17.3.1899. rođen u Pljevljima Bogomir Aćimović Dalma

17.3.1899. rođen u Pljevljima Bogomir Aćimović Dalma (1899- 1963), akademski vajar, slikar, pesnik, književnik…

Bogomir Aćimović Dalma je ro­đen u Plje­vlji­ma 17. marta 1899. go­di­ne. Nje­gov de­da do­se­lio se u Plje­vlja iz Pra­če kod Sa­ra­je­va i otvorio u  blizni ve­li­kog austro-ugar­skog gar­ni­zo­na na Do­lo­vi­ma voj­nič­ku kan­ti­nu, ko­ju će ka­sni­je pre­u­ze­ti nje­gov sin Da­ni­lo. Da­ni­la Pra­ča­nina, ka­ko su ga zva­li Plje­vlja­ci, za­ve­o je grad na Bre­zni­ci i ni­je mu odo­leo, baš kao ni le­po­ti mla­de An­đe Gru­ji­čić sa Ras­kr­sni­ce. Do­bi­li su si­na ko­me da­do­še ime Bo­go­mir, da uz njega budu Bog i Mir. Na ža­lost, ma­lo je od sve­ga to­ga bi­lo u ži­vo­tu ovog iz­u­zet­nog čo­ve­ka, univerzalnih  znanja i umeća.

Osnov­nu ško­lu i ni­žu gim­na­zi­ju za­vr­šio je u Plje­vlji­ma. Sa srp­skim đa­ci­ma na­kon po­vla­če­nja Srpske vojske preko Albanije 1916. go­di­ne do­speo je u Fran­cu­sku. Učio je i stu­di­rao u Mar­se­ju, Mon­pe­ljeu i Pa­ri­zu. Slikar­stvo je učio kod ču­ve­nog im­pre­si­o­ni­ste Klo­da Mo­nea, a za­vr­šio je i i Vi­so­ku ško­lu le­pih umet­no­sti. Ovaj čo­vek vanrednog ta­len­ta i izuzetnog umet­ničkog obra­zo­va­nja  ubr­zo je po­stao po­znat i pri­znat u pari­skim in­te­lek­tu­al­nim kru­go­vi­ma.

U bi­o­gra­fi­ji Bo­go­mi­ra Aći­mo­vi­ća Dal­me, ko­ja je ob­ja­vlje­na u An­to­lo­gi­ji „Pe­va­nje pe­sni­ka” – edi­ci­ja „Šar­don“, Pa­riz 1952. go­di­ne, pi­še:

–  Ju­go­slo­ven­sko-srp­ski pe­snik, va­jar i sli­kar, la­u­re­at fran­cu­ske Aka­de­mi­je. Ro­đen 1899. go­di­ne u Plje­vlji­ma u San­dža­ku (Sta­ra Sr­bi­ja). Ve­li­ki srp­ski pe­snik, ži­veo u Fran­cu­skoj, svo­joj dru­goj domo­vi­ni, od 1916-1941. go­di­ne. Ob­ja­vio na fran­cu­skom je­zi­ku „Ča­ri ju­žne Fran­cu­ske”, či­ji je pred­go­vor na­pi­sala Ža­na Ga­lzi, de­lo ko­je je na­gra­di­la fran­cu­ska Aka­de­mi­ja. „Oči več­no­sti” i „Po­e­me srdž­be i po­be­de” na srp­skom. Sa­rad­nik mno­gih me­đu­na­rod­nih ča­so­pi­sa. Nje­go­vu zbir­ku pe­sa­ma „Zvon­ko cve­će mlado­sti” 1922. go­di­ne lič­no je re­cen­zi­rao ve­li­ki pe­snik Ivo Voj­no­vić. 

Dalma je pisao pesme, književne i  likovne  eseje, prevodio, slikao  pejzaže Francuske, Španije, Portugalije, Engleske…

Mnogo  toga napisanog  još uvek je daleko  od  njegovog  zavičaja. Tako su tek nedavno, u prevodu profesorice Zorice Bajić, u izdanju zavičajnog književnog kluba koji nosi njegovo ime, objavljeni u Pljevljima  Dalmini putopisni  zapisi „Jug, zemlja ljepote“, knjiga za koju je dobio nagradu francuske Akademije. U zavičaju još uvek nijesu objavljene ni zbirke pesama „Oči  večnosti“, „Poeme srdžbe i pobede“… 

Bogomir Aćimović Dalma

VENAC  ZA  PLEVLJE

Nov se mesec  diže iza tamnog granja.

Beskrajnošću neba lutaju oblačja.

Pod bledilom modrim moje Plevlje sanja.

Krovove mu srme mesečeva zračja.

Golubinja sliči na vilinske dvore,

I čežnje se tope u sandžačkoj noći

Oblici i boje mom srcu govore.

Neslućen je izvor: duša u samoći.

*

Ko rasuta zrna bisernih  đerdana,

Starinski domovi moga rodnog  mesta,

Tonu u morima cvetnih  jorgovana,

Mirisnog ukrasa za đerđev nevesti,

Ne hajem večeras za raskoši sveta,

Bezumnim željama za prolaznim blagom.

