Министарство економског развоја припремило је нацрт Платформе економског опоравка који је представљен 28. децембра на Округлом столу одржаном у Подгорици, а коме су испред Рудника угља присуствовали Бојан Крвавац, помоћник Извршног директора и Биљана Јестровић, шеф Представништва Подгорица.
У уводном излагању министар економског развоја Јаков Милатовић казао је да Платформа представља темељ за даље дизајнирање конкретних активности који ће се спроводити кроз стратешка документа Владе Црне Горе. Финансијски план за реализацију поменуте Платформе за 2022 – 2026. године износи 4,35 милијарди еура (кумулативно за период).
Платформа економског опоравка састоји се из четири документа. У првом документу представљена је „Дијагноза стања црногорске економије“, док је у другом документу „Анализа финансијских исказа привредних субјеката од 2015. до 2020. године са додатним подацима, анализирана финансијска позиција црногорских компанија које су предале финансијске исказе.
Прва два документа у суштини представљају основ за доношење „политика на бази доказа“ и представљају фундамент за припрему оперативних циљева, индикатора, приоритета и мјера Платформе. Као такви, могу користити осталим органима власти на централном и локалном нивоу, али и компанијама и удружењима у конципирању развојних политика.
Трећи документ „Достављене реформе и инвестиције од стране стакехолдера“ представља сублимиране приједлоге од стране кључних актера црногорског друштва. Укупно је достављено 118 приједлога реформи и инвестиција од стране 53 кључна актера црногорског друштва током периода јун, јул, август и септембар 2021. године. Укупна вриједност достављених приједлога износи 1,09 милијарди еура.
Међу поменутим приједлозима се налазе и они достављени од стране наше компаније, а које је припремила Радна група за израду приједлога инвестиционих пројеката са индикаторима, формирана од стране Извршног директора, а у чијем саставу су били Милован Комарица, дипл.инж. руд., Вера Милић, дипл.инж.руд., Радмила Потпарић, дипл.ецц и Маја Чабаркапа, маст.биол., док су као координатори били ангажовани Бојан Крвавац и Биљана Јестровић.
Радна група је између скоро двадесет идеја, припремила обрасце за три реформе са пратећим инвестицијама које генеришу највећи број запослених, као што је производња цемента, дрвопрерада и регионални центар за прераду пољопривредних производа, на нивоу анализа којима слиједи детаљно сагледавање економског значаја улагања.
Четврти дио Платформе економског опоравка „Оперативни циљеви, индикатори, приоритети и мјере“, дефинише шест оперативних циљева за реализацију Платформе економског опоравка:
1. Макроекономска стабилност, снажне и одрживе јавне финансије
2. Стабилизација социо-демографских изазова, јачање кадровских потенцијала
3. Диверсификација економије, редизајнирање туризма
4. Квалитетнија реализација инфраструктурних пројеката
5. Иновације, дигитализација и зелена економија
6. Добро управљање, ефикасна координација и мониторинг стратешких докумената и пројеката
У излагању Милоша Вуковића, пројект менаџера, посебно је наглашен допринос наше компаније и истакнут адекватан начин планирања пројеката кроз свеобухватан приступ, тако да ће се наши приједлози узети у разматрање у дијелу приоритета кроз оперативни циљ 4. Квалитетна реализација инфраструктурних пројеката, у поднаслову Приоритет 4.2.: Фер енергетска транзиција.
Наша три приједлога су:
– Формирање холдинга – регионалног центра за производњу, прераду и пласман мљечних производа, воћа и поврћа, житарица, меда, зачинског и љековитог биља са ознаком географског поријекла производа и највишим стандардима квалитета у производњи хране у Пљевљима
– Отварање фабрике за производњу цемента у Пљевљима
– Прерада дрвета и производња производа са високом додатном вриједношћу, на еколошко прихватљив начин уз ефикасно коришћење ресурса у складу са принципима циркуларне економије.
Остваривањем Платформе економског опоравка Црна Гора ће, према тврдњама министра Милатовића, 2026. године бити пуноправна чланица Европске уније, са јаким и независним институцијама и са просјечним животним стандардом земаља чланица ЕУ.
