Има једна сцена у Горском вијенцу када владика Данило и главари добијају писмо од Селима везира, у коме им „слуга брата сунца свијетскога“ поручује:
„ Пучина је стока једна грдна
добре душе, кад јој ребра пучу.“
Вук Мићуновић сугерише владици:
„ Отпиши му како знаш, владико,
и чувај му образ ка он теби!“
Јуче је Дритан паша послао писмо српском народу у Црној Гори, у коме је поручио: какве изборне воље и парламентарне већине, какве трице и кучине. Његов концепт је јасан : „ Хоћемо мањинску владу, да је подржи може свако, али да уђе нијесам сигуран.“ На питање како би мањинска влада била конципирана, он је одговорио да би потписници Меморандума о сарадњи имали приоритет. За минуциозно дефинисање Прокрустове постеље, преко које ће се улазити у владу побринуо се, хирушки прецизно и шовинистички дрско ефендија Павићевић:
„ Свима онима који сматрају да им је национални префикс основни предзнак нема мјеста у овој влади. Мене би било срамота да будем са њима.“ Тако господа Абазовић и Павићевић замишљају грађанску и европску Црну Гору. По њиховом кантару грађанско и европско је синоним за антисрпско. Они нису за Црну Гору равноправних народа, него грађана, а грађанин може бити само онај ко није Србин. Или у најбољем случају Србин који се одрекао светосавља, косовског завјета, српског језика, ћирилице, једном ријечју српске културе и традиције.
Како другачије објаснити да у мањинску владу не могу Срби, а могу: Бошњаци, Албанци, Хрвати и Црногорци. Или њихов национални префикс звучи грађански. Било би много поштеније да су отворено позвали ДПС да уђе у њихову владу, јер они су се први у Црној Гори дефинисали као грађанска странка. Па ем грађанска, ем антисрпска до балчака. Европско, а наше.
Као да је неко ћорав код очију па не види шта је највећи заједнички садржалац за мањинску владу. Сви они који су гласали за Милов Закон о слободи вјероисповјести су добро дошли.
Знамо, рећи ћете, а СНП? Управо тај изузетак потврђује правило. Жалосна намјера врха СНП-а да подржи ову, прије свега антидемократску и антисрпску политику, само је потврда и објашњење, зашто је некад најјача странка у Црној Гори пала на овако ниске гране. Учине ли овај одсудни корак свакако ће нестати са политичке сцене у Црној Гори. У осталом шта друго и заслужује странка, ако је спремна да пљуне на своје жртве у борби са режимом Мила Ђукановића. Да поменемо само Момира и Павла Булатовића, Душка Јовановића и Момчила Вучетића. На крају да завршимо овај отпоздрав ријечима владике Данила:
„ Тврд је орах воћка чудновата
не сломи га, ал зубе поломи.“
Господо Абазовићу и Павићевићу, у преводу, тај орах је литијашки народ, или како га ваши мањинци дрско и безобразно зову „клерофашисти“ .
ПОКРЕТ ЗА ПЉЕВЉА
