Juče je u Podgorici, u organizaciji Eko-tima, održana konferencija pod nazivom: „Dekarbonizacija i pravedna tranzicija – kako Crna Gora odgovara na postavljene ciljeve?“. Fokus konferencije bio je na pitanjima dekarbonizacije energetskog sektora i pravednoj tranziciji Pljevalja kao rudarskog regiona.
„Klimatski ciljevi imaju poseban značaj za cijelu Crnu Goru, a posebno za Pljevlja, čija se ekonomija primarno oslanja na sektor uglja. Podsjetimo se da više od 1.500 radnika Rudnika uglja i Termoelektrane, kao i desetine povezanih preduzeća i porodica koje zavise od ovog sektora, suočavaju se s neizvjesnom budućnošću. Ključno je osigurati održiva radna mjesta i dostojanstvenu budućnost za radnike koji su decenijama doprinosili energetskoj stabilnosti zemlje. Međutim, od 2019. godine Eko-tim prati ovo pitanje, a sa nivoa države učinjeno je vrlo malo. Nisu jasno određene odgovornosti, ne postoje precizno definisane ekonomske aktivnosti, izvori finansiranja, rokovi ni konkretni mehanizmi podrške u procesu tranzicije“, istaknuto je na konferenciji.
Eko-tim je prošle godine podnio Vladi Crne Gore inicijativu za izradu Plana pravedne tranzicije kao ključnog strateškog dokumenta, kao i inicijativu Ministarstvu ekologije i Eko-fondu za osnivanje namjenskog finansijskog programa unutar Eko-fonda. Cilj tog programa bio bi da se sredstva prikupljena od emisijskih kredita, koje uplaćuje Elektroprivreda Crne Gore, usmjere direktno na pravednu tranziciju i razvoj ekološki prihvatljivih preduzeća.
„Nažalost, institucije nisu odgovorile ni na jednu od ovih inicijativa, što jasno pokazuje da ne postoji politička volja na najvišem nivou da se osigura podrška pravednoj tranziciji. Država mora pokazati ozbiljnost u rješavanju ovog pitanja. Ovo nije problem samo jedne industrije, jednog sektora ili jedne lokalne zajednice – ovo je pitanje svih građana Pljevalja, grada koji je dao mnogo Crnoj Gori i koji zaslužuje sigurnost, podršku i budućnost“, naglašeno je u izlaganju predstavnika Eko-tima.
Zoran Dabetić, državni sekretar u Ministarstvu ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera, kazao je da su revidirani nacionalni ciljevi za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte podigli ambicije. „Cilj je smanjenje emisija za 55% do 2030. godine, odnosno za 60% do 2035. godine. Znamo da su ovi ciljevi ambiciozni, ali bez jasno definisanih uloga i konkretnih inicijativa u ključnim nacionalnim strateškim i razvojnim planovima neće biti ostvareni“, naveo je Dabetić.
Veselin Sekulić, pomoćnik direktora Elektroprivrede Crne Gore, naglasio je da kompanija već neko vrijeme sarađuje s nevladinim sektorom u procesima pravedne tranzicije. „Međutim, još uvijek ne vidimo drastične promjene. Moramo jasno definisati konkretne planove, načine finansiranja, redoslijed koraka i odgovornosti kako bi proces pravedne tranzicije bio ostvariv“, rekao je Sekulić.
Ljiljana Đondović, menadžerka Opštine Pljevlja, istakla je da lokalna samouprava razumije važnost i kompleksnost energetske tranzicije. „Tradicionalno se pljevaljska privreda oslanja na industriju uglja i energetiku. Pravedna tranzicija treba da osigura održivi razvoj, zaštitu lokalnog stanovništva i smanjenje ekoloških problema. U tom cilju, Opština Pljevlja preduzima ključne aktivnosti, uključujući članstvo u Radnoj grupi za pravednu tranziciju, izradu Akcionog plana za održivu energiju i klimu (SECAP), izradu Mape puta za pravednu tranziciju, dijagnostiku socio-ekonomskog stanja, kao i planove za ekonomski oporavak i razvoj poljoprivrede i održivosti regiona“, kazala je Đondović.
