Гост Основне школе „Душан Обрадовић“ у Жабљаку данас је био велики пјесник, писац за дјецу и одрасле Љубивоје Ршумовић.
На дружењу са ученицима и наставницима, Ршумовић је говорио своје стихове, чувене „форе и фазоне“, показивао трикове и одговорао на сва питања и те како знатижељне дјеце.
Надахнуто дружење са легендарним српским пјесником отворила је ученица Средње стручне школе Ана Тошић која је рецитовала „Здравицу српском роду“.
У свом уводном слову, директорица Народне библиотеке „Стеван Самарџић“ Бојана Ђачић, представила је цијењеног госта на сљедећи начин:
„Ђак пјешак, који се и данас више сјећа пута до школе, него саме школе, не желећи наравно да омаловажи школу, рођен је тамо гдје је било и сњегова и олуја, и вукова и јагањаца, и добрих и вриједних људи. Тај ђак, сад познати пјесник сјећа се своје учитељице Милице, која га је упутила у стихове. Одрастао је уз дјечију књижевност Јована Јовановића Змаја, за што је заслужна његова мајка. Још као дијете је на темељу пјесама које је чуо, почео да ствара властите пјесме. Обиљежио је дјетињство многих генерација, а уз његове Фазоне и форе расту и данашња дјеца. Вјерује да одрасли нису дорасли дјеци, данас је дека али никад није престао да буде дјечак”, саопштила је она.
Ђачић истиче да нас је Ршумовић научио да су дјеца украс свијета, захваљујући својим пјесмама и милом осмјеху, и очима вјечитог дјечака.
Ршумовићево богато стваралаштво траје пуних шест деценија, за које вријеме је објавио преко 80 књига.
„Написао је, снимио и режирао преко 600 телевизијских емисија, у својој биографији уписао је на десетине позоришних сценарија. Најпознатије представе за дјецу су „Шума која хода“, „Успавана лепотица“, „Баба рога“, „Невидљива птица“, „У цара Тројана козје уши, „А у што је школа згодна“ и друге. Ту су и највеће књижевне награде: „Невен“, „Бранкове награде“, награда „Младо покољење“, Горанова плакета и многе друге. Телевизијска публика завољела је његов Двоглед, 1000 зашто и Хајде да растемо, а породична емисија Фазони и форе има култни статус. Бори се против увјерења да је дечија књижевност тривијална, подсећајући колико је заправо она кључна у васпитању и обликовању најмлађих. Неуморно обилази најудаљеније сеоске школе. Чита ђацима своје пјесме, помаже Библиотеке поклањајућу књиге. Његових Десет љутих гусара, Баба рога, Лењи вук, Бели слон и црни телефон обиљежили су дјетињство генерација читалаца. Велики дјечак који није пристајао да одрасте, тако га је описао Момо Капор. Вјероватно је у том непристајању тајна његовог успјеха, невјероватне маштовитости и креативности. Тежи, да дјецу учи да буду храбрија и радозналија, а како их разумије и види најбоље откривају стихови:
Дете треба да посматраш
ал му немој на пут стати
што га пре човеком сматраш
пре ће човек и постати.
Чика Ршум је чаробњак у разумјевању дечије душе. Његово стваралаштво се препознаје се по снази, енергији, високој просвећености и сталним размишљањима о завичају, домовини, о дјеци, њиховим згодама, љубавима и играма, о људима и њиховим особинама, о природи и животињама. Пише сликовито, једноставно, разумљиво и духовито. Раздрагани стихови су непресушни извор и oаза смјеха, љубави, загрљаја, игара“, каже Ђачић.
Поезија Чика Љубивоја, додаје Ђачић, представља један предиван споменар, изаткан од испреплетаних мисли и осјећања пјесника, које завјештава свој нашој дјеци. Дамарање његових стихова деценијама уназад својеврстан је молитвеник и благо свакој дјечијој души.
На самом крају, пјесме Љубивоја Ршумовића рецитовали су основци и средњошколци из Пљеваља, и то:
Теодора Пуповић – „Зар ћемо дозволити“
Ана Коруга – „Мој отац“
Данило Лекић – „Кад би мени рекао“
Анђела Пуповић – „У једном дану“
Наталија Пантић – „Иза првог угла“
Ђуковић Маша – „У заседи иза петнаесте“
Невена Лучић – „Сила ником није мила“
Неда Шљивић – „Седам Готована“
Тамара Крвавац – „Генерале љута сило“
Тамара Вујановић – „Дете“
Ива Шљивић – „Домовина се брани лепотом“
Јована и Јана Љиљанић – „Сини јарко сунце са Косова“
„Седам сати удара“
Дарко Цупара – „Горски вијенац“
