24.10.2006. Preminuo u Beogradu Andrija Sv. Knežević

24.10.2006. Preminuo  u  Beogradu ANDRIJA Sv. KNEŽEVIĆ – advokat

Skoro jednu  čitavu  deceniju smo  bez Andrije  Svetozarevog  Kneževića, bez  njegove  meke  i  tople  reči, blagog  osmeha , najboljih  moralnih osobina koje  su  posebno  bile  prepoznatljive  u  jednom  nevremenu  devedesetih  godina  i  najezde  svetske  „godzile“.

Ako  je  Dževair dao  najviše  fudbalera: Damjanovići, Čilja  Ivanović,  Dragan Loki  Aničić, Draško  Ćuzović. Žarko  Žugić… Onda  je  Tršova  ili  Gimnazijska  imala  bar  približno  košarkaša: od  čaršije  do  Raskrsnice: Andrija, Bruno, Dragan Kemzo, Sejfula, Minja Stijepović, Boban, Dragan  Vemić  Friks, Noca Damjanović…

Tako  smo  drugovali  i  komšinski  ,  košarkaški, mladalački… Nije  zavičaj samo  geografski  pojam,  mesto  gde  si  se rodio, brda, ulice, igrališta, parkovi… Zavičaj  su  ljudi, oni  sa  kojima  si  odrastao, radovao  se , tugovao, voleo, sanjao… E  jedan  od  takvih  bio  je  i  „trinestica“  našeg  Rudara sa  početka  sedamdesetih. Andrija  Aša, koji je  čitavu  deceniju nosio  dres  svog Rudara, uvek  u  prvim  redovima. Uspešan  kao  košarkaš, diplomirani  pravnik, obavljao je  u  rodnom  gradu  veliki  broj  važnih  javnih  dužnosti.  Ostalo  je  zapamćeno i  Andrijino  spisateljsko  umeće , publicističkog  i  istraživačkog  karaktera, koje  sam  i  sam  koristio  u  svojim  radovima o Pljevljima: Čaršija, Ćotina, Mesne  zajednice, sela. Objavljivao  je  u  Pljevaljskim  novinama  ( gde  je  jedno  vreme  i  radio) „Brezničkim  zapisima“ „Mostovima“, kao  i  velikim  brojem  priloga  na talasima  Radio  Pljevalja, Panorame, Radio  Vizije…

I  kako  zapisa  Milan  Knežević, ostaje  neizbrisiva Andrijina izuzetna druželjubivost i  razumjevanje  za sve  i  svakoga , pitmost  i  željada  svima  pomogne ‘kao  saigrač u  timu, kolega  na  radnom  mjestu, funkcioner  lokalne  vlasti, direktor , advokat, čovjek... Supruga  Zorica, sin  Božidar  i  porodica  Knežević, imaju  se  istinski  čime  ponositi.  Mi  njegovi  drugari, saigrači, prijatelji, čuvamo  ga  od  zaborava.

Andrija  Sv. Knežević ( 1955 – 2006)  bio  je  istinski  zaljubljenik  u  zavičaj, Svetozarev  sin i  unuk  starog  učitelja  Mašana  Radojevića, poznavao  je  i  prihvatao  sveo  ono  najbolje od  svojih  predhodnika.

Prvi  Andrijin  nastup  na  MOSI.  Titovo  Užice 1971.  Kaže:  Bruno,  samo  da  dam  bar dva  koša !   Zapamtio  sam ,  bilo  je  to  protiv  Čajniča.Stoje  s leva: dragan Ćosović, N. Damjanović, Raći Pejatović, Andrija  Sv. Knežević, Miloje Jović, V. Bojović  i trener  Faruk  Kadić. Čuče: Bore Grujičić, Leković, Zoran  Tabaš, Dragan  Vemić Friks i Dragan Reljić.

Bez  trenera  i  sa  jednom  loptom na  tvrdom  betonu, „ćelavih“ patika šangajki  i  borovki…  Radost  druženja, malo  smo  imali, a  ništa  nam  nije  falilo: Kači, Bruno, Roki, Andrija,i Friks. Čuče: Dragan Đačić Čip, Minja, Jova i  Noca.  Daleka 1977. na  stadionu  kraj  Breznice.

Momenat  sa  čuvenog  basketa  u „po  beli  dinar“  i  „kraher“ kod  majstor  Dobrivoja  Topalovića. Ma  slagali  smo  se  i  na  basketu. Dobra  asistencija.

Iz  mog  Albuma, zaboravio  sam  od  čega  su  flasteri, ali  znam  da  je  bilo  šale  i  oko  toga. Eh, dobra  je  bila  i  ta  Smena 6 !

Autor, Vojkan T Bojović