На данашњи дан, 1898. године, у Рабровици код Ваљева, рођена је највољенија српска пјесникиња Десанка Максимовић.
Тим поводом, у читаоници Народне библиотеке „Стеван Самарџић“ ученице II разреда Средње стручне школе одржале су час посвећен Десанки Максимовић.
Часу су присуствовали ученици VIII разреда ОШ „Салко Аљковић“ са професорицом књижевности Иваном Вранеш.
Час је отворила Лидија Кушљевић рецитацијом Десанкине пјесме „О пореклу“. Дуња Џаковић и Јана Љиљанић су нам говориле о Десанкином животу, о њеном богатом стваралаштву и о печату који је оставила у српској књижевности.
Неке од најљепших Десанкиних пјесама рецитовале су Ана Тошић – „Крвава бајка“, Теодора Пуповић – „Стрепња“, Марија Бајчета – „Човек“, Анђела Вељанчић – „Срећа“ и Наталија Пантић – „Опомена“.
Десанка Максимовић је дјетињство провела у Бранковини, крај Ваљева. Гимназију је завршила у Ваљеву, а студије свјетске књижевности, опште историје и историје умјетности на Филозофском факултету у Београду. Од 1933. године живјела је у складном браку са глумцем и пјесником Сергејем Сластиковим – све до његове смрти 1976. године.
Кроз своје пјесме, Десанка је исказивала љубав према завичају, отаџбини, свом народу, традицији.
„Наша дивна песникиња нема другу биографију сем књижевну, ни другог порода сем песама. Онај ко је читао њене песме, упознао је, не само њену душу и њено биће, већ и душу народа из којег је потекла“, дивно је речено о њој.
За свој рад добијала је највиша државна признања и награде. Била је и редовни члан Српске академије наука и уметности.
Десанка Максимовић је преминула 11. фебруара 1993. године у Београду.
