Читаоница Народне библиотеке „Стеван Самарџић“ поново је била стјециште још једне успјешне књижевне вечери.
Овога пута наша гошћа била је књижевни критичар, мр Зора Јестровић, која се представила заинтересованој пљеваљској публици са своје три књиге.
„Постоје три врсте књижевне критике: стваралачка, импресионистичка и научна критика. Како је рекао академик Радомир Ивановић, моја критика је стваралачка – она која садржи научну и импресионистичку“, рекла је у уводном слову госпођа Јестровић, поручујући да њени есеји представљају „дочитавање књига“.
Фокус њеног научног интересовања било је стваралаштво Михаила Лалића, чувеног писца чији је живот премрежен смрћу драгих људи, тешким дјетињством и туробним животом кога су обиљежиле издаје и разочарања.
То је човјек који је, како каже Зора Јестровић, писао доминантно мушку, ратну литературу, али и човјек који је одао велико признање женама за које је сматрао да су биле бољи борци него мушкарци.
Проф. др Софија Калезић је говорила о дјелима мр Зоре Јестровић „Књижевна судница Михаила Лалића (Аутокритика револуције)“ и „У записаном је сигурност“.
„Зора Јестровић извор инспирације тражи у дјелу као таквом. Захваљујући њеном сензибилитету она пушта да дјело говори само по себи, и онда бира да ли ће то бити структуралистички, психолошки, интегрални приступ“, истиче проф. др Софија Калезић.
На самом почетку Ђина Бајчета је, поред биографије наше цијењене гошће, прочитала и изводе из рецензије за књигу „У записаном је сигурност“ коју је написао мр Александар Ћуковић.
„Стил писања Зоре Јестровић је јасан, отмен и методолошки утемељен. Њени есеји омогућавају заинтересованом читаоцу да се на прави начин сусретне са одређеним аутором, уз гаранције да ће из тог сусрета засигурно изаћи бољи. Ауторка покушава разумјети цјелокупан пишчев хабитус, његово поимање и доживљај самога живота, наричито његов однос према књижевности“, стоји, између осталог, у рецензији мр Ћуковића.
Ову књигу ауторка је посветила свом преминулом супругу примаријусу др Милоју Јестровићу, чувеном пљеваљском педијатру.
Проф. мр Зора Јестровић, (рођена Познић), рођена је 31. октобра 1952. године у Рисовцу (Басански Петровац). Основну школу и класичну Гимназију завршила је у Босанској Крупи. Филозофски факултет (група – Југословенске књижевности) завршила је у Новом Саду 1976. године, гдје је одмах по завршетку студија радила као средњошколски професор. На истом факултету је магистрирала 1995. године са тезом „Поетика фрагментарне прозе Михаила Лалића“, коју је у редигованом облику, објавила под истим насловом (1996).
Из породичних разлога живот и рад је наставила у Црној Гори, гдје и данас живи. Паралелно са примарним професорским радом бавила се и науком о књижевности, односно књижевном критиком. У струци је добијала бројна признања, међу којима је најзначајније звање – Виши педагошки савјетник (1999), од Министарства просвјете и науке Црне Горе. Добитница је најзначајније општинске награде града Пљеваља, „20 новембар“, која се додјељује за посебан допринос развоју и изградњи пљеваљске друштвене заједнице и њених добара. Два пута је номинована за најзначајнију државну награду „Октоих“ коју Министарство просвјете додјељује лицу за остварене резултате у области образовања и васпитања.
Била је члан редакције, а потом главна и одговорна уредница „Мостова“ (2000-2005), пљеваљског часописа за књижевност, умјетност и културу, једног од најстаријих црногорских књижевних часописа. Радила је и ради у саставу више жирија за додјелу књижевних награда. Једна од престижних је награда „Типар“ која се скоро четири деценије у Пљевљима, сваке године, додјељује за најуспјешнију књигу сатирично – хумористичке књижевности једном од аутора са простора бивше Југославије. Три године је била, као један од представника Црне Горе, члан великог југословенског жирија за додјелу награде „Меша Селимовић“ у Београду. Рецензенткиња је бројних и актуелних књига. У Зборницима Црногорске академије наука и умјетности, Зборницима радова различитих Универзитета, књижевним часописима, дневним и периодичним новинама Црне Горе штампани су њени есеји и критички радови. Учесница је више научних скупова, националног и интернационалног типа. Поред анализе књига чисто литерарне профилације, бавила се и књигама егзактних научника које имају додирних тачака са књижевношћу и међусобно интерферирају на естетичком и етичком плану.
Скоро цио живот се бави сликарством. Слика у различитим техникама; учесница је више колективних сликарских изложби и заступљена у бројним ликовним каталозима. Писала је текстове за каталоге и отварала ликовне изложбе. Издавачи њених књига – монографија и есејистике су Међурепубличка заједница за културно просвјетну дјелатност, Пљевља ( Поетика фрагментарне прозе Михаила Лалића, 1996), Национална библиотека Црне Горе „Ђурђе Црнојевић“, Цетиње ( Књигом о књигама, 2017) и Црногорска академија наука и умјетности, Подгорица, – Књижевна судница Михаила Лалића ( Аутокритика револуције), 2019. Члан је Удружења књижевника Црне Горе.
