Нови дом Шеђеровића у Београду , кућа коју је 1896 ( две године раније од куће Лазара и Ђорђа Р. Шећеровића у Пљевљима) подигао за своју породицу Јеврем Грујић , истакнути српски државник и дипломата. предводник модерне Србије . Пројекат за кућу урадио је арх. Милан Капетановић у духу француског необарока и неоренесансе. Током 19. И 20. века у салонима овог здања , организовани су балови, дипломатски скупови , на којима су политички и интелектуални прваци ( Јован Дучић, Милан Ракић и др. ) одлучивали о будућности младе српске државе. У њој је потписан тајни уговор Србије и Бугарске за ослобођење Јужних Словена 1912. На коме је заснован Балкански савез. Пола века касније у подруму ове куће отворена је 1967. прва дискотека у Београду , а и на Балкану, што је био друштвени бум за Југославију тог времена.
Кућа Јеврема Грујића , сада као Дом Јеврема Грујића, је истински споменик културе од великог значаја која је 1961. заштићена од стране Завода за заштиту споменика културе Београда и једина је чланица Европског удружења историјских кућа.
Данашњи потомци лозе Јеврема Грујића : Лазар В. Шећеровић и Александар Цонић, дошли су на идеју о оснивању Музеја Јеврема Грујића . како би богату српску историју и породичну традицију сачували и представили је јавности.
Захваљујући разумевању и подршци тадашњег градоначелника Београда Синише Малог и секретаријата за културу, Дом Јеврема Грујића , отворен за јавност 16.09. 2015.године.
На једној од изложби у Дому Јеврема Грујића, дат је и приказ породице Шећеровић из Пљеваља.
Последњи Шећеровић који је изашао из куће на Раскрсници , ул Танасија Пејатовића бр. 2. ВУКАШИН ВУКО Л. ШЕЋЕРОВИЋ ( 1898 – 1971) био је високи службеник у дипломатији Краљевине Југославије. За вријеме рата није био активан, одбио је позив Милана Недића да уђе у окупациону владу. Послије рата, више пута хапшен од нових власти . Радио је као службеник у фабрици лифтова „Давид Пајић“у Београду. Ожењен са Милицом М. Милојевић (1912 – 2002) ћерком др Милана Ђ. Милојевића , амбасадора Краљевине Југославије. Двоје деце : Милан и Лазар.
Орден Албанске споменице Вукашина Вука Л. Шећеровића (Пљевља 1898 – Београд , 1971)
МИЛАН (1938) дипломирао на Универзитету Јужне Калифорније на катедри за филм и телевизију. Као сценариста и драматург има велики број остварења и награда. Током рата деведесетих у бившој Југославији, ради скоро три године на ратној ТВ на Палама као уредник и драматург.Тада је урађена прва ТВ серрија Републике Српске „ГОЛИ ЖИВОТ“ По завршетку рата, у Београду је главни и одговорни уредник издавачког предузећа „Сигнатура“ где је његова супруга Милена (рођ. Павловић) директор, а позната по томе што је урадила фото – монографију Бранислава Нушића као дипломате. Милена је и активиста у издавачкој делатности Срба у Хрватској. Била је и истакнути члан хумантиарне организације Кола српских сестара на Палама. Деца : Вук ( 1973) дипломирао на Филолош.факултету свјетску књижевност, ) има двоје деце Гаврило (2011) и Гаја (2015) и други син , Лука (1994), Мр дипл. инг. електротрхнике.
ЛАЗАР ЛАЗО „ШЕЋЕР“ (1942) је стекао велику популарност као први који је, како хроничари записаше, отворио у подруму куће Грујића 1967. Дискотеку, када је није било нигде од Трста до Владивостока, па је у сенци остао његов професинални рад преводиоца са четири светска језика. Данас руководилац музеја у кући Јеврема Грујића…
Захваљујући разумевању и подршци тадашњег градоначелника Београда Синише Малог и секретаријата за културу. Дом Јеврема Грујића , отворен за јавност 16.09. 2015.године.
Лазар Шећеровић , Сања Ћамиловић и Ђорђе Димић у легендарној представи мјузикла „Коса“ која је имала прва извођења у београдском атељеу „212“ крајем шездесетих година п.в.
Са земљацима из завичајних Пљеваља, Миланом и Лазаром “ Шећером “ су Пљевљаци у сталном контакту и виђењу. Обавезно, о крсној слави Ђурђевдану и другим музејским догађајима изложбама, позоришним представам , али и необавезним сусретима на разговоре, са Бранком о музејским збивањима, а Војканом на Пљеваљске теме. Браћа Шећеровић, остају при раније датом предлогу, да уколико им се у кући омогући адекватан простор, опреме га стварима, сликама, фотографијама, документима и другим стварима из врмена живљења у њој њихових предака.
Беогр.07.8.2023. Војкан Т. Бојовић