Pod suncem sećanja, usred muškog  leta,

Ja zamišljen idem za detinjim  tragom…

Kao va­jar Bo­go­mir Dal­ma bio je izuzetno uspešan. Iz­ra­dio je bi­ste Emi­la Ver­hare­na, Ga­sto­na Še­roa, Žo­ze­fa De­le­re­ja, ve­li­kog tra­gi­ča­ra  E. de Mak­sa, Kar­la Li­te­na, Ma­ri Bel… Ali, ostaće upamćena čuvena bista velikog muzičara Ludviga van Betovena, koju je otkupio Nacionalni muzej francuske, i koja se, sa ostalim nacionalnim blagom, čuva u depoima ove institucija. Vi­še nje­go­vih de­la na­la­zi se u ko­lekci­ji Ga­bri­je­la Ko­nja­ka, brojnim drugim kolekcijama kao i u francuskim i drugim mu­ze­ji­ma. 

Ka­da je počeo Dru­gi svet­ski rat Dal­ma je iz­be­gao iz Fran­cu­ske i na­sta­nio se u Lon­do­nu. Ži­veo je te­ško i pri­hva­tao da ra­di raz­ne po­slo­ve sa­mo da bi pre­ži­veo. Na kra­ju je do­speo do sta­rač­kog do­ma u jednom londonskom samostanu, gde su ga pa­zi­le ča­sne se­stre. Patio  je  zbog stradanja  svog  naroda od fašista u Drugom svetskom ratu, i  u Londonu je 1942. godine napisao  svoju potresnu pesmu  o streljanim  đacima u Kragujevcu.

Sa­mo če­tri me­se­ca pred smrt Dal­ma je na­pi­sao „Ele­gi­ju o Plje­vlji­ma”,  ko­ju je po­sve­tio knji­žev­ni­ku Ni­ko­li Dre­nov­cu, pu­nu če­žnje za za­vi­ča­jem, „za div­nim kra­jem Ra­so­ve Sr­bi­je”. U po­sled­njim ča­so­vi­ma svo­ga ži­vo­ta ve­re­vao je da ta­mo još uvek lu­ta­ju nje­go­vi  „zma­je­vi od pa­pi­ra”. Kako  jednom  napisa Dobrilo  Aranitović: Dalmina ljubav prema  rodnom  kraju može  da  ima  samo  jednog  takmaca  –  Šantićevu  ljubav  prema  Mostaru.

Ka­da je preminuo 18. ju­la 1963. go­di­ne, po­sle tri da­na pro­ve­de­na u ko­mi, ni­ko nije ni znao da je taj čo­vek pe­snik, skulp­tor, sli­kar… Da ni­je bi­lo gospođe Fil­ding, pri­ja­te­lji­ce ko­ja je po­što­va­la nje­ga i nje­go­vo de­lo, Dalma bi bio sa­hra­njen u za­jed­nič­ku grob­ni­cu bez ime­na. Na nje­nu interven­ci­ju, u pri­su­stvu ne­ko­li­ko pri­ja­te­lja, sa­hra­njen je na Resingtonskom gro­blju.  Knji­žev­ni klub u Plje­vlji­ma no­si ime ove ve­li­ke i ta­na­ne umet­nič­ke du­še i stva­ra­o­ca.

Ostalo je, na žalost, mnogo toga vrednog i  humanog  što  je  Dalma  radio po  depoima  muzeja, privatnim  kolekcijama i  belom  svetu, i  trebaće  dosta rada i  umeća  sve  sakupiti, objaviti… Radio  je  na  tome predano poč. profesor Momčilo S. Bojović, želeći da uhvati  bar  neki  od njegovih  „zmajeva“  nad  zavičajem, kao  i  sve  ono  što  je i  sam  kao i Bogomir, nosio  kroz život  iz svog  Moćevca, Moćevčića, uskih  sokaka  njegove Karamule, čaršije i tihih voda Breznice  i Ćotine…

Ali, ne dade nevreme, fukarluk skorojevića, svetski  moćnici…

Ostade nedopisano, pa  sad negde  zajedno  odboljevaju  čežnju za zavičajem…

U pisanju  ovog  teksta  korišćeni  su  radovi: prof. Momčila Moma  S. Bojovića, Milića Petrovića, Dobrila Aranitovića, Miša Joknića, Vita  Srbljanovića, Milana Kneževića.  Hvala  im.

Bogomir Aćimović Dalma ( Pljevlja, 1899 – 1963. London)

Povodom 40. godina  od  Dalmine  smrti. Dobrilo Aranitović, Pljevaljske  novine, 15.12.2003.

Bogomir Aćimović dalma , Glava  devojčice (1929) patinirani  gips, Narodni  muzej Beograd

Milan Knežević, Malo poznati  Dalma PV novine

Ovako  je Dalma  zapisao  svoje  podatke  u Francuskoj 1929.

Veliki doprinos istraživanju  i  afirmisanju Dalminog  dela,  dao  je prof. Vitomir Vito M. Srbljanović (1937-1991) takođe  slikar i poeta. 

autor, Vojkan T Bojović