Vaskrs je sa Božićem, najveći hrišćanski praznik. Vaskrs – čudesni događaj koji je osmislio sve istorijske tokove. Jednostavno, to nije nešto iz daleke prošlosti koji se slavi kao tradicija i uspomena. To je događaj koji osmišljava sve istorijske tokove i koji je dostupan za svakog čoveka. Ovde je Bog sam sebe žrtvovao da bi svemu stvorenom dao dostojanstvo. Postao je čovek ne prestajući da bude Bog. Rodio se od Djeve a na Veliki petak u 33. godini završio svoj zemaljski život, razapet na krstu. U trenutku smrti dogodio se zemljotres, sunce se pomračilo, grobovi otvorili…Smrću je pobedio smrt! Vaskrs je pokretni praznik, Najranije dolazi 04. aprila a najkasnije 08. maja.
Vaskrs se u Pljevljima u svim vekovima i prilikama slavio, radosno i dostojanstveno, jer kako zapisa ruski putopisac Aleksandar Giljferding, koji je oko 1857. godine posetio manastir Sv. Trojicu: Nigde se sloboda narodnog života nije očuvala tako snažno kao u Pljevljima ! I zaista, ovde su borci za kandilo svoje vere i plamen pravoslavlja , prolazili Isusove Golgote, ali veru sačuvali, a sa njom i sebe i svoje ime, uprkos svim ѕulumimima, ropstvima. Krvavim Vaskrsima, tomahavkama…
Ostali su u trajnom sećanju i molitvi svi moji zavičajni Vaskrsi, bdenija u crkvi Sv. Petke , manastiru Sv. Trojice, i ona kada smo bili okupljeni tek na pola porte i onda kada je Raskrsnica bila prepuna… Još trepere vrbove grančice i zvone zvončići oko mog detinjeg vrata … šarene se crvena jaja koje su čini mi se Pljevljaci i Pljevljanke znali najbolje ukrasiti…Popovići, Šiljci, Bajići, Krezovići, Prijovići, Milinkovići, Živkovići… Znam da su neka koje je šarala moja baba po majci Jovanka Potparić, otišla iz Moćevca u Muzej srpske crkve u Beogradu… Ali, takođe i moj stric Ozro imao je tananu ruku, ideje i dobru šaraljku. Zna to čudesno lepo da uradi i moja Ljilja Danina tj Socina… Darivali smo ih jedni drugima, najviše deci. Sačuvao sam te boje i šare daleko od zavičja , do današnjih dana.. u nadi vaskrsenja svega dobrog i radosnog. U nadi Vaskrsenje pravde i ljudskog dostojanstva. HRISTOS VASKRSE – VAISTINU VASKRSE !
Prošlo je mnogo godina, kada su ova šarena jaja crvene boje, koja predstvalja Isusovu krv, božansku prirodu i boju večnog života, bila na našem stolu u Tršovoj, i sačuvala sve do svetosavskog Vračara ! Pobedili smo.
A ovo je zabeleška „ hroničara sa periferije“. Prof. Momčilo Momo St. Bojović, prvi predsednik pljevaljske opštine koji je posle 1945, došao do hrama da čestita svojim sugrađanima koji slave ovaj veliki praznik, pozdravom HRISTOS SE RODI. godina 1993.
autor, Vojkan T Bojović
