ОТВОРЕНО ПИСМО ПРЕДСЈЕДНИКУ И ВЛАДИ ЦРНЕ ГОРЕ
Хајка је кренула, на тапету су, наравно Пљевља. А разлог је „фашистички, асимилаторски и дискриминаторски“, једном ријечју нечувени и небивали поступак, односно Одлука пљеваљске скупштине да Дан општине буде 27.октобар, умјесто 20.новембра. Разумије се испредњачили су ДПС и сателити, саопштењима у којима тврде да Одлука, ни мање, ни више,“ није у складу са Уставом Црне Горе.“ У писму које су упутили Влади тврде да се тиме урушава „антифашистичка традиција Пљеваља и Црне Горе.“
Па настављају да је то „ урушавање међувјерског склада и грађанског концепта у Пљевљима.“ Оно што их посебно боли је што су Пљевља 20.новембра „ослобођена од фашистичког окупатора“, а 27.октобар је „вјерски празник православног народа.“ На крају позивају Уставни суд да се изјасни по овом питању из разлога „отворене дискриминације“ и покушаја „ ревизионизма“ историје, како би се баштинила „идеологија поражена у Другом свјетском рату. “
Чак је и предсједник Владе у техничком мандату г.Абазовић пожурио да изјави „ како би најбоље било да се задржавају датуми који су генералног карактера, а не да се вежу за вјерски догађај.“
Па хајде да видимо о каквом се „вјерском“ догађају ради. Тог дана 27.октобра1912.године Пљевља су ослобођена након петвјековног турског ропства. И гле чуда на исти дан 1918.године поново су ослобођена, овога пута од Аустроугарске. Сад, је ли то Божија казна или промисао, да се и једно и друго ослобођење десило на вјерски празник Свету Петку (Петковдан). Ако неко мисли да то нису била ослобођења онда је то његов проблем.
Непуних десет година након окончања Великог рата 1927.године „ добровољним прилозима православног народа“ подигнута је прва црква у граду „у славу Бога и Преподобне Мати Параскеве“, како и данас пише на плочи изнад улазних врата. Знали су наши преци да је носилац ослободилачке луче у тмушама азијатског мрака под Отоманском окупацијом била Српска православна црква. Члан Одбора за изградњу био је и официр Миљан Јакић, отац потоњег народног хероја Велимира Јакића. Тај дан свечано је прослављао читав град све до 1941.године.
На другој страни је 20.новембар када су Пљевља „ ослобођена од фашистичког окупатора.“ Тај окупатор су била наша браћа, кумови, комшије и пријатељи,припадници Југословенске војске у отаџбини ( четници), који су на сву срећу град напустили без борбе 19.новембра 1944.године, а партизани су ушли следећи дан. Јасно је да се ради о идеолошком празнику, чак је двије године као Дан ослобођења слављен 19.новембар, јер је тадашњи предсједник Општине процијенио да су Пљевља ослобођена оног дана кад су их напустили четници. Ово је био јединствен случај у Европи да два антифашистичка покрета, под окупацијом, воде грађански, братоубилачки рат. Треба ли да и даље то славимо, или је дошло вријеме да те ровове затрпамо, прво у себи, а онда и међу нама.
На крају да видимо како је у другим општинама грађанске Црне Горе. Главни град Подгорица као Дан ослобођења слави 19.децембар. За оне које не знају да кажемо да је тог дана Свети Никола. Како то да толиким градоначелницима Подгорице, све кадрови ДПС-а, то није сметало. И не смета. А могли су да промијене датум или замоле Мираша Дедејића да укине или помјери за неколико дана Светог Николу. Дан општине Колашин је 28.август, Успење Пресвете Богородице – Велика Госпојина. Котор и Тиват као Дан општине славе 21.новембар – Аранђеловдан. Заправо Котор тог дана слави три феште: Дан ослобођења, Аранђеловдан и Госпу од здравља. И то никоме не смета.
Чему онда толика бука и бијес због жеље Пљевљака да славе два истинска ослобођења у једном датуму. Проблем је то што су Пљевља, била и остала, огледна општина, у којој је ДПС по потреби распиривао међунационалне и међувјерске тензије, у складу са девизом свих непријатеља: „ Завади па владај.“ Доказ за то је и чињеница да су сви „бомбаши“ и „викенд ратници“ из деведесетих година прошлог вијека, касније завршили у ДПС-у. Чак су и у два случаја били предсједници Општине.
Зато је пред Владом лак посао. Треба испоштовати историјске чињенице, ослободити се идеолошких омраза и заблуда и уважити већинску вољу Пљевљака. А што се тиче начина прослављања Дана општине ништа се неће драматично десити. Световни дио ће остати у институцијама власти, а вјерски у цркви.
„Ласно ћемо, ако јесмо људи.“
ПОКРЕТ ЗА ПЉЕВЉА
