У Пљевљима ће сви народи живјети равноправно и слободно 

ИНТЕРВЈУ ПРЕДСЈЕДНИКА ОПШТИНЕ ПЉЕВЉА ДР ДАРИЈА ВРАНЕША СРПСКИМ НОВИНАМА ПРЕНОСИМО ИНТЕГРАЛНО

Доктор Дарно Вранеш потиче из угледне породице Вра-неш чије је постојање веза на Пљевља дуже од три стотине година. Рођен је 18. октобра 1983. године у Плевљима од оца Јагоша, љекара интерниете и мајке Наде рођене Дујовић, дипломиране правнице.

Основу школу и Гимназију завршио је у Пљевљима. Након одслу жења војног рока у Војсци Југославије уписује студије медицине на Медицинском факултету Универзитета у Српском Сарајеву које са успјехом завршава и тако наставља породичну традицију.

По завршетку студија почиње да ради као љекар у Хитној помоћи у Пљевљима гдје за веома кратко вријеме својим знањем, трудом, залагањем и несебичношћу стиче углед доброг човјека и љекара како код пацијената тако и свих грађа на, чиме постаје један од најуглед нијих младих људи и љекара који су свој живот и професионалну каријеру везали за Пљевља. Др Вранеш за врло кратко вријеме добија епитет „човјека из народа“ и доктора који је спреман свакоме помоћи. Након вишегодишњег службовања у Хитној помоћи, од Опште болнице Пљевља добија специјализацију опште хирургије те прелази да ради као специјализант хирургије који посао и сада обавља.

Др Дарио Вранеш се као веома млад активно укључује у културни и духовни живот Пљеваља. учествује у обнови рада Српског културног друштва „Братство“, учествује и у раду Српског културног центра „Патријарх Варнава“ Пунољетством, 2002. године постаје члан Српске народне странке, а касније Нове српске демократије гдје је у више наврага биран у највише органе странке. Посебно значајну улогу доктор Вранеш је имао током великог свенародног литијског покрета за одбрану Српске пра вославне цркве у Црној Гори када је био први љекар који је јавно исказао против тзв. Закона о слободи вјероисповијести чиме је значајно допринио да се огроман број лљскара и другог медицинског особља из Пљеваља прикључи овом покрету. Доктор Дарио Вранеш је ожењен супругом Маријом са којом има троје дјеце: Стевана, Милицу Марка.

По националности је Србин. 

Шта Вас је опредијелило да се поред успјешне љекарске каријере окренете политици?

Чињеница да не могу да живим у неслободи. Српски народ, којем припадам, је деценијама битисао у неслободи под тоталитарним режи мом Мила Ђукановића. Као човијек осјетно сам да је неизбијежно да се укључим у политику како бих дао скроман допринос борби за слободу српског народа у Црној Гори. Водим се Његошевом мисли. Ко вјечито хоће да жинује несретник је овога свијета. Ми нисмо могли више да живујемо. 

Истакао бих да је посебно опасан наратив сервиран од стране би вшег режима да љекари не треба да се баве политиком. То нису радили. случајно. Жељели су да се ми не бавимо политиком, да нас анесте зирају“ а онда они да се они баве нама. Вјерујем да је најопаснији вид бављења политиком политиком, небављење.

Јака пљеваљска привреда требало би за кратко вријеме да препороди град Пљевља? 

Перспективе Пљеваља као и било које друге општине у држави нема док се Мило Ђукановић и његови криминалци не нађу у затвору. Неопходна је реформа тужилаштва и безбједносног сектора.

Знам да то није лако послије. тридесет година владавине ДПС-а али није немогуће. Мислим да је то услов свих услова да би држава и општине кренуле у правцу просперитета. 

Велики број пљеваљских кадрова углавно је након мандата напуштао град, и остављао много тога обећаног а не довршеног. Какви су Ваши планови?

Ја сам свој и лични професио нални живот везао за Пљевља и не мам намјеру да било гдје идем. У цијелу политичку причу сам ушао искрено са јединим циљем да се борим за своју општину и свој на род. Чињеница је да су готово без изузетка пљеваљски функционери после завршетка функције одлазили у велике градове и уживали у њиховим бенефитима. Чак су и у току трајања мандата себи и својој дјеци трасирали пут ка метрополама. Мислим да је то непоштено. Вјерујем и да су то грађани препознали и да таквим авантуристима више неће давати подршку.

У широј јавности препознати сте као национални Србин који баштини тради ционалне вриједности српског народа. Какав је Ваш однос према суграђанима других националности и да ли су њихове потребе равноправно третиране?

Осјећам се као предсједник свих грађана и све потезе које повлачим радим некрено а не декларативно. У Пљевљима су сви народи равпоправно третирани и то јесте по-литика Нове српске демократије коју заступам. Медији који ме свакодневно оркестрирано нападају њихови власници никако не могу да схвате да је дошло вријеме и да српски народ буде равноправан са осталим народима. Они и даље покушавају да сатанизују све што је српско у Црној Гори и да је нормално да Срби и даље буду дискриминисани. Покушавају створити атмосферу да све што је српско није грађанско као да Срби нису грађани. Тај концепт им у Пљевљима неће проћи.

Од када сте предсједник општине, у Пљевљима се уредно обиљежавају национални и градски празници. Какву подршку за ове активности имате од одборничких клубова Скупштине општине?

