Вјерујем да ће сазрети друштвено-политички тренутак прецизнијег нормирања тробојке, заставе књажевине, односно краљевине Црне Горе, њене позиције као нашег историјског симбола, њене употребе и културне улоге.
Разумјем као легитиман став колега из већине које су сматрале да данас није тренутак за расраву и њихово полазиште о потреби ширег дијалога, али не разумијем оне који двије деценије своје владавине, па и данас снажно оспоравају историјске симболе. А ти исти су је некада подржавали, а данас стигматизују сваког ко изражава позитиван однос према њој.
Не разумијем их, јер ова застава није дошла са стране, није увезена нити наметнута. Није плод туђих интереса нити одраз нечије туђе воље. Она је настала овдје, на овом простору, израсла из овог камена и поникла из овог народа. Обликована кроз вјекове, ношена у временима успона и падова, она је свједок трајања и постојања.
Под њом су стајали наши преци — у борбама, у страдањима, у тренуцима поноса и у тренуцима искушења. Под њом су владари представљали државу, доносили одлуке и градили оно што данас зовемо наслеђем. Она није само платно и боје — она је симбол једног историјског тока, једног континуитета који нас повезује са онима прије нас.
Она није пријетња никоме. Њена позиција треба да буде таква да не угрожава ниједан савремени симбол, нити да стоји у супротности са њима. Напротив — она је њихова претходница, па и она је имала своје претходнице. Зар то није доказ државног континуитета? У њој не треба да буде подјела, осим ако их ми сами не унесемо.
Ова застава није у служби ниједне друге државе, нити било чије политике. Она има посебно утемељење у државотворној традицији и правном поретку књажевине, односно краљевине Црне Горе. Она је у служби сјећања, историје, уставно-правне традиције и културе наших предака. Она припада свима који у том наслеђу препознају дио себе.
Не треба да је својатају ни „ови“ ни „они“. Она је и српска и црногорска, јер историја коју носи не може се раздвојити. Она је мост, а не граница.
Зато, ако није наша — чија је?
На крају, рјешавање ових питања свакако захтијева даљи дијалог и избјегавање било какве политизације, јер најбоља рјешења су она која почивају на дијалогу и договору.
