– О лику и дјелу Патријарха српског Варнаве Росића, излишно је и говорити. Патријарх Варнава, у тридесетој години живота постаје Епископ, са свега четрдесет година Митрополит, а у педесетој години постао је Патријарх. На челу Српске православне цркве налазио се седам година, све до 1937. године. Живио је у тешка и несигурна времена, а засигурно изградио темеље на којима живи и опстаје његов народ. Пљеваљски јунак, потпоручник Предраг Пеђа Леовац, његов јуначки подвиг у одбрани и истинска љубав према Отаџбини, који је са свега 23 године храбро положио свој живот као један од највећих хероја са Кошара, уједно је и један од највећих примјер патриотизма у историји српског народа. Свако ко познаје Пеђине родитеље, засигурно зна на кога је и сам имао толику храброст, одлучност и борбеност. Као његови суграђани, a пријатељи, комшије и познаници Пеђиних родитеља, браће и породице, најмање што можемо, јесте да чувамо успомену на лик и дјело једног од највећих који је живио међу нама. Бројни су пљеваљски пјесници опјевали херојски подвиг Пеђе Леовца, а нећете ми замјерити, уколико поменем стихове нашег великог пљеваљског пјесника, Александра Тошића, који за Пеђу казује да је од вјечности одабрани, а да му смрт име не сахрани и заиста за свог кратког, али великог живота, Пеђа се уписао у вјечност и бесмртност. Изградњом спомен – обиљежја Патријарху Варнави Росићу и потпоручнику Предрагу Пеђи Леовцу, Пљевља и Пљевљаци још једном доказују да чувају свој историјски идентитет. “
