Skriveno blago Jevrema Grujića

U  organizaciji Ministarstva  odbrane republike  Srbije, Medidija centra  i potomaka  porodica Grujić, Herbez, Protić, Ćurčić, Milojević, Naumović, Šećerović i  Conić,  otvorena  je 13.  februara, u  Domu  vojske  Srbije  u Beogradu,  jedna  retko interesantna  izložba „Skriveno blago  Doma Jevrema Grujića“,  sa  velikim  brojem predmeta umetničke, etno  i  istorijske  vrednosti, koja   na  najbolji način  predstavlja  srpsku  porodicu, ali i ne  samo nju, 18.19. i  20.  veka.  Izložba  je  postavljena  sa  više zasebnih  malih  separea, salona  kao  reprezentativnog  mesta  srpske  građanske  klase  tog vremena ,   koji  su  opremljeni  sa vitrinama u  kojima  su smeštene razne  dragocenosti od  zlata  srebra, porcelana, stakla… Posebno  je  interesantan  namještaj  i  pokućstvo ove  porodice, stolovi  stolice, fotelje, komode, kanabe…  i  druge stvari  stila Luja 15,  Za  one  kojima  sve  ovo  nije predmet  interesovanja, može svakako biti  staro retko   oružje iz Prvog  i Drugog  srpskog  ustanka  : puške  kremenjače( hajduk  Stanka  Petrovića.) jatagani ..  Sve  je  ovde  umetnost  i  istorija,  posebno  su  ukrašeni zidovi delima  najboljih  i  najvećih  srpskih  umetnika: Paje  Jovanovića, Uroša  Predića, Steve  Todorovića, Zore Petrović i  dr..

Jedna   prostorija ove galerije,  je  istorija  novijeg  datuma , kraj  šezdesetih i  početak  sedamdesetih    godina  prošlog  veka u Beogradu. Prva  diskoteka  od  Trsta  do  Vladivostoka u  organizacija  ministarovog  sina  Lazara  Laze  Šećerovića Šećera.. Iako  je  trajala  samo  jedno  leto (1967 – 1968) bila  je  nezaustavljivi početak  svega  onoga  što  je  Beograd  i Srbija  bio   i  ostao  „CENTAR  SVETA“ ( Ovde  ne  računam nadri  revolucije  i  slične  obojene  i  plišane egzibicije )  Bila  je  smeštena  u  podrumu  kuće Jevrema  Grujića (kod  zgrade  Ateljea 212).   Čini  mi  se  da  nema  beogradskijeg  mesta  od  ove kuće  Jevrema  Grujića ( u ul . Svetogorskoj, pre I.L.Ribara)  kao što nema  ni  u  Pljevljima , pljevaljskijeg  mesta od  Raskrsnice, Šećerovića kuće ( za mlađe ili  kako  neko  napisa „ one  iz predgrađa“) Zavoda  za  zapošljavanje.

Oduvijek se  kralo, ali  generali  i  to  evropski…?!

JEVREM  I  JELENA  GRUJIĆ, portreti, rad Stevana  Todorovića 1888. Ulje  na  platnu.  Jevrem ( 1826. Darosava – 1895. Beograd)  Osnovnu  školu učio u Brezovcu i Darrosavi,  a Gimnaѕiju u Beogradu. Kao  državni pitomac studirao prava u Hajdelbergu i Parizu. Zbog  kritikovanja vlasti, ukinuta mu  stipendija pa se vratio u Srbiju i novembra 1853. nastavio i  završio  studije u Parizu.  Pripadao liberalima Vladimira jovanovića i Milana jankovića. Radio  kao  državni  činovnik .Kao  sejretar Svetoandrejske  skupštine imao  veliku  ulogu u  smeni  kneza  Aleksandra  Karađorđevića knezom Milošem  Obrenovićem i izglasan  Prvi  zakon  o narodnoj  skupštini. Bio je pomoćnik  ministra unutrašnjih  dela  i pravde kneza  Mihaila. Godine 1869. postao je diplomatski predstavnik u Carigradu. Postao  je  ministar  unutrašnjih  dela  1875 ,  a  od 1876- 1892. bio  je  poslanik u Carigradu, Londonu, Parizu i Briselu. Kuća  Jevrema Grujića  u  Svetogorskoj 17.  je  pod  zaštitom države kao  spomenik  kulture.

