Da bi pobegli od neprijatelja, gušteri mogu da odbace rep, nakon čega im izrasta novi. Američki naučnici su identifikovali gene koji omogućavaju regeneraciju repa kod guštera i nadaju se da će im to pomoći u istraživanju mogućnosti obnavljanja ljudskih udova.
Oni su analizirali oko 23.000 gena nađena u odsečenim repovima zelenih anola (anolis carolinensis) i ustanovili da je najmanje 326 gena (među kojima i oni odgovorni za zarastanje rana, regulisanje hormona i razvoj mišićnog i koštanog tkiva) na specifičnim mestima u repu bilo aktivno za vreme regeneracije.
Pomenuti geni navode matične ćelije (mlade ćelije koje mogu da se razviju u bilo koje tkivo) da se priključe određenoj “radnoj grupi”. Zahvaljujući tome, telo guštera fleksibilno reaguje na povrede i leči ih. Mnoge od tih gena ima i čovek, što pobuđuje nade da će novostečena saznanja moći da primene u regenerativnoj medicini.
“Regeneracija nije proces koji se brzo odvija”, kaže jedan od autora studije Elizabet Hačins. “Za regeneraciju repa gušteru je potrebno više od 60 dana.”
Dr Kenro Kusumi, koautor studije i profesor prirodnih nauka na Državnom univerzitetu Arizone, veruje da bi nova saznanja mogla da pomognu u pronalaženju novih metoda lečenja urođenih malformacija, povreda kičmene moždine, a možda i artritisa.
