Monasi su svo blago dali da bi otkupili ruku Svetog Save

Izvor kurir.rs
Autor: Jelena S. Spasić
Foto: Privatna arhiva, Dado Djilas

Trojički monasi su sve manastirsko blago, kako govori predanje, dali da bi ruku Svetog Save otkupili od jedne muslimanske porodice. Na ovom svetosavskom ognjištu u kontinuitetu se greju srpski naraštaji – sve od vremena kralja Uroša pa do dana današnjeg. Moć manastira Svete Trojice je u njegovoj svetinji, svetim moštima i kivotima. Ova svetinja spaja sve ljude koji se iskreno Bogu mole, pa otuda danas u Trojicu hrle svi oni kojima je pomoć potrebna – reći će za Kurir arhiepiskop i mitropolit mileševski Atanasije Rakita.

Manastir Svete Trojice kod Pljevalja Foto: Privatna arhiva
Pljevlja. Grad koji je u toj jedinoj slici iz mog detinjstva samo crni oblak od uglja. I danas te u njega uvode kopovi čuvenog rudnika. Nije crno, ali nije ni slika za ram. Međutim, od rudnika se ovde živi, u njemu svaka kuća nekoga ima. Centrom dominira poznata Husein-pašina džamija iz 1570. godine.

• Pokrivena je olovnim krovom koji je prethodno skinut sa manastira Mileševe, kako beleži književnik Stevan Samardžić. A Turci su najpre na prevaru od trojičkog igumana dobili imanje za gradnju džamije – podsetiće me sada mitropolit, s kojim se ranije srećem na venčanju u ovom gradu, ali i dogovaram da o Svetoj Trojici moramo pisati.

Beseda koju mitropolit držaše o braku i ljubavi česta je tema za našim nedeljnim ručkom. Neprocenjivo „štivo“ poklonjeno nam je u Crkvi Svetog Đorđa, koja ponosno stoji nad ovim žilavim gradom. I dok mladenci praviše trenutke za nezaborav u čuvenoj Milet bašti, porodično idemo u svetinju. Onu koja je znala za mene kad ni sama za sebe nisam. Jer baka Dragica, pokoj joj duši, koja je živela daleko od mene, a nedaleko od manastira, nosila je moje majice na kivot Svetog Save da se moli za moje ozdravljenje. I to u vreme kad su u crkvu retki išli. Tek posle godina i godina upoznajem svoju svetinju. To parče raja na samo dva kilometra od centra grada. Uglavljen u prepoznatljivom kršu, iz kog izbija i zelenilo, manastir Svete Trojice istinski je biser. Za koji mnogi i ne znaju. Ali mnogi, posebno grupe u autobusu, ne mogu ni da dođu zbog preuskog puta.

• Iz grada do manastira možete lako i prošetati. Konfiguracija terena i uska staza ne sprečavaju onoga ko to istinski želi da dođe i pokloni se ovoj velikoj svetinji – istaći će mitropolit, pa podučiti:
• Ceo današnji prostor Pljevalja sa okolinom pripadao je manastiru Svete Trojice. Na mestu gde je danas uže gradsko jezgro nekad su bile manastirske pljevare i po tim pljevarama grad je i dobio ime. Dakle, sve što Pljevlja danas imaju duguju manastiru Svete Trojice.

Čak i vrata od slonovače su u riznici manastira.

• Vrata potiču sa stare Visarionove crkve i upravo iznad njih se nalazio stari ktitorski natpis. U tehnici intarzije, u Svetoj Trojici se danas čuvaju i dve pevnice i jedan nalonj, koji su, kao i vrata, izrađeni 1600. Ova vrsta crkvenog nameštaja bila je aktuelna u staroj Hercegovini tokom 17. veka, tokom kog je manastir Svete Trojice bio vrlo bogat i otuda ovaj skupoceni crkveni mobilijar – objašnjava mitropolit Atanasije.

Ovo je jedna od izuzetno retkih srpskih svetinja u kojoj nikad za sve ove vekove nije prekidana služba.

• Manastir je velika svetinja, od koje su zazirali i sami Turci. Zato ga nikad nisu rušili ni pljačkali. Sveštenomučenik pljevaljski Serafim Džarić ostavio je zanimljiv zapis o tome da su Turci dolazili u Svetu Trojicu i motikama (h)alvu mešali, ali u svetinju nisu dirali – kaže mitropolit, što nas podseća da je u crkvi kivot Svetog Serafima Trojičkog, arhimandrita koga su komunisti na dan Pljevaljske bitke, 1. decembra 1941, zadavili bodljikavom žicom u zgradi ovdašnje gimnazije.
• Posle njegove smrti nadležne crkvene vlasti su za vršioca dužnosti trojičkog igumana imenovale jeromonaha Justina Damjanovića, rodom iz Sarajeva. Odmah nakon rata i njega su ubili komunisti, grob mu se ni do danas ne zna – dodaje mitropolit.

Prvi pisani trag o svetinji je iz 1537, iz pera trojičkog jeromonaha Save, koji na poslednjoj stranici mineja za mesec decembar naglašava da je tu knjigu ispisao u manastiru Svete Trojice. Manastirska crkva je građena u tri faze, od početka 16. veka do 1876.

