U jučerašnjem saopštenju, još uvijek vladajuće, grupe građana u Pljevljima, isti su nas podsjetili da imaju elementarno znanje iz matematike i da je 18 veće od 17. Jednom nas je i njihov vrhovni vođa podučavao zakonima tržišta ukazujući da ako na 100 miliona duga pozajmimo još 100 miliona da vratimo dug, saldo je NULA. Pošto tako dobro barataju matematikom, valjda im je i jasno da je i onih 11.078 glasova opozicije u Pljevljima, i trenutne vladajuće većine na republičkom nivou, ostvarenih na parlamentarnim izborima, mnogo više od njihovih tek nešto preko 6.500.
I prije nego li druge optuže za sanjarenja, da pokušamo da ih trgnemo iz zimskog sna, u koji su očigledno utonuli 29. avgusta prethodne godine. Ova razlika od preko 4.000 glasova više bi trebala da im bude jasan pokazatelj šta o njima i njihovom radu misle građani Pljevalja, i da to neće promjeniti neko paušalno saopštenje u kojem pokušavaju međusobno ohrabriti jedni druge.
Čitajući hvalospjeve o radu lokalne samouprave o milionima koji se slivaju u Pljevlja, normalan građanin ne može a da se ne zapita zašto bilo ko napušta ovaj prostor „obilja i blagostanja“. Čitajući saopštenje grupe građana, neko ko ne poznaje lokalne prilike, pomisliće da su Pljevljaci nastrani i pokondireni i da im je draže „sunce tuđeg neba“ koje slabije grije nego ovo pljevaljsko. Tek će se začuditi taj čitalac sa strane, kada posle ovakvog saopštenja o milionima i projektima, vidi i demografsku sliku Pljevalja, migracije iz Pljevalja ka „samo da se nikad ne vratim“, i poražavajući odnos broja umrlih naspram broja novorođenih.
Isti oni koji u svom saopštenju nazivaju političke oponente neznalcima, nikako da kroz svoja apologetska saopštenja fotelja i funkcija, objasne kako to da u „ovakvom razvojnom zamajcu“ imamo preko 2.500 nezaposlenih u Pljevljima, prema podacima sa kraja 2020. godine. S obzirom na krizu uzrokovanu pandemijom, taj broj je sada vjerovatno i veći, i gotovo izvjesno je procenat nezaposlenosti prešao 25%. To znači da svaki četvrti odrasli stanovnik Pljevalja ne radi, pa ne čudi što nas iz Zavoda za statistiku ( izgleda produžene ruke bivšeg režima ) zamajavaju nepouzdanim statističkim podacima o najvećoj prosječnoj zaradi u Pljevljima. Najveća možda i jeste, ali i ne čudi kada na jednu platu izvršnog direktora pljevaljskog Rudnika uglja dođe preko 10 plata radničke sirotinje.
Ono što je gotovo izvjesno, koliko god potrajao mandat trenutne lokalne vlasti koji pošto-poto pokušavaju sačuvati, sa njegovim istekom završiće i vladavina DPS-a u Pljevljima.
OO SNP Pljevlja