Први пут од 1945. године сви на роди слободно обиљежавају своје националне празнике и обиљежа вају се градски празници. Општина Пљевља свима равноправно пружа подршку и на то сам поносан. Све је лако провјерљиво и позивам све оне који тврде да постоји неки несклад да то провјере. Коалициони партнери подржавају нашу политику што се најбоље види и по стабилности коалиције. 

Празник града Пљеваља 27. октобар, Дан Свете Петке, односно ослобођења Пљеваља у два свјетска рата оспорава се од државних институција Црне Горе Сличан је случај и са обиљежавањем Сретења Господњег којег масовно прославља српски народ. Да ли је то очиг ледни наставак и притисак на апсолутну већину српског народа у Пљевљима?

Тачно је да државие институције оспоравају Дан опшине 27. октобар, дан када су Пљевља 1912. године од лобођена од петовјековног турског окупатора, а 1918. од Аустроугарске монархије. Да буде апсурд већи као разлог неодобранања наводе разлог да је 27. октобар за православие вјернике дан Свете Петке! Ако узмемо у обзир да је 19. децембар дан општине Подгорица (Свети Никола), Мојковца 7. ja-нуар (Православни Божић). Берана 21. јул (Свети великомученик Прокопије), Колашина 28. август (Велика Госпојина), Котора 21. но вембар (Аранђеловдан), а Дан општине Никшић 18. септембар дан када је Никшић ослобођен од Турака, потпуно је јасно да се у случају Пљеваља радио класичној дискриминацији. 

Ово нам казује да Црна Гора још није сазрела као демократско друштво. Посебно бих истакао да се намјерно занемарује чињеница су 27. октобра наши храбри претци од окупато ра ослободили народе свих вјера и националних припадности, без изузетка. Међутим, воља народа и историјски процеси су незаус тављиви и питање је времена када ће ствари доћи на своје мјесто. Имали смо и у скоријој историји примјере као су пролазили они који су игнорисали вољу народа.

Веома сте били активни и заслужни за подизање спомен-обиљежја Пеђи Ле-овцу и патријарху Варнави. Како су те активности примљене у градској средини Пљеваља?

Патријарх српски Варнава Росић и херој са Кошара Пеђа Леовац су ван временске личности. Они живе у духу пљеваљског народа и шире и поносан сам што је припало нашој генерацији да се овим великанима подигие споменик. Убијеђен сам да ће тако доћи и моменат да се Дан општине прог ласи 27. октобар. То је неминовност, то је глас пљевальски народа.

Заслужили сте очигледну популарност код сународника у Републици Србији и Републици Српској. Свуда у српским срединама сте радо виђен гост. Како сте то постигли за релативно кратко вријеме?

Слушам глас народа и њиме се водим. Као предсједник општи не искрено заступам интресе свих грађана. С обзиром да долазим из средине гдје се на последљем по-пису шездесет и шест посто грађана изјаснило као Срби и политичар Нове српске демократије, јасно и недвосмислено заступам интресе српског народа. Свуда говорим да нема никакве разлике да ли је неко Србин из Будве, Невесиња, Зајечара, Добоја, Куманова, Зворника, Дани ловграда, Ораховца, Ваљева, Книна или било ког мјеста гдје живи срп ски народ. Тесла, Пупин, Дучић, Миланковић, Црњански и многи други наши великани нису рођени у држави Србији али су Срби и про славили су српски народ. То младе генерацију треба да имају увијек на уму. 

Колико је Општина Пљевља спремна да помогне функционисање органи зација које се на локалном нивоу баве очувањем националног, културног, језичког и вјерског идентитета српске, бошњачке или неке друге националне заједнице?

Општина посебну пажну придаје помоћи националним организација свих народа и вјера у Пљевљима. Без духовног препорода нема ни еко-номског препорода, они су узајамно везани. Нарочито је битно што је та подршка институцијама праведна, да нико није дикриминисан. Да би живјели у друштву у којем је истинска демократија, Ако она у таквом облику уопште постоји, услов је да будемо праведни и истинољубиви и да стварамо заједницу која почива на здравим темељима. Да би знали куда и како ићи у будућност и да не би понављали грешке из прошлос ти, као народ морамо да радимо на себи, сви без изузетка. А управо се то постиже радом културних и на ционалних институција. 

Српска кућа као културни свјетионик 

Српски национални савјет опремио је Српску кућу у Пљевљима. Веома Вас често можемо видјети и њој. Колики је значај Српске куће као културне институције у очувању културног идентитета српског народа и обезбјеђивању адекватних услова за активности великог броја организација? 

Поред Српске православне цркве, Српска кућа је најзначај нија институција српског народа у пљевљима. Вријеме које је пред нама потврдиће ову чињеницу. У времену најжешћe тортуре Ђукановићевог режима над Србима у Пљевљима, Српска кућа, са господином Божом Јеловцем на челу ус пјела је да сачува искру слободе и поноса нашег народа у Пљевљима. Српска кућа нас је сабирала и даље нас саби-ра, многи гости који су посјетили Српску кућу у Пљевљима сложили су се да је то најбоље организована и најактивнија Српска кућа у Црној Гори, која функционише у саставу Српс ког националног савјета.