У ЈУ Народна библиотека “Стеван Самарџић”, у петак, 21. фебруара од 19 сати, биће представљена збирка љубавне поезије аутора Невена Милаковића, под називом “Кад небо затрепери”.
Поред аутора, о књизи ће говорити о. др Дарко Ђого, мр Горан Радојичић и Бојана Ђачић.
Ријеч уредника
Ако га посматрамо са културолошког аспекта, Невен долази, као закономјерни израз оних књижевника, чији литерарни императив одсликава пресудни садржај и резултанту културно историјског кретања. У тој резултанти можемо издвојити чињенице које припадају прошлости, култури, традицији, симболичком и духовном свијету и чињеници која одређује његову индивидуалност и оригиналност. Као узвишени стуб врлина, свијетли примјер кроткости и умјетничког подвижништва, тихо пристаниште добротољубља и непогрешиви компас у времену када су витални, традиционални, духовни и културни интереси нашег народа деградирани, не пристаје да се ране његовог народа зацијеле неким вјештачким симулираним облицима понашања, не продаје маглу, ни дисциплину мудровања, он у свакој ријечи ствара нови квалитет свог пројекта. Ништа код њега нема замагљено, замућено и неодређено.
Невен Милаковић у својој свакодневници његује вриједности за које се залаже у књигама које пише. По својој вољи и по свом избору не учествује у метежу јавног живота. Оглашава се колико је неопходно да би представио свој драгоцјени књижевни рад. Не припада ни једној интересној групацији, ни књижевној, ни ванкњижевној. Своје књиге не шаље књижевним критичарима, како би писали о њима. Не конкурише за књижевне награде. Трудећи се да не буде бунтован, он ипак привлачи пажњу као магнет, својом величином, живописношћу и загонетношћу, мисионарењем које превазилази неукусне, себичне и кукавичке масе. Невен Милаковић је по убједљивости свога говора, ауте-нтичности и литерарној супериорности, заузео изузетно мјесто на свеобухватном књижевном хоризонту. Вишедеценијским држањем пера у руци, ревносним култивисањем на поетском пољу, Милаковић остварује дјело које је по садржинским, идејним, фонетско -морфолошким, семантичким али и другим аутономним обиљежјима издржало пробу и ћуд времена. Преданошћу која се граничи са посвећеношћу, Милаковић ствара по диктату своје одлучне, отмене, стилски дотјеране форме. Вјеродостојном ставаралачком галеријом успио је, да умјетнички савршено артикулише своја богата уну-трашња стремљења, немире и борбе. У свакој његовој пјесми шуме откуцаји пулса душе, читавог бића и носталгије великог пјесника. Опусом који представља духовно благо до којег сваки појединац држи као до истинске својине, он је стекао ауторитет пјесничког родоначелника и славу националног умјетника. Збирка поезије „Кад небо затрепери“ неисцрпан је извор емоција према вољеној Љиљани и најдубље врело властитог надахнућа.
Блистава поетска ријеч, пажљив и њежан однос према вољеном бићу, чине ореол поетске орјентације и педантног књижевног рада. Као примјер прегаоца који се својом службом коју носи у себи, као што вјерник носи свој крст или свако од нас своју судбину, уздиже изнад осталих. Невен је неко, ко се у данима киша и сумрака, али и у вијеку задовољења необузданих комерцијалних уживања, одаје служби која тражи емоције, с апо-столским увјерењем о вриједности и светости написане ријечи. Поуздано знам, да нам ријеч, мисао и књижевни мозаик Невена Милаковића остају за вјечита времена, као завјетни ковчег у којем је депонована сва духовна, морална и ментална крепкост, темперментност која нас води ка пуној људској зрелости.Књижевне и културолошке импликације Невенове дјелатности, његовог начина мишљења, казивања и писања такве су да пред њима треба застати с по-штовањем. И, још више, са обавезом да се његово стваралаштво пажљиво чита и темељно изучи.проф. Бојана Ђачић
