i saobraćajne mogućnosti. Gospodo, kad pominjete povoljne saobraćajne mogućnosti, sigurno ste mislili na prugu, gdje Vam je, bez pruge nema posla.
Vrlo je simptomatično da se od 1988.godine, od kada je zatvorena fabrika cemeta niko nije sjetio da je cemenat postao nasušna potreba i da je trebalo mnogo ranije razmišljati o izgradnji fabrike, obzirom na to da postoje milioni tona lagerovanog laporca i ostalih sirovina, koje bi značajno smanjile troškove proizvodnje a uvećale profit od prodaje cementa.
E, pa sad se postavlja pitanje zašto Pljevljaci nisu vjerovali u istine kad je u pitanju izgradnja fabrike cementa.
Investitor sa punim imenom i prezimenom 2012.godine uputio je pismo sa priloženim Elaboratom o namjerama izgradnje fabrike cementa u Pljevljima, dostavljajući jedan primjerak lokalnoj upravi a jedan Vladi Crne Gore.
Nakon toga uslijedili su stalni kontakti predstavnika lokalne uprave i Vlade, počev od predsjednika Vlade, Igora Lukšića preko Ministarstva ekonomije, Ministarstva finansija i održivog razvoja, sve do predsjednika države, Filipa Vujanovića.
U većini razgovora učestvovali su predstavnici investitora, nudeći na uvid sva dokumenta koja su od njega tražena sve do garancija „Dojče bank“ i jedne ruske „investicione banke“.
Vlada Crne Gore je pohvalila Elaborat u ovoj stvari i u načelu se saglasila sa tim.
Po prethodno provedenoj proceduri lokalni parlament, donosi Odluku o prihvatanju investicija. Prilikom donošenja Odluke u lokalnom parlamentu prisustvovao je lično investitor obrazlažući svoju ponudu. On je istakao da fabrika cementa i krak pruge do Prijepolja treba da koštaju 305 miliona eura.
Značajno je i to pomenuti da izlaganju investitora i donošenju Odluke o prihvatanju investicije nisu prisusutvovali odbornici DPS-a i SDP-a, ne želeći da učestvuju u radu parlamenta. Na toj sjednici lokalnog parlamenta investitor je tražio da mu lokalna uprava obezbijedi lokaciju i ostale infrastrukturne saglasnosti koje podrazumijevaju nasmetan početak gradnje, bez ikakvih finansijskih obaveza lokalne uprave i države.
I pored dobrih izleda da će doći do realizacije ovog projekta, Vlada je zaćutala i pošto je prošao duži period, investitor je vidio da nije bio ispoštovan po dogovorenom i odustao je od realizacije projekta.
Kasnije se ispostavilo da je Vlada Crne Gore zatajila u tom poslu zbog toga što je Vlada, prema ranije usvojenom prostornom Planu planirala da gradi prugu od Pljevalja prema Slijepac mostu. Prema nezvaničnim informacijama ta pruga trebalo bi da košta preko 800 miliona eura. A ovamo i fabrika i pruga koštala bi 305 miliona eura, pa vidite gdje smo.
Eto tako Vlast u Crnog Gori razvija privredu i otvara nova radna mjesta u koja se bez imalo griže savjesti deklarativno zaklinje u svakoj prilici od početka svoje vladavine, ni manje ni više nego 30 godina.
Ne mogu da ne kažem i to da predstavnici državne vlasti svake godine za Dan opštine dođu u Pljevlja, redovno konstatuju da opština Pljevlja raspolaže sa velikim resursima i potencijalima koje treba valorizovati, odu i zaborave da su dolazili i šta su rekli. Pljevljaci se redovno zadovolje sa time i kako to nazvati drugačije nego sve prevara do prevare ili vrćelo se sve u krug.
Vlada Crne Gore ima priliku da napravi istorijski iskorak, da u svom višedecenijskom vladanju napravi bar jednu fabriku.
Daj Bože da se ovo desi i da ovo moje pisanje demantuje nova fabrika cementa.
VELIMIR DROBNJAK
