Моја ријеч на сједници ОО СНП Пљевља одржаној 19. фебрауара 2022. године
Поштовани пријатељи, изражавам своје убјеђење да је идеја о мањинској влади и потекла од страног фактора, високог америчког представника, западних амбасада или њихових обавештајних служби. Разлози за кретање у реализацију те идеје су неповјерење у претходну скупштинску већину по питањима која су од стратешког интереса тих политичких кругова. Формирањем нове владе у Црној Гори жели се учврстити положај западних центара моћи на овом простору и на сцену повратити пресудан утицај ДПС-а као њиховог скоро тродеценијског безпоговорног послушника.
Под отрцаним плаштом западне демократије, Црној Гори се жели наметнути влада која неће одражавати изборну вољу грађана, већ вољу стварних господара који су накнадно схватили да су 30. августа 2020. године, снагом највеличанственије народне револуције, испустили дизгине и због тога били избачени из седла. Велики каубоји су се отријезнили и хоће поново да јашу, формирајући овај пут марионетску владу.
Још од 2006. године у Црној Гори нијесу на власти стварни побједници на парламентарним изборима, већ бирократија Европске уније и НАТО пакта. Ти исти представници западне цивилизације данас у Црној Гори јавно говоре ко може а ко не може у њој владати онолико колико му је то народ на изборима одредио. Кажу да у црногорској власти не могу учествовати они који нису за ЕУ, НАТО и који су за сарадњу са Руском Федерацијом, док се несарадња са Србијом подразумијева. Према томе, забрана вршења власти односи се на преко двије трећине грађана Црне Горе и на преко 99 одсто чланова и симпатизера СНП-а. О каквој самосталности Црне Горе ту може да буде ријечи? Ова земља је сервилношћу претходне власти постала колонија, а над нама се врши покушај колективног брисања свијести о нашим темељима и хиљаду пута посвједоченим пријатељима.
Сматрам да је прича о чланству Црне Горе у Европској унији једна од највећих лажи која је сервирана овом народу од стране оних који се ни дан данас нису одрекли тежње да покоре ове просторе. Такође, улазак Црне Горе у НАТО пакт је класична капитулација свега оног на чему почива достојанство већинског народа у Црној Гори и гажење по светим гробовима наших најбољих синова погинулих у злочиначкој НАТО агресији 1999. године.
Бићу потпуно личан па макар ово био мој политички тестамент. Нећу да вјерујем да су ми већи пријатељи они који су створили прве концентрационе логоре за моје претке у Надмеђеру, Араду или Болдогасону а да душманима сматрам оне који су заједно са мојим прецима гинули за слободу по безброј термопилских кланаца. Нећу да вјерујем да ће ми постати пријатељи Беч, Брисел и Берлин, ако ме услове тиме да ја за моје непријатеље прогласим Николаја Романова, Александра Сергејевича или тамо неког Владимира Владимировича.
Нити могу, нити хоћу, а и да морам онда из ината нећу.
Можете слободно рећи да ово није политика јер у политици треба бити тактичан, прорачунат, одмјерен, снисходљив према јачему и никад не рећи све до краја. Ако мислите да је политика таква а не оваква грдно се варате, јер ако тако будемо водили политику наши противници ће нас потцјењивати и уцјењивати све више, а наш народ ће нас прије или касније отпремити на сметлиште историје и заборавити.
Као што смо чули, један од разлога што СНП жели у мањинску владу јесте и спашавање европског пута Црне Горе који је наводно упропастила претходна влада. Господо, да је Европска унија хтјела да нас прими учинила би то још давно, онда кад је примила Бугарску, Руминују, Хрватску и Словенију, када је била у пуном замаху. Сада када њени челници не пропуштају прилику да саопште да проширења неће бити, СНП је нашла за сходно да ризикује своје постојање зарад наставка путешествија ка ЕУ. Правило које важи већ вјековима је да само наивни и необавијештени иду тамо одакле је отишло Уједињено краљевство, односно Енглеска. Дакле, зар СНП треба да жртвује своју укупну тековину зарад илузија које су посијали они против чије политике је била од свог оснивања до данас. Треба ли сјутра неко од министара из редова СНП-а да безпоговорно слушајући налоге одлазеће империје пошаље црногорског војника под неки нови Стаљинград или да тенком поломи виногаде у Душановој Великој Хочи?
Драги пријатељи, од свог оснивања до данас СНП није била на већем искушењу. То искушење није у оној народној ако не узмеш кајаћеш се и ако узмеш кајаћеш се, већ је искушење у томе коме ће се ова партија привољети царству и које вриједности ће ставити на прво мјесто. Када је у питању чланство ове партије по том питању сигуран сам, нема дилеме. Искрено вјерујем да нема дилеме ни код већине челних људи ове партије који имају довољно мудрости да не дозволе да буду преварени и изиграни и да тиме пободу камен изнад главе партији која није поклекла ни кад је било најтеже. Учешће СНП-а у влади која је састављена од потписница меморандума, а која би била изабрана поред гласова посланика СНП-а, УРЕ, Бошњачке странке и албанских партија и гласовима посланика ДПС-а, СД-а и СДП-а, представљало би драстично кршење елементарних програмских циљева и принципа ове партије, а изнад свега непоштовање изборне воље људи који су дали свој глас СНП-у. Поред тога, у оваквом распореду снага, то би био знак и непознавања елементарне математике. Јасно речено, влада која у сваком тренутку не би зависила од гласова пет посланика СНП-а у Скупштини Црне Горе ставља ову партију у позицију пуког статисте који ни о чему не одлучује. У таквој ситуацији СНП не би имала снагу да поставља било какве услове или да захтијева остварење било каквих својих интереса, већ би једино давала легитиметет својеврсном државном удару у Црној Гори. Немојте само да се позивамо на некакве споразуме и писмена или усмена обећања. Од свега тога у тренутку формирања такве парламентарне већине остало би само мртво слово на папиру. Речено на другачији начин, учешће СНП-а у влади која у парламенту не би имала подршку посланика Фронта и Демократа престављало би и очигледан пуч у самој партији и њено дефинитивно гашење.
Морам да се осврнем и на једну од најсрамнијих изјава које сам чуо у последње вријеме. То је изјава по свему судећи будућег мандатара нове црногорске владе да „и Срби могу учестовати у новој власти“. Та изјава се ни по чему не разликује од оне изјаве представника владајуће бијеле мањине у Јужноафричкој републици која је значила укидање апартхејда. Страшно је докле смо стигли! Значи да је почетна претпоставка у свој причи била да Срби не могу учестовати у новој влади, али сад будући мандатар попушта и нуди Србима ту могућност. Господо, влада чије формирање се очекује није мањинска или техничка већ влада мањине. Не желим ни да помислим да неко каже да ће у тој влади преставник српског народа бити СНП. Ова партија није национална већ грађанска и самим тим не може бити аутентични представник било којег народа.
На крају кратко и јасно. Без јасне и недвосмислене подршке посланика Фронта и Демократа учешће СНП-а у новој влади сматраћу кршењем изборне воље грађана, издајом чланова и симпатизера, основних програмских начела партије, традиције ове партије и лажним представљањем.
дипл. правник Рајко Палибрк, одборник у СО Пљевља
