Pljevaljski 1. Maj 1948. godine

Drugarska se  pesma  ori, da  nam živi, živi  rad!

 ŽIVEO  01.  MAJ –  PRAZNIK  RADA !

Mislio  sam  se dugo, kako  da  počnem ovaj  tekst  o  01.  Maju, pa  ajde pesmom,  i  da  „bacim“  neku parolu!  Ali  stvarno, pored pravoslavnih praznika, ovo  je  bio  jedan koji je  u  našoj kući bio  takođe poštovan,  i  otac  i  stric  su  ga  obeležavali  radno.

Defile omladinki, pljevaljskom  čaršijom 01. Maja 1948. Bela  bluza i  teget  suknja… i  drugarska  se  pesma  ori!

Nije  izostalo  ni  učešće starijih , radnika, seljaka , „poštene“ intelegencije…

Svečana tribina, ukrašena ćilimima koji  su  se  za  ovu  priliku uzimale  na  revers  od  građanstva ! Ćilimi  su  bili  neizostavni deo   svih  ovih  i   sličnih  događaja,  u  posleratnim svečanostima. U  prvom  planu  Vuko  Radvanović.

Očito  da  je  izlasnost  i  učešće  na defileu   bila  uspešna  i  velika.

Bez crnih  marama ! Naredba  ili…? Bele, nikada pre a  ni  posle one  nisu  nosile.

Kasnije  proslave 01. Maja imale  su  više  zabavnog  i  kulturnog programa. Mi  deca  voleli  smo tih šezdesetih  godina ove  svečanosti: ukrašene  ulice zastavama, izlozi  prodavnica, cvećem slikama, svira od  rane  zore  vatrogasna  muzika kao i sa  zvučnika po  celom  gradu. Na  stadionu  utakmice, takmičenja…

A 01. maja 1948. Svečanim  programom i  utakmicom  FD „JAKIĆ“ – Budućnost Titograd , otvoren  je  stadion kraj  Breznice ili  „Ispod Golubinje“. Fudbalski  teren igrališta  za košarku i  odbojku, atletska  staza  i impozantna  tribina izgrađene  su radom  omladine,  akcijaša i radnika  građevinskog  preduzeća.

Rukovodilac  radova bio je  moj  otac majstor –  neimar  Todor  M.  Bojović (1900 – 1987) . Evo  šta mi  je  on  o  tome  govorio:

• Tribina je rađena po  planu i radu nemačkih zarobljenika, koji  su  srećom bili  odlični  znalci  tesarskog  i  stolarskog posla. Uživao  sam  u radu  sa  Pomoćni  radnici  su  bili uglavnom  akcijaši…Bio  je  to  divan  objekat, sav  u  drvetu  sem temelja… Svlačionice, kupatilo, kancelarije, su  bile ispod  tribine… Mislim  da  takvog objekta  nije  bilo  u  to  vrjeme  u  Crnoj  Gori…

Na  žalost, ovo  izuzetno sportsko  zdanje  u  irsko – zelenoj  boji u  stilu  engleskih sport. objekata, izgorelo je u  noći  8 na 9. februar  1971.  godine.

Folklorna  grupa KUD „Volođa“ prilikom  svečanosti  na  otvaranju  stadiona 01. Maja 1948. Zahvaljujući tadašnjem fudbaleru  FD Jakić –Pljevlja , Milenku  Mišu  Ž. Aritonoviću ( 1928 – 2011), zabeleženi  su  akteri ovog  događaja, s leva: Nikola Nikica Mirković, ?, Muma  Vukojičić, Mira  Nenadić, Besalet  Pojatić, M. Leovac, Mustafa Selmanović, Slavka  Despotović, Kadrija  Hadžihamzić, Ljubica  Beba Džaković, Branko  Rakuš, Nada  Bukilić, Radomir  Matović, Zorka  Stanojević  i Milan Vučetić.

Čuče: Rajkica St. Bajić, ?, Boža  Radičević, Jovan  Joša  Radovanović, Ljiljana Milić iz Moćevca, ?, Veselinka  Veska  Đuričković, Radule Kosorić i Milojka  Vranić.

I  da skratim, kao  neki  mali  ekonomista – izvršilac, nisam  se  bavio  teorijom  i  naukom  iz  ove  oblasti, ali  zašto  u  socijalističkoj raspodeli : SVAKOM  PREMA  SVEME  RADU – I  SVAKOM  PREMA SVOJIM KVALIFIKACIJAMA, NIJE  SE  PRIDAVALO ZNAČAJU ?  Mangupi  iz sopstvenih  redova,  što  bi  rekao  drug  Lenjin, nije  im  odgovaralo…?

Ove  godine,  nisam  učestvovao na  radničkoj  šetnji  sa „TRI OSMICE “  moga  oca . Promenio  se  program  sa  moje  Slavije, pa  ne  stigoh. Nema  veze,  evo  me  na  FB  i  zavičajnom  portalu!

„OSAM  SATI  RADA – OSAM  SATI ODMORA – OSAM  SATI OBRAZOVANJA „. Ko da  se  tim  bavi? Može  li  šta odmah i u  evrima!

Dragi ćale,  ja  ti  sačuvah medalju  rada, koju  ti  je  dodelio Prezidijum narodne  skupštine  FNRJ – Kancelarija  ordena  Beograd, Ukazom  br 170. 28.12. 1950. Ostaje  da  pronađem  i  orden  rada i  maketu seoske  kućice  sa  prostora  Tare  i  Lima koju  si  uradio za  prvomajsku  izložbu 1948.  godine  u  Beogradu.

Možda  je  u  Muzeju?  Tražiću je,  obećao  sam,  da  ću  ti  je  pronaći!

autor, Vojkan T Bojović