• To su istorijski podaci, koje crpimo iz bogate istoriografske građe o manastiru Svete Trojice. Međutim, narodno pamćenje nam kazuje da je ovaj drevni manastir zasnovan u vreme kralja Uroša I Nemanjića i da je građen negde u isto vreme kad i manastir Sopoćani, koji je takođe posvećen Svetoj Trojici – naglašava mitropolit.

Manastir čuva kivot Svetog Save, a do 2006. je i ruku i štap prvog srpskog arhiepiskopa.

• Ruka Svetog Save se jedno vreme čuvala u muslimanskoj porodici u selu Hisardžiku, u blizini Mileševe. Od te porodice su je trojičani otkupili, pa se u tajnosti čuvala u Svetoj Trojici. U novije vreme je iz bezbednosnih razloga prenesena u Mileševu, gde se danas čuva. Manastir Svete Trojice i manastir Mileševa su neraskidivo povezani i njihova istorija je u dobroj meri zajednička – naglasiće mitropolit, koji i stoluje u Mileševi, gde mošti Svetog Save i bejahu do kobne 1594.

Kraj crkve je i konak, čiji trem podseća na kakvu islamsku građevinu. I to nije slučajno.

• Veliki požar je zadesio manastir 22. aprila 1859. Za dva sata izgoreli su manastirski konaci, stradao je i bolesni jeromonah Antim Ilić, a bila je ugrožena i manastirska biblioteka, kao i sama crkva. Odmah nakon požara Pljevljaci su otpočeli obnovu konaka, a prilog od pedeset hiljada mirijskih groša dao je turski sultan Medžid. Već 1861. manastirski kompleks je u potpunosti obnovljen, kada i dobija današnji izgled. Te godine je postavljeno i zvono, prvo u Hercegovini – zbori mitropolit, ali i ističe:

• Nemojte se mnogo zanositi suživotom u periodu turske okupacije. U trojičkim knjigama naći ćete more zapisa koji govore o turskom zulumu u pljevaljskom kraju. Turska vlast je bila surova i srpski narod i Crkva su u tom periodu preživeli velika stradanja. Celo manastirsko bratstvo je izginulo u Karađorđevom ustanku. Turci su vekovima pljačkali manastirska dobra. „Taj razvratni muslimanski bašibozuk“, kako bi rekao sveštenomučenik Serafim Džarić, mnogo je zla naneo Svetoj Trojici.Manastir nije sačuvala turska ljubav, već svetinja koja se u njemu čuva i mudro upravljanje trojičkih arhimandrita kroz vekove.Ne treba smetnuti sa uma ni to da svi muslimani pljevaljskog kraja imaju pravoslavne korene. U njihovim porodicama se čuvala uspomena na pravoslavne pretke, pa otuda i njihov strah i poštovanje prema Svetoj Trojici. Ipak, naglašavamo da su ključnu ulogu u očuvanju manastira Svete Trojice odigrali upravo mudri trojički arhimandriti i nadležni episkopi, a nikako Turci!

Tri faze gradnje manastira
PRVA – Oltar i naos su sa početka 16. veka. Iz starog ktitorskog natpisa koji je nekada postojao na zidu između naosa i sadašnje stare priprate, po svedočenju hercegovačkog mitropolita Save Kosanovića, koji ga je u celosti prepisao, saznajemo da je prvi ktitor Svete Trojice Pljevaljske bio jeromonah Visarion uz pomoć svoga brata Nikanora, mitropolita hercegovačkog. Portret ktitora i danas se može jasno videti na južnom zidu naosa, gde je prikazan kako s crkvom pristupa Hristu na prestolu.

DRUGA – Obuhvata tzv. staru pripratu, sagrađenu početkom poslednje decenije 16. veka, a njeni ktitori su članovi imućne porodice iz pljevaljskog sela Poblaće: otac, monah Georgije; sin, jeromonah Ananije, i sinovac, spahija Vojin. Gradnju priprate je obilato pomogao zlatar Jovan iz Foče. Podaci o ktitorima su u natpisu iznad ulaznih vrata u staru pripratu, gde se može pročitati da je živopisanje crkve radio poznati freskopisac, pop Strahinja iz Budimlja, i završio ga 27. septembra 1592.

TREĆA – Obuhvata spoljašnju, tzv. novu pripratu, koja je sagrađena 1876. staranjem Srpske pravoslavne crkveno-školske opštine, koja je u to vreme radila pri manastiru.

I zahvaljujući tom očuvanju, prva vrata na spratu konaka vode do blaga! Riznica Svete Trojice je po bogatstvu odmah iz one Hilandara, Studenice i Visokih Dečana! A to malo ko zna.

• Manastirska riznica svedoči o životu manastira kroz vekove, o njegovoj duhovnoj slavi i bogatstvu. Takođe, manastirska biblioteka sa 117 starih srpskih rukopisnih knjiga treća je po bogatstvu knjižnog fonda posle biblioteke manastira Hilandara sa 850 i Dečana sa 154 rukopisne knjige.

Godinu koju gazimo manastirska crkva je s nestrpljenjem čekala – biće urađena hidroizolacija, jer su neke oltarske freske oštećene od vlage, a i sama crkva će biti prekrivena. Jer ovo nije bilo koje mesto.

• Manastir Svete Trojice je duhovno žarište pljevaljskog i mileševskog kraja. U njemu je sačuvana sva naša prošlost, ali u njemu se čuva i tajna naše budućnosti – naglašava mitropolit Atanasije i svem vernom narodu upućuje reči:
• Hristos vaskrse!