Данас је у званичној посјети Руднику угља АД Пљевља (РУП) боравио предсједник Владе Црне Горе Дритан Абазовић.
На састанку са пословодством компаније Абазовић је упознат са производним резултатима компаније, инвестиционим циклусом, економским билансима и осталим активностима које се реализују у Руднику.
Извршни директор РУП, Милан Лекић, на самом почетку упознао је премијера са затеченим стањем у компанији.
− Када смо преузели одговорност за управљање компанијом затекли смо не баш тако сјајно стање. Прије свега, затекли смо раубовано лежиште у површинском копу „Потрлица“, што смо накнадно и комисијски утврдили. Геометрија копа је била катастрофална. Проблеми са разнородном механизацијом су били велики, старосна структура радника је била неповољна, фалило је радне снаге поготово на најбитнијим позицијама у компанији, поручио је, између осталог, Лекић и упознао премијера са активностима које су предузели као ново руководство.
− Одмах смо укинули отпремнине за менаџмент, али смо повећали зараде запосленима које у овом тренутку износе око 1.000 евра. Повећали смо и зимнице за 40%, унаприједили смо услове за рад запосленима. Оно што желим посебно да истакнем је да смо донијели одлуку да ниједан радник РУП не може да оде у пензију без ријешеног стамбеног питања. Такође, основали смо и Грађевинску службу, али смо и, поштујући постулате праведене транзиције, као и законску обавезу о рекултивацији земљишта, ушли у пројекат садње љековитог биља, саопштио је изврши директор који је у свом излагању посебан акценат ставио на широки инвестициони циклус за набавку разнородне рударске механизације што је, додао је он, већ дало ефекта јер је у октобру мјесецу ове године оборен мјесечни рекорд на експлоатацији откривке од постојања компаније, тј. од 1952. године.
Премијер Абазовић је поручио да Рудник угља има посебан значај не само за Пљевља него и за цијелу државу.
− Да није било Рудника и Термоелектране претходних мјесеци ми бисмо као држава запали у колапс. Оно што желим посебно да истакнем је следеће – највећа неправда је свих ових година урађена према Пљевљима. Толико тога се држави Црној Гори даје из Пљеваља, а тако мало се враћа, да је то просто невјероватно. Залажем се да се грађанима Пљеваља додатно дају бројни бенефити. Добро је што улазите у нове дјелатности. Људи у Пљевљима не смију да буду везани искључиво за енергетику, иако је то основ, требају нам и друге дјелатности да би људи имали још неку перспективу, рекао је Абазовић.
Главна тема састанка била је цементара.
Предсједник Одбора директора, Душан Јањушевић, упознао је премијера са економским билансима компаније, истичући да је финансијско стање одлично.
Када је ријеч о цементари, Јањушевић је нагласио да би држава кроз Рудник угља требало да буде њен сувласник, али, предуслов свега, додао је он, јесу концесије на техногено лежиште лапорца Јагњило и концесије на експлоатацију угља и изградњу цементаре у Отиловићима.
− На Јагњилу постоји огромна количина лапорца, довољна за око 60 година рада према тренутним пројекцијама производње цемента од око 2 милиона тона годишње. Пљевља су одлична локација за изградњу фабрике цемента и због инфраструктурних пројеката који се тренутно спроводе или ће се спроводити у будућности. Заинтересовани су многи инвеститори – из Њемачке, Француске. Имамо перспективу и за отварање фабрике бетона, бетонске галантерије, имамо одличну глину за производњу опекарских производа. Нама је потребан озбиљан инвеститор који ће да прати стандарде, прије свега еколошке, али неопходно нам је и да имамо алтернативну локацију за изградњу цементаре, рекао је Јањушевић.
С друге стране, Лекић је додао да су данас у Руднику угља боравили и заинтересовани инвеститори из Турске, којима су предочене све активности и капацитети наше компаније у погледу изградње цементаре.
Предложен је и концепт јавно-приватног партнерства, гдје би држава имала већински удио преко државних предузећа – Електропривреде Црне Горе, односно Рудника угља Пљевља, као и ријешеност да се производи искључиво онај цеменат који задовољава еколошке стандарде.
Након што је упознат од пословодства да су концесије тражене од ресорног министарства и за Јагњило и за Отиловиће, чак и за вријеме претходне Владе, премијер Абазовић је изразио сагласност да концесије требају да припадну Руднику угља, и осврнуо се на коментар пословодства компаније да су у протеклом периоду били изложени великој медијском притиску од стране одређених недобронамјерних и некомпетентних структура.
− Не обраћајте пажњу на медијску хајку. Неки људи не виде ништа добро. Ви радите квалитетно и будите опрезни, поручио је Абазовић.
На самом крају, премијер и његови сарадници су, заједно са руководством компаније изашли у обилазак терена, гдје су упознати са функционисањем површинског копа „Потрлица“, резервама угља у пљеваљској општини и са идејом да се изгради и други блок Термоелектране, управо због чињенице да не би остало неискоришћено огромно богатство од око 180 милиона тона неексплоатисаног угља. Такође, они су обишли и плантажу љековитог биља, као и бишви рударски басен „Шумане“ гдје је планском документацијом предвиђена локација за одлагалиште пепела и шљаке из Термоелектране Пљевља, а гдје уопште није извршена рекултивација земљишта због, како су истакли из Рудника, немара претходног руководства.
Абазовић је пружио начелну подршку идеји извршног директора Лекића да Рудник угља преузме одређене површине које су у власништву државе, а на којима се не производи ништа, како би се исте искористиле за пољопривредне активности.
− Одлична је идеја. Нама остају празне површине. Људи требају да раде, да стичу радне навике. Боље је да држава има неку ренту и да се отвори перспектива за људе. Сагласан сам да се даје земљиште у закуп како би се развијала пољопривреда. Огромне су површине необрађеног земљишта у Црној Гори и то је велики проблем, закључио је Абазовић.