Lazar Lazo P. Šećerović ( 15.6.1858- Pljevlja- 1941. Pljevlja) prvi  sleva  , sa Vasom Stevovićem iz Priboja  i  Glišom  Veseličićem  iѕ  Prijepolja, najuticajnije ličnosti  Stare  Raške  sa  kraja 19. i  početkom 20.  veka. Bio  je  oženjen  Persom  Živković. Šestoro  dece: Kosara, udata  za  Sretena Grujičića, Jelena  Lena  za  Nikolu Minića direktora Pv gimnazije, Darinka  za Milana Perendiju u Čajniče, Vukašin  Vuko pravnik, sa Sorbone,  supruga  Milica Milojević, praunuka  Jevrema  Grujića. Dvoje  dece- Milan  i Lazar. Drugi  sin Lazarev  Dragoljub  Drago, imao  je  ćerku  Dragicu, udatu  za Dragišu  Peruničića sreskog načelnika.. Dvoje  dece Đorđe  Đoko  i Nevenka  Nena . Pomagala  i  spašavala koliko  mogla  Pljevljake tokom Drugog   rata o  čemu  je  zapisao i  Radomir  Mastović u svojoj knjizi „Svedočanstva   jednog  vremena „(IC Pljevlja 2002.) „Bila  je  to  prava gospođa  koja  živi u  iѕzobilju  ali  umjerenog  ponašanja. Izuzetne ljepote i  fizičke  građe…Dragica  nije nekoga  izdala  ili uticala da postane  predmetom  okupatorskog maltretiranja. Ima  dosta primjera da je  spasila  i  pomogla, pa i  onima  kojima  se   u  to  vrijeme moglo  teško  pomoći. (st.97-98) Do  ovog  pisanja,  čestitog  Radomira Matovića  koji  svoju ratnu  tragediju  nije  koristio  za  lične  dobiti i  promocije kao i  drugi članovi  ove  porodice, Dragici  su  davali drugi  status  i  imena koja  nisu  za  ova  pisanja.

Milan  V.  Šećerović (1938) je  diplomirao na Univerzitetu u Južne  Kalifornije na  katedri za  film i  televiziju. Kao scenarista i dramaturg  ima  brojna  ostvarenja i  nagrade. Bio  je  višestruki  prvak  Srbije  u skijanju ( nordijske  discipline) Supruga  Milena Pavlović sa kojom  je  priredio  knjigu  Zapisa  svoga  dede  po majci dr Milana Đ. Milojevića „Blkanska  ravnoteža“. Sin Vuk (1973) diplomirani  filolog i Luka (1994).

Lazar Lazo  V. Šećerović (1942) Šećer, najpopularnije  pljevaljsko  dete  u  Beogradu,  diplomirani  filolog, poliglota, i  univerzalni  znalac  umetnosti  i  njenih  vrednosti, maneken  Pjera  Kardena, otac  novog  muzičkog  života u  Beogradu, otvarajući  u  svom  podrumu  prvu diskoteku, glumac  i  pevač u  jednom od  prvih  mjuzikla  izvođenih  u  Beogradu – KOSA…

Detalj  sa  izložbe u Galeriji Doma  vojske Srbije. (13.2-15.3.2014)

Oružje  iz Prvog  srpskog ustanka. (13.2-15.3.2014)

Portret  Vuka L. Šećerovića, Izložba

Detalj  iz  dnevne sobe  porodice  Jevrema  Grujića

Kuća Šećerovića, posle odlaska porodice iz Pljevalja, porodilište, dečiji vrtić, muzička  škola, ssmeštaj  za  bezstanaše. Sada Biro  za zapošljavanje.

Lazar V. Šećerović , prvi  sa leva u mjuziklu  KOSA.

Tekst o Šećerovićima  iz PV novina 01.3.2003. B. Bojovića, kliknite OVDJE

autor, Vojkan T Bojović