Имајући у виду данашњи допис радника Рудника угља АД Пљевља локалном електронском гласилу „ПВ Информер“, тврдимо да се стекао погрешан утисак да Рудник угља оставља без посла чак 44 радника, због чега, као озбиљна и друштвено-одговорна компанија, морамо да истакнемо следеће чињенице и појаснимо ситуацију у цјелости.
Прво, Служба заштите лица и имовине Рудника угља броји мање од 30 запослених, међутим, како то није довољан број за наше потребе, тј. да би се покриле све унапријед дефинисане позиције, наша компанија је принуђена да ангажује додатно људство на одређено вријеме, а на начин што склапа уговоре са надлежним регистрованим агенцијама након расписаног тендера за услугу обезбјеђења.
Друго, путем јавног оглашавања преко Завода за запошљавање Црне Горе, Рудник угља је тражио одређени број радника обезбјеђења, док се услуга обезбјеђења не омогући путем поступка јавне набавке. Подразумијева се, сви пријављени кандидати, на овај начин, су морали да испуњавају прописане услове за предметна радна мјеста. Са кандидатима су склопљени уговори о раду који су продужавани у више наврата, а који истичу у уторак 19. јула, када се окончава поступак јавне набавке којим се прибавља услуга обезбјеђења од стране регистроване агенције која добија посао на основу најбоље понуде у поступку јавне набавке. Како је поступак окончан, убудуће ће агенција обављати послове обезбјеђења, а запошљавање радника којима је истекао уговор код Рудника угља, у тој агенцији или у било ком другом правном лицу, апсолутно нема никакве везе са нашом компанијом. Дакле, са кандидатима су склопљени уговори о раду на одређено вријеме који истичу сјутра – и ту се у потпуности завршава учешће наше компаније. У крајњем, сви радници који су на овај начин ступили у радни однос са нашом компанијом били су у више наврата упознати да је ријеч о радном односу на одређено вријеме.
Треће, како запослена лица која врше послове обезбјеђења, а која су предмет ове ситуације, морају имати одговарајуће лиценце, напомињемо да су та лица у претходном периоду била ангажована у агенцијама, потом, у овом „прелазном“ тренутку у Руднику угља, а будући да им се завршава радни однос код нас, с обзиром на посједовање лиценци за послове обезбјеђења, очекивано је да запослење потраже у агенцијама које се баве тим послом, а на шта Рудник угља апсолутно нема никакав утицај.
Четврто, сва права из радног односа, док су предметна лица била ангажована у Руднику угља, у потпуности су примијењена и остварена.
Пето, износ мјесечних зарада и радно вријеме који су проблематизовани у саопштењу за јавност од стране запослених радника, запослени уговарају са агенцијом у којој ће евентуално засновати радни однос. Агенција има одређене уговорне обавезе према Руднику угља и о њиховом остварењу ће се старати обје стране, међутим, како Рудник угља није надлежни државни орган који се бави инспекцијским пословима, апсолутно смо ненадлежни да се бавимо износима мјесечних зарада и организацији радног времена запослених радника у другом правном лицу.
