PLJEVLJSKI PAKAO 24. JULA 1944.
Na današnji dan 24. Jula 1944. Američko – engleska avijacija bombardovala je pored velikog broja gradova Srbije i Crne Gore i PLJEVLJA. CRNI PONEDELJAK – kako su ga zvali Pljevljaci, dugo nije ni spominjan ni u kakvim prilikama niti knjigama. Pljevljaci su prvi put zapis o ovom događaju imali u „Prilogu u krvi“. Kasnije, devedesetih godina prošlog veka, razvila se velika istraživačka misija o ovom događaju i njegovom besmislu u kome su živote izgubili nedužni građani, a matarijalna šteta i razaranja gotoovo celih gradova , nikada nije utvrđena, niti nadoknađena.
Pljevaljska Varoš , sutradan posle bombardovanja. Dobrilo Došo R. Dragašević na fotografiji koje je snimio Stevo Vlajnić, a sačuvao Dobrilo.
PLJEVALJSKI CRNI PONEDELJAK
Prvi dokument koji je ovim povodom bio dostupan, je sa zasedanja ZAVNOH- a Sandžaka, održanog u N. Pazaru 29.03. 1945. Godine , gde su iznešeni podaci o bombardovanju na ovom prostoru: U tom Izveštaju stoji, da je na ovom području poginulo 8.148. lica među kojima veliki broj dece i žena. Ukupan broj razrušenih i spaljenih domova je u mileševskom srezu, kome su Pljevlja pripadala , je 1.056.
Govoreći za TV Pljevlja ing. Pavle BATO M. POPOVIĆ ( 1915 – 2012) je i o ovom događaju govorio:
- Bio je ponedeljak pazarni dan u Pljevljima, Naša kuća bila je na Varoši u ulici Kralja Aleksandra ( sada Jakićeva prim Vb) kod pošte. Imala je visoko prizemlje i sprat i bila građena od čvrstog Majka Milica, rodom od Bajića, i sestra Nada učenica, krenule su u čaršiju i samo što su kročile iz kuće zagrmelo je kao da se nebo srušilo. Tu na kućnom pragu, ostao sam u Pljevljima tog 23.jula 1944. bez majke Milice učiteljice – ćerke Gavra Bajića trgovca. Imala je 56 godina. Nastradala je i moja sestra Nadežda Nada u cvetu mladosti 22 godine, nastradala je i moja tetka Rada G. Bajić ( 1908) i baba Daška 1986…
Pavle Bato Popović na pljevaljskom varoškom groblju gde je sahranjena njegova majka Milica, sestra Nada , tetka Rada i baba Daša… u kući na Varoši koja se nalazila na mesu današnjeg hotela Tara.
Na pljevaljskoj Varoši rođeni , živeli i pobijeni. Porodica ing, Pavla Bata M. Popovića na večnom počinku. Srećom , toga dana , otac Milorad, predsenik SPD Bratstvo i sa Jovanom Đ. Đenisijevićem jedan od prvih školovanih agronoma, bio je službeno u Prijepolju. Na žalost, nekoliko godina kasnije je preminuo… Tako je Bato na školovanje u Beograd bio u prihvatilištu ratne siročadi…Ipak diplomirao je na Građevinskom fakultetu, svirajući gitaru.
Dobrilo R. Dragašević na porušenom krovu zgrade nekadašnje pljevaljske pivare…
- Pljevljaci su sami pravili spisak i sa tugom se sećali tog dana , nevino nastardalih bližnjih.komšija i prijatelja, kao i porušenih kuća, razrušenih bašti, dvorišta…
Događaj je po kazivanju tadašnjih žitelja Pljevalja, tekao ovako: Sedam aviona došlo je iz prvca Ljubišnje, preletelo grad, uhvatili dva kruga, a onda sa severo – istoka od pravca manastira počeli bacati bombe. Prve ( valjda probne) pale su u potok Skakavac ) jedna je oštetila izlaz tunela za odvod vode iz Biserke, a druga mostić na Breznici kod današnjeg motela. Najveći udar „tampon “ bombana izvršen je na pljevaljski deo grada VAROŠ i gornju čaršiju.Veliki broj kuća u tom delu je nestao, kao i one između današnjih ulica Kralja Petra i Miloša Tošića.
U „SAGI O BAJIĆIMA“ poeta i prozni pisac, Mićun A. Šiljak zapisa:
- Savezničko bombardovanje četresetšetvrte, porušilo je kuće Bajića: Stahinje- Strajina, Uroša, Nina, a Stevanovi vevelepni Dvori u stilu „Bidermajera“ ( na slici prim b)) koje je nasledio Adža Josif kao najstariji među braćom, sasvim su razoreni. Kreposni Adža gospostven i razborit i to je nadživeo, kao i svoju mnogo mlađu a treću po redu suprugu Stanu, prvotnu vjerenicu Tanasija Pejatovića..
Kasnija saznanja, potvrdiće da su ovu strahotu, izveli avioni tipa „LIBERATOR“ ! Kakav cinzam trebalo bi da znači OSLOBODILAC.
I da se ništa ne zaboravlja, i posle 74. Godine a da ovim pisanjem odam pomen nevino nastradalim tadašnjim žiteljima Pljevalja, koje se stiglo zapisati:
- Adžić P. Aneta (1875) domaćica
- Adžić S Novica (1926) učenik
- Bajić G. Rada (1902) domaćica
- Bajić J. Daška (1864) domaćica
- Vuković D. Dobroslav (1929) učenik
- Drobnjak R. Bogoljub Bube (1931) učenik
- Živković V. Samuilo (1927) učenik
- Janković Đ. Anđa (1908) domačica
- Jovašević P Jovanka ( 1873) domaćica
- Knežević P. Pava ( 1882) domaćica
- Lacman Drago ( 1889) izbeglica
- Popović G. Milica ( 1888) učiteljica
- Ppović M. Nadežda ( 1921) učenica
- Simović V. Dunja ( 1901) domaćica
- Tešović M. Staka ( 1882) domaćica
- Đurović J. Leposava ( 1927) fomaćica
- Šljivančanin B. Milora Potpeće (1926)
- Raičević J. Radmila (1924) učenica
- Miljić N. Nikola.- Gotovuša (1922) zzemljoradnik
- Grbović Anica (1912) domaćica
Veliki je broj ljudi iz okolnih sela bio tog pazarnog dana u Pljevljima, i nije se vratio kući. Razaranje je bilo takvo, da su njihovi konji, zavezani iza hotela „Srpski kralj“ kasnije Zelengora , ostali zatrpani. Pričalo se kasnije , da su im se videli samo šiljci od samara! Ostaje da se i njih neko seti i zabeleži, Nevini to zaslužuju.
- Dika Antonijević, raščišćava, porušenu kuću u današnjoj ulici Miloša Tošića , naspram kuće Popčetovića.
A ovako je bilo pre bombardovanja. Dikin sina ing. Dragan D. Antonijević , po sećanju, nacrtao svoju kuću u nekadašnjoj ulici Mlađena Džakovića, kasnije Moše Pijade pa Miloša Tošića …naspram današnje kuće stare pljevaljske porodice Lazara St. Popčetovića, oca Roda Popčetovića .
Pavle Bato Popović ( 1915 – 2012) sa Mikijem Mitrovićem i autorom teksta, prilikom snimanja jedne emisije za TV Pljevlja , oktobra 2008. u Beogradu.
autor, Vojkan T Bojović
