Bilo je za očekivati da će jedan od prvih koraka izborne većine iz 2020. godine biti upravo sveobuhvatna i inkluzivna revizija izbornog pravnog okvira. Međutim, ostali smo na deklarativnoj spremnosti, a od konkretnih aktivnosti se odustalo odmah po preuzimanju poluga vlasti
MONITOR: Saopštili ste nedavno da je najveći problem što u predsjedničke izbore ulazimo sa nereformisanim izbornim zakonodavstvom. Ko je za to odgovoran?
NENEZIĆ: Važeće izborno zakonodavstvo je produkt višedecenijske vladavine DPS-a, koji je ključne izborne zakone oblikovao na način koji im je omogućavao prednost u gotovo svim izbornim ciklusima. Pravne praznine i pravna kolizija odredbi iz više izbornih zakona karakteristike su važećeg izbornog pravnog okvira, na koji godinama ukazuju kako domaći, tako i međunarodni akteri počev od Evropske komisije, ODIHR-a, organizacija civilnog društva pa nadalje. U ranijem periodu najglasniji u zagovaranju neophodnosti revizije izbornog zakonodavstva bili su tadašnji predstavnici opozicionih partija, koji su se u tim naporima u značajnom oslanjali i na ekspertsku podršku organizacija civilnog društva.
Stoga, bilo je i za očekivati da će jedan od prvih koraka izborne većine iz 2020. godine biti upravo sveobuhvatna i inkluzivna revizija izbornog pravnog okvira. Međutim, ostali smo na deklarativnoj spremnosti, a od konkretnih aktivnosti se odustalo odmah po preuzimanju poluga vlasti.
Za razliku od ranijih godina, o izbornoj refomi se više ne govori, niti postoje nagovještaji da će se u skorijoj budučnosti ući u ovaj proces. Imajući to u vidu, rekla bih da su predstavnici nove većine prepoznali mehanizme i elemente koji su nekada služili DPS-u, i stavili ih u pogon svojih političkih interesa. Vlast se promijenila, ali su prakse ostale iste.
Izvor, monitro.co.me
