Kameliju smatraju najstarijom kultuviranom biljkom na svetu koja potiče iz toplih, šumskih predela istočne Azije. U Evropu je stigla pre 300 godina iz Japana
Za kameliju kažu da je spoj elegancije ruže, lepote anemone i prefinjenosti orhideje, zbog čega je i nazivaju kraljicom cveća. Njeni prelepi cvetovi i ovalni, kožasti, tamnozeleni listovi ukras su mnogih vrtova i balkona. Kameliju smatraju najstarijom kultuviranom biljkom na svetu koja potiče iz toplih, šumskih predela istočne Azije. U Evropu je stigla pre 300 godina kada su je iz Japana doneli Portugalci, Englezi, Nemci i Francuzi kao sirovinu za proizvodnju čaja. U prirodi je pronađeno dvesta vrsta divljih kamelija, a stvoreno je više od 300.000 kultivara.
Gajenje – Kamelija je biljka za polusenovita i senovita mesta u vrtu koja su topla, vlažna i zaštićena od sunca i vetra. Dobro podnosi hladnoću, a neke će čak procvetati ispod snega. Ukoliko hladan vremenski period potraje duže, zaštitite je pokrivačem od slame i šiblja. Da bi biljka lepo napredovala potrebno je zemljište slabo kisele reakcije (pe-ha zemljišta od 4,5 do 6,5) i dobrih propusnih sposobnosti. Kako je koren kamelije veoma osetljiv previše vlažna zemlja može da prouzrokuje truljenje korena. Ako je dno sadne jame porozno, izmešajte ga sa kiselim tresetom i stajskim đubrivom, a ukoliko je tlo ilovasto na dno prvo dodajte dosta peska i izmešajte ga sa zemljom, pa tek onda dodajte treset i stajsko đubrivo.
Sadnja kamelije – Kada ste izabrali mesto za sadnju kamelije proverite kvalitet zemlje i drenažu terena. Iskopajte jamu za kameliju barem dva puta dublju i tri puta širu od njene krošnje. Od iskopane zemlje napravite poluzarubljenu kupu u središtu jame. Pri sadnji koren kamelije stavite na pripremljenu površinu da se biljka lakše uspravi, ali vodite računa da krošnja bude najmanje 10 cm iznad tla. Kamelija ima plitak koren i guši se ukoliko je preduboko posađena. Mešavinom zemlje koju ste pripremili nekoliko dana pre sadnje ispunite jamu, rukama pritisnite zemlju oko korena kamelije, a zatim biljku natopite vodom. Najbolje vreme za sadnju i presađivanje kamelije je između oktobra i marta. Pre presađivanja biljku dobro zalijte, a prilikom presađivanja kameliju držite za koren a ne za stabljiku.
Vreme cvetanja – Kamelija cveta u trećoj godini života, u vreme kada u vrtu ima malo drugog cveća, odnosno u jesen, zimu i rano proleće. Prelepi cvetovi kamelije mogu biti jednostruki, dvostruki ili poludvostruki, a paleta boja kreće se od grimiznocrvenih i ružičastih do snežnobelih i šarenih sa tačkicama ili prugama. Cvet kamelije traje i po četiri meseca.
Vrste kamelija – Od dvesta divljih vrsta kamelija vrtlari su stvorili nekoliko hiljada kultivara među kojima je najpoznatija i najpristupačnija Camellia japonica. U pitanju je žbun sporog rasta i dugog života. Za ovu kameliju karakterističan je veliki cvet, čak i do 15 cm, za razliku od malenih crvenih cvetova originalne vrste pristigle sa Dalekog istoka. Boja cveta kreće se od sasvim belih do crvenih, tačkastih, šarenih… Uzgaja se relativno lako kako u vrtovima tako i u zatvorenom prostoru.
Camellia sasanqua, ili cvet planinskog čaja kako je još nazivaju, u Evropu je preneta iz Japana. Jača je i otpornija od Camellia japonica, lako se prilagođava novim uslovima, cveta bogato već od jeseni. Dosta dobro podnosi kako jako sunce tako i senku. Ovu vrstu kamelije, nažalost, teško je nabaviti kod nas. Originalna boja cveta ove mirisne kamelije je bela, ali postoje kultivari koji imaju ružičastu, pa čak i bordo boju.
Camellia reticulata je prilično zahtevna vrsta kamelije, ali za takvu lepotu vredi se dodatno pomučiti. Za nju se opredelite ukoliko u proleće u vrtu želite da imate raskošnu biljku okićenu brojnim velikim cvetovima duginih boja, nalik leptirima.
Među kamelijama koje su pogodne za naše klimatske uslove i koje mogu da podnesu temperature i do – 20 stepeni posebno mesto ima Camellia japonica „Bob Hope“, vrlo prilagodljiva na sve uslove u vrtu, pa i na sunce ili polusenku.
Cveta od sredine zime do kasnog proleća sjajno crvenim cvetovima. I Camellia japonica „C.M.Xovey“ je jednostavna za gajenje u svim klimatskim uslovima. Snažnog je rasta i rastresite krošnje sa sjajnim zelenim listovima. Cvetovi su veliki od 10 do 13 cm, intenzivne ružičaste boje sa mestimično belim mrljama. Cveta od zime do kasnog proleća. Odgovaraju joj polusenovite ili senovite pozicije u vrtu.
izvor, novosti.rs